COVEK ,UCENJE , GLUMA

MB

pet – 30.09.2011, objavio robin 30. septembar 2011 19:06:21

 Covek uci dok je ziv. Tako kazu, to je dobro . Isto je poprilicno tacno da i gresi dok je ziv, mada  uci i gresi…ok, nije ni to toliko strasno. Al je veliko pitanje, da li pravilno uci dok je ziv. Na to pitanje nema odgovra, konacnog. Imamo subjektivnih zakljuckaka, ocekivanja  .. da li je nesto dobro, da li je nesto greska. Pokazuje se  dalje kroz zivot, kao greska ili pogodak i povlaci po nekim coskovima i tamnim mestima psihe.

Ponekad mi izgleda da sam pola zivota prespavala u nekom polusvesnom stanju, mada sam sve vreme mislila i da sam  aktivna , tako-reci kovac..svog zivota, da ne kazem srece. Tada sam mislila, a sada sa distancom od nekoliko decenija izgleda mi sve kao neki polurealan svet u kome sam bila, nesvesna sebe, nesvesna sveta. Ucila, imala otvorene oci, a slabo da sam nesto naucila niti pravilno videla i mozda mi ni to nije toliko zao, to je moj krst..moja sudbina, podsvest, psiha, emocije… ali mi je zao zbog drugih oko mene, koje volim, koji su svet gledali mojim ocima. A pitam se nekad da li su ljudi hteli bas toliko da me pogadjaju  ili sam ja to sama sebe pogajala,  ne sagledavajuci da njihovi ataci i reakcije  nisu bili niti svesni, niti razborito izabrani.

Trudili su se oni  iz petnih zila  da utemelje i razborito opravdaju svoje ponasanje. Da bas ja ovakva kakva sam izazivam lavinu svih tih, meni kroz ceo zivot nerazjasnjenih reakcija, koje su toliko dijametralne od moje sustine, da su je njima razgradjivali, pokusavali da me dezorjentisu i nekako primaknu ili mene njima ili sebe meni. Al nekako sustina je sustina, previse jaka i previse stvarna da bi je srusile umisljene stvari i reakcije, moguce da je povrede i da je zbune na neki period, ponekad i veoma dug,  ali ipak je previse istinita da bi  je promenili i ukljucili u svoju nesvesno manipulatorsku masinu grize i ispiranje savesti.

A najverovatnije da su oni bili u svojim nerealnim familijanim filmovima u kojima nismo imali ni zanrovske , ni psiholoske slicnosti. Takva dva, tri  filma kad se preklope tesko da se glavni glumci i ujednoj bitnoj stvari nadju ili prepoznaju, nemoguce je da tragicar, zrtva, agressor i nemi posmatrac nadju zajednicki koeficijent dogovora.  Ali u svemu tome je dobro ako dodje do spoznaje, ucenja, mislim pravilnog bar za jednog nosioca uloge u porodicnoj tragediji… Onda on odjedanput na bini razazna da ljudi oko njega  glume zivot, do te mere, da su ustvari ubedjeni da su zvezde komada.Misle da to tece tako normalno i dobro uigrano, po vec odavno odstampanom rasporedu repertoara :komedija, tragedija, drama, groteska pa cak dodje i do horora.

A mnogo puta je gruba istina da cak i ne znaju da glume,ne znaju koji je komad u pitanju, zbunjeni svojim zivotima daju sami sebi neke uloge, pokusavaju da opravdaju svoje nerealne stavove i time nadju neki oslonac za svoje zivote u kojima su poprilicno zbunjeni.

A ako takve igrace shvatis ozbiljno, a ne kao zbunjene nedorasle glumce svojih vlastitih zivota,  onda oni i u tvoj zivot unesu nemir, kao sto stalno unose i u svoj, ruse  koncentraciju tudju a svoju ni nemaju, stalno  trazis poentu koje nema, pokusavas da predvidis dalji tok radnje, koja je nepredvidiva i sve to pocne da te zamara i razdrazuje. Budi se zelja da prekines komad pred svom publikom..po cenu propasti pozorista i svih rasprodatih karata u njemu…da se umesas i u tudje uloge kolega na sceni i da postanes reditelj, sto ipak ne ide…svako ima svoju funkciju.

Svaki  pokusaj da im promenis tok razmisljanja , da im uneses logicne dijaloge i okrenes reflektor na neko bitno mesto na sceni , vodi do neuspeha citavog proekta..nemoguce je uciti gluve da cuju, mogu samo da citaju sa usana, ako im je stalo, a i to moze mnogo da pomogne da se komad ipak nekako bez blamaze zavrsi.. Ali kako to obicno biva, gluvonemi se prave da cuju a slepi da vide, dobrovidi zamagle percepciju stvarnosti i posle nekog vremena zbog disharmonije koja jednostavno pocne da boli i atakuje na sva cula se komad prekine iznenadnim spustanjem zavese.

A i to je na neki nacin i pozitivniji ishod.Cesce se  ceo komad prekida iznenadnom neocekivanom bolescu nekog od aktera, ili se ponekad igra tako u disharmoniji do kraja…Retki su zaista lepi i skladni komadi ,kojima se publika sa iskusvom uvek  sa istinskim divljenjem raduje.

PS. za moje andjele i sve ostale koji su zbog roditelja tuzni.

VODNJIKAVE OCI

MB
čet – 22.09.2011, objavio robin 22. septembar 2011 12:32:46

Stajala je na prometnom mestu odmah posle raskrsnice. Ljudi su je zaobilazili ili prolazili malo podalje od nje, pogleda zabijenih  u stranu.. Nekima je isla  polako u susret, tako da to izgleda slucajno, a  ne napadno sa nekim ciljem.Primetila sam   je izdaleka.

Neobican polozaj tela, progutana vesalica u ramenima, ruke u nekom polugrcu stezu tasnu ili kesu na grudima. Visoka crnka srednjih godina, prava, ne pogrbljena, kostunjava sa dugackim nogamam, oko kojih se vrte nogavice dva broja vecih pantalona. Naravno u crnini.

I ja sam nastavila svojom putanjom i cula ono”Molim vas ako imate…”, ono sto mrzim da cujem, ne zato sto imam ili nemam, nego sto me uvek porazi..Uvek se zapitam, sta to treba da se desi , koliko patnje da bude, da ti je svejedno  pa  stanes tako sa kesom negde, da gledas ljude koji se trude da te ne primecuju i izgovaras tu recenicu.. A sto je najgore, porazava me to zato sto shvarim da je to moguce..ne tako daleko od svih nas .

Ma bas me briga, da li moze da radi ili ne,  koji je razlog,da li folira..da li.. bilo sta, mogu da shvatim da neko dodje u to stanje da mu je sve jedno…i to me plasi.  Daj Boze da sam u zabludi, naivnoj emocionalnoj, koja ne moze, kao vecina da zarije pogled u plocnik i da ga probusi pogledom , pa onda kao neki pacov prodje kanalizacionim cevima ispod i zaobidje na taj nacin tu zenu i  tu patnju koja stoji nadomak semafora. Da na taj nacin zazmuri i  isto kao pacov u mraku  kaze, ne znam sta se dogadja na povsini i nije me briga. Briga me je da nadjem samo taj optpad, kojim cu svoje pacovsko telo da nahranim i da napravim sto vece zalihe za kasnije.

Daj Boze da  ona skupi dovoljno , da nas je sve presla, i da gresim. Neka ode  u kafanu i potrosi do zadnje pare na muziku, neka se napije , kupi sminku, haljinu nesto…  neka  je  startuju tako pijanu u novoj haljini i cipelama , od tudjih para , kresnu dok se ona pijano smeje i uziva..   to zelim , da gresim…

Prosla sam , tri koraka, premetnula sve ovo kroz glavu i vratila se do nje..Imala je vodnjikave bistre plave oci, pogledala me pravo u oci i rekla „ Hvala“.

KUMA NIJE DUGME

MB

uto – 20.09.2011, objavio robin 20. septembar 2011 13:43:42

“Slusaj ti, ja ti pricam da ocu nesto da ti posaljem – e pa top ne mogu, to ces morati sama da se pobrines, ali zato roze haljinicu mogu, sve sa karnericima i to u duplikatu, da mozemo simultano da odrzavamo predstavu na dva kontinenta, sve sa treptanjem i uzdasima. Samo moras da mi das jos par instrukcija kako da se ponasam. Mada mozda i nece trebati, svi ce se onesvestiti vec na prve moje izjave ovakve vrste…”

Pa kako da ne budete  presretni kad imate takvog hronicara svoje glave, I kad dobijete ovakav odgovor na emocionalno  praznjenje kao sto je u postu  “ dal da kupim top”. Ma kuma koje dugne,kuma je pivo, il si Lav il nisi…Dakle kako je to pocelo..

Obreh se tako u gimnaziji, vukovac , detinjasta ,sa manirima da radije igram izmedju dve vatre na ulici , vijam za loptom, nego da se doterujem pred ogledalom i da spoznam da sam intersantna decacima svog uzrasta. Osvanuh tog prvog septembra medju ostalim dobrim novobeogradskim djacima u devetoj bg gimnaziji tzv Bastilji. Svi zbunjeni, svi smuseni, neki u grupicama po nekoliko iz stare skole, neki sami kao ja. Ne secam se tacno kako i sta se odigralo, znam da sam se nekako dokopala trece klupe u strednjem redu gde je bilo prazno mesto, u ucionici u prizemlju sa leve strane kod muskog WC/a. Pored mene sede jos jedna izbezumljena dusa sa paz frizurom i okruglim licem, prozbori nesto , kao Verica i tu je rez, tama…ostalog se ne secam.

Samo znam da su me u sledecim danima svi prozivali zbog mog imena i prezimana koje je vec po broju slova strcalo previse u dnevniku, ali isto tako i budilo znatizelju svojiom egzotikom.To me je uvek pratilo i kasnije mi dosta puta i otvaralo i zatvaralo vrata, ali vise imalo pozitivne posledice,   ako izuzmemo u skolskim uslovima kada sam uvek mogla da racunam da cu u nasumicnom odabiru pri ispitivanju  zbog svog imena biti uvek prozivana medju prvima.

U drugoj klupu ispred sede Lokica   i  Princ Valijant frizura, sa kojom sam danas kuma. Ne znam sad tacno, prebiram po glavi, mislim da je ipak u pocetku bila Princ Valijant , siske , ravna kosa skoro do ramena, ali to ce kuma vec da ispravi pri prvom citanju ovoga. Ne znam kako i zasto smo nasli neku dodirnu tacku, mada smo imale dijametralna i odrastanja i uslove odrastanja, ali smo nekako nasle tu neku nit koja je pocela tada da se ispreda. Mozda bi i meni bilo interesantno da znam po cemu i kakvu me pamti iz tog vremena, ali posto je ovo posveceno njoj necemo sad o tome. Znam da se od ostalih razlikovala po   svojoj izrazito beloj puti , po teskoj gustoj, ravnoj negovanoj kosi  i po dva neverovatno simpaticna gornja zecja zuba, a umela je da napuci usta i da napravi neku smesnu grimasu,koju sam ja zvala, a sad dabrovska grimasa. Sva je bila kao mala dobro ukomponovana  loptica  , ne punacka , nego nekako mekana i elasticna, neverovatno zgodna i po mom misljenju najskladnije gradjena u odeljenju.

Naravno da je imala najbolju drugaricu i mnoge druge drugarice, ali iz nekog sad kako gledam zaista sudbinskog znacaja, smo se nekako sprijateljile, sa toliko razlika  i bez mnogo uplitanja u prozivljeno, bez promeravanja, odmeravanja i bez nekog svesnog preklapanaja u interesovanjima.  Al sve smo ostalo preklopile za visedecenijsko prijateljstvo , tako da nam tih cetrnaest i ne fali, a izgleda da smo i tada to znale. Imam par upecatljivih uspomena do njenog prvog odlaska u inostranstvo na duzi period.

 Crvene sanadale na zidanu petu, modni hit tog doba, meni predlozen izbor  sa mamine strane koja je polagala vise na izgled. Secam se da ih je pohvalila, a cini mi se da je i kupila slicne. Ja da sam bila iskrena, u to doba bih izabrala bilo koje, nije mi bilo bitno, onako pogubljenoj, detinjastoj i sa cupavom kovrdzavom dugom crnom kosom, al je mama znala sta se nosi.

Njena uzina, uvek je imala uzinu uvijenu u neku lepu salvetu , a cini mi se da mi je favorit bio sendvic sa belim mesom. Kada za vreme odmora pocne glad, imala je uvek nesto za grickanje.Uh, zamalo da zaboravim, zvake od cimeta, koje je ne znam odakle dobijala i koje sam obozavala.

Prebirajuci po glavi ta prva secanja ,iskace mi stalno sala za fizicko i tek sam se sad setila zasto. Uvek je imala lepo opeglanu i slozenu opremu za fizicko, za razliku od mene, koja je uvek imala sve nagurano sa zice onako sve u jednu kesu.

Uopste smo bile razlicite, dok sam se ja naravno priklonila onoj neobuzdanijoj struji, propusila, naravno na hodniku u blizini muskog Wc/a, kao pravi kamiondzija nosila vise farmerke, slabo se cesljala i sminkala, dotle je ona vodila racuna o slaganju boja, bila mnogo urednija i ozbiljnija od mene, imala decka  i  uvek se slatko smejala, ako na casu nije smela samo se videlo podrhtavanje ramena kad bi doturila neku ceduljicu. Nikad nismo sedele zajedno, vec jedna iza druge, uvek ista grupa za kontrolne..

Ostale uspomene su iz poznijeg perioda, nizu se kao perle na konac, kad se pravi ogrlica , zajednicki hobi iz danasnjih dana.Od drugih uspomenskih  perli, zajedenicko svitanje na njenoj terasi  ,  neprospavana noc i iscekivanje maturanta sa proslave, u nadi nekih bitnih informacija. Naravno nista narocito nismo dobile , sem sto smo konstatovale da su sad dugacke haljine bile vec izguzvane,  prokomentarisali slike i frizure  i maturante u smesnim belim kosuljama i pantalonama.

Zajdenicka Nova Godina u cetvorku, van Bgd, promasene ljubavi sa obe strane, levi mladici, moja konstatacija toga oko 2 sata nocu,  sama sa suzama na tremu ali se iz neke sobe pojavila i samo rekla, ma ne placi..i naravno i ona pocela da place.

Naravno ona me je odvezla i na prvi porodjaj, gde to da propusti.

A kad smo vec kod suza, ko da smo znale da cemo ceo vek biti ustvari rastavljene i to uvek na drugim kontinentima, pa smo se jos u 16 godini isplakale na semaforu za sve ostale rastanke. Vise i ne placemo pri rastancima, ustvari kad bolje razmislim, vidjamo se i rastajemo ne tako cesto, placemo ili se smejemo uz pisma, broj ona cuva..a i broj nije bitan. Ovo je samo retospektiva, dodatak na secanja iz mladosti..znam da ce biti verovatno citano uz suze, ali ne treba, treba uz osmeh, lepo je da imam  u secanju sve ovo i da   mogu  da ih podelim u prvoj ruci,  nema lazi nema prevare, ako je alchajmer proradio, bicu opomenuta. Mnoga secanja zadrzimo ali se ljudi ospu, izgube se veze, kontakti, ostanu kontakti, izgube se niti prisnosti. Ovde sve naopako, ostale niti, ostao kontakt, vidjanja retka, malte ne u 20 godina mozda jedva cetri ili pet puta, ali otvoren bezgranican i bespovratni kredit poverenja u glavi, takav paket, podrska i sigurnost koja prkosi svim zakonima stvarnosti, relativiteta , i gravitacije.

Dakle kumo, Lav je car…znamo, a ti si carica. Idemo dalje, u haljinicama  ili ne ali zajedno, predstave su sve nase..

KUPICU SI TOP

MB

 objavio robin 20. septembar 2011 1:09:23

Produvao se ovaj vetar, pa direktno kroz mozak. Nakostresila mi se kosa, zivci  i pitam se da li da krenem u konacni obracun.Imperija uzvraca udarac i to prvo u kuci.

Ovde da pobijem ovo dvoje celjadi sto obozavam, cisto iz folklora..da zataskam svoje propuste.Deca nas nerviraju kad podsecaju na nas. Al to mi bas bljak, ne treba se zezati sa tim, znam kako sam u bedaku kad citam raznorazne vesti iz sredstava informisanja..znaci povlacim red.. Ima  opcija  zamena, da ih najedem sapunom ili nekim dezinfekcionim sredstvom kako bi sprala sve gluposti koje mogu da izgovore.

Dalje, u maskirnoj uniformi da  zadjem po familiji, pojedinci citaju ovo, al ne brinite se, sad cu da se izvicem ovde pa ce biti lakse. Mozda upotrebim samo hladno oruzje.

Prijatelji vec znaju ovu fazu, zucnes li jos jednom o tome, ima da te ugrizem za nogu..i odmah mir i tisina..ma bre dosta foliranja.

Bes, kod mene cudna kategorija povezana sa humorom.Cudan ovaj zivot ponekad. Borci su borci,  sto imlicira da se bore, al sto kazu, ne znam bas tacno, sviraj sviraj al za pojas zadeni. Aman vise sjasite svi.

Daklem, sta bi trebalo menjati. Pristup jel. Aha, znaci ovako. Skruseno , mirnim glasom, stalozeno izneti svoje skromno misljenje i vidjenje zivota, pri tome voditi racuna da se ne dotakne neka licnost, da se ne daj Boze ne pronadje neko u izlaganju.. Voditi racuna o intonaciji i dopadljivosti izlaganja.Naici na  zid cutanja ili neazumevanja. Dobro, pa to Robine nije vazno, polako stalozeno, mozes ti to. Znaci gledas ih umilno i dalje pun razumevanja za njihovo nerazumevanje, pooooonovis ( ups, opet izlete bes, no, no) jos jednom, mozda tise, da, da mozda ce da naculje usi, cuce  sta ti smeta i sta im kazes…

Elem, zamisljam se kako bi ja trebala da izgledam u ovoj idili  iznosenja stavova ..da vidimo , roze haljina sa neznim karnercicima , neupadljivog kroja i zakopcana do grla ( uh..ne mogu ni da se zamislim, ne volim roze boju..karnerice i to do grla).Dobro, to je ta boja za smirenje ( a ne ja , crno -bele i belo crne kombinacije,sa akcentom na crnim detaljima..no,no..mnogo tamno i pretece po okolinu, shvacena sam ko agresor). Sminka naravno bez karmina, i to jarko crvenog …boja razdrazuje  i bikove, a gde ove nejake oko mene…Dakle to je to, ne ici u centar, ne govoriti direktno, pogled skretati u daljinu..sa dosta ah, uh i pa da,  u pravu si, interesantno…Uh zamalo da zaboravim, nauciti da klepecem na prazno, ne licno, mislim , znam , postojim..ne, greska, nego to ti je dobro, moji su najbolji…Uh evo jos malo pa ce srcka da me strefi samo od predstave .

Dakle, neee ne mogu..ima druga opcija, kupicu si top, ma nek ide zivot..nek zavrsim u F apartmanu, zbog nerazumevanja, uh dusu da odmorim ko covek tamo.

VECE PRED PUN MESEC

sub – 10.09.2011, objavio robin 10. septembar 2011 23:23:11

Sinoc legnem u 9,  tako treba kazu pred depresiju, beg,  spava mi se, umorna, oci se zaklapaju. Lezim nista ne razmisljam, ali tuga neka nenormalna, onako ko paket sa masnom, sve je u njemu od dece, smrti drage osobe, mene, nekih razocarenja a na vrhu poznanikSve je nedefinisano od pocetka do kraja i kako se osecam i zasto tako. Ludilo opste. Pustim tako misli da mi lete bez smisla i pukne mi fles skorasnjeg dogadjaja, onako na blic i misao da se i on sad ovako oseca. Jbg nikad necu znati dal ima smisla da je to moguce. U tom nekom bunilu,  mrak u sobi sve pogaseno, dalje plutam po mozgu bez upravljanja prosto osetim,  pored sve jurnjave i hiljadu ljudi da je nesretan i krije sve iza te reale.

I onda se vratim u realno vreme ko iz vremeplova i zapitam, a ti kokosko sto lezis u 10 h u krevetu, umesto da si negde sa ljudima da se zezas i smejes.E pa taj mesec je bas cudo.

 

 

2 coments:
11. septembar 2011 17:14:15MoonlightGirl

Ne zmam jesi li ‘kokoska’ ali neke stvari mozes i sutra, kad se razbistre, slegnu..

11. septembar 2011 23:22:47robin

🙂 bilo bi lakse da jesam. Sto se stvari vise razdanjuju, to vise zudim za opcijom pod navodnicima.

CEMPRESI

MB

ned – 18.09.2011, objavio robin 18. septembar 2011 7:30:28

 Graktale su samo ptice oko zgrade, ostalo je bilo neobicno tiho. Stalno su se svadjale tu na parkingu i prljale okolna kola. Cak se ni iz okolnog kafica nije culo pijano drustvo, mozda je i njima dosadilo da se u cetiri psuju i dovikuju.

Ustala je ko po satu, kao da je necujno zvono odzvonilo u njenoj glavi. Naravno termini se ne zaboravljaju, sat i alarm su podeseni iznutra, ne moraju da se ukljucuju..Sela je pomislila, da, u ovo doba se desilo..dobro , tako biva kod nje stalno, mozak joj registruje titraje, hvata misli i vibracije..

Znala je da nije zaboravila, a znala je i da on to oseca, da ce koliko god bilo razumno ili ne , naci nacin da ode. I on je tako resavao ponekad nerazumno , ali je resavao uvek, nekako i sa osmehom, salom a zivot je volela na njega…Ostalo, ne neka prevelika slicnost sem kose i crta lica, da i jacine neke, ali razlicite. On je voleo da sece i  prekida odnose kad ga destabilizuju, u tome je video snagu, ona bas suprotno, beg nije snaga , to je kukavicluk, sto nije voleo da cuje..Nije voleo da mu se suprotstavlja, gubio bi tada tlo pod nogama, boje bi izgubile na jacini. a „jacinu“  je najvise voleo. Za njega je sve bilo crno i belo, tako mu je bilo lakse, tako se opravdavao za propuste..kod nje je bilo mnogo nijansi izmedju, a prihvatala je i snagu i slabost, nije to ono sto je presudno… Bila je kombinacija neka dvoje jakoh a razlicitih, u prvom i drugom kolenu, njega i nje, kod koje je odrasla. Kontrast vidan na prvi pogled u samom izgledu, nespojive kombinacje svetle puti i ociju i tamne kose.

Nece doci svi cempresi, neki ne mogu iz raznih razloga..jedan iz prvog deljenja ce otici sa svojim pelcerima.

KO JURI SAD?

MB

sub – 17.09.2011, objavio robin 17. septembar 2011 11:36:13

 Volim sirinu, u svemu, u pogledima, izlaganjima. Ne puku , dosadnu nego i sa nekom poentom. Imam problem i sa sms porukama, volim da ih uoblicim, ne ono bzv, mlmt ili omg.. te skracenice. Sve vise sam ubedjena da su ljudi koji ih koriste  zapravo potpuno dokoni, samo sa time zele da sami sebe ubede kako i oni imaju neku jurnjavu u zivotu, nesto im se dogadja,  prate trend i stede minut dva ne znam za sta, uglavnom za nista..Vidim, zivot savremeni je naturio sam tu neku brzinu, skracenje, zauzeti smo, zivci tanani, nema se vremena..Laz, opsta dobro prihvacena. Zurba u svemu skracuje nas same, sami svoj zivot.Saveti stari, na tenane jedi, sazvaci ne znam ni ja koliko puta, o zadrzavanju u krevetu u dvoje da ne pricam.

Sta nije jasno, jurili kroz zivot ili ne, i sutra ce reka, ova u koju gledam, stajati na istom mestu kao sto je stajala, i sunce ce izaci na slicnom mestu kao i juce. I izlazice tako i kad sve prodje..nece ni lepse ni bolje , obavili mi sve sto hocemo ili ne.

Ljudi kao roboti jurcaju za nekim zivotom, nekim noedloznim obavezama, ne mogu ovo ili ono..stoj, mirno..sta ne moze, zasto? Pri tome, nisam objasnila, ja ne volim sporost, ne mogu da podnesem spore tipove, spore u pokretima, u razmisljanjima…“kao“ stalozene, mozda sam previse temperamentna.. Kad kazem stoj, kazem, radi kako mozes sa prihvatljivim opterecenjem, al ne kukaj i ne gubi glavu u tome i ne uskracuj sebi i sirinu u nekim stvarima i prihvati kao igru. Odustvo sirine pogleda, dovodi neminovno do ogranicenosti istog.

Dobro, i to znam, do nekih saznanja dolazis iskustvom, zreloscu ali promatram okolinu, mnogi samo sabiraju godine, one ih ne produbljiju. Ja licno sam u zivotu cirkuski zabavljac, obozavam da se smejem i salim, dubina mi to dozvoljava, ona je u mojo glavi. U drustvu nisam starac Foco od tisucu leta, mozda tetka Vanga, ne sa hiljadu teskih, ozbiljnih tema, ima tu varijanti hiljadu, politika i td..sad da pokazemo ko je koliko pametan. Vise sam za varijantu ( u redu, kad je ozbiljno i bitno naravno na taj nacin) hajde da sebi olaksamo kroz neku igru duha da se nasmejemo..  I danas me podseti, kad se moji andjeli zgroze dok sa uzivanjem jedem piktije ( ps. ne znam dal je pih ili pik,valda od pikantno), da sam se nekad i ja na njih grozila, bile su mi bas fuj.Dobro  u tim pik, ili pihtijama nema neke dubine, sem masnoce i holeserola,( i ne kazem da je to dobitna promena, realno je na gore, treba da se jede zdravo) ali govorim kako se ljudi menjaju.Pa valjada treba i u glavama, ali  tu na bolje, na sire i pametnije.

I sta je poenta, moj omiljeni tezak film,“ Zivot je lep“ na kraju kog se uvek istovremeno i smejem i placem.Igra duha u svemu ,u zivotu i ta neka sirina postojanja, misli i izrazavanja.

“ I onda je mrmot zavio cokoladu u folju“..pa naravno sve to znate, nego eto da da zavijemo u foliju.

BEZOBRAZAN SI ZNAS

MB

čet – 15.09.2011, objavio robin 15. septembar 2011 21:59:22

 I sta hoces sad???Gledamo se jedan na jedan, ogoljeni skroz. Sto me gledas tako, likujes? Jak si aa?..Lako ti je da  sa visine mirno posmatras sta se desava..kao nemas pojama….fin si, stalozen..prodjes kroz glavu, vidis kosmar , tebe kao to nje briga, nije tvoja stavar? Slazem se i nije, ali si nekako svedok svega,  u teskim nocima si mi bio jedan od prijatelja za razgovor.

E pa necu da placem, necu pred tobom, negde cu iznutra bez suza ili u mraku. Tuzna sam, imam mnogo razloga za to al sta to tebe briga, nije i ne treba.Mrzim da se mirim sa gubitkom, ne podnosim neizvesnost, procicu kroz zid bicu ljuta i neprijatna samo da ne pokazem koliko sam slaba.

Iii,….gledam te, sve je kod tebe isplanirano, i putanja i zadrzavanje , svaki pomak, svaka nijansa …bravo, blago tebi, mora da si bas sretan. A mozemo i na Vi, distanca je onda jos veca, al necu sad..Alooo, karte su podeljene, znam to, nemoj ti da me podsecas, znam u kom sam spilu i sa kakvim bitnim dzokerima. Znam  koja je igra, znam koji su aduti.Al ne mislim da varas, ustvari ne zelim da mislim.Ma,  pojma ti nemas..i ne moras ni da saznas, ali saznaces jednom na neki nacin sta vredi u zivotu, koja je igra prava a koja pogresna i sa dobitkom.A zelim ti igru, to je ono pravo..igra ne samo dobit. Pokusala sam da ti kazem..ne znam da li si cuo.Ne, ne ljutim se , zivot kvari ljude.

Ma lajacu i na zvezde i na tebe ako hocu, moja je to stvar. Nece mi ni pomoci ni odmoci……al lakse nekako, izbacis iz sebe. Sta je bezis, povlacis se..e ne moze tako bas.

Ma sad cu ja da te eliminisem, idem da navucem zavesu. Ostaces sa druge strane zavese, na nebu a ja sa ove u svom mikrokosmosu.

DARVINOVA TEORIJA RAKA

MB

, objavio robin 14. septembar 2011 1:19:11

 Sve je pocelo na obali mora, u nekoj od bezbroj socih kamenih supljina, koje je more danonocno obljubivalo. Vidljive pri odsjaju meseca,  podsecale su na male crne pege ogromnog kamenog dzina. Mozda je i sama stena bila uspavani dobrocudni golijat.U takvom miru plavetnila mora zaljubljenog u kamenu obalu je stasao rak, po mnogome slican drugima ali potpuno razlicit.

U pocetku slabasan, usamljen i zasticen samo begom pod kamen, rastao je ipak sretno,  obazrivo, nepoverljivo. Negova su crvena pegava kljesta bila u dobroj srazmeri sa oklopom,koji je sa vremenom poceo da dobija. U pocetku su bila mala i jedva primetna, ali  sa godinama su dobijala svoje oblicje , svoju ostrinu, britkost kojom je mogao bar donekle da se odbrani. Ponekad su mu bila balast, tezina i izvor neprilika kad god bi potegao svoje oruzje. Neki su ga optuzivali da se mnogo razmece njime, neki su hteli da ih otupe ili zauvek onesposobe, ali bezuspesno.

Ona su bila uvek u prvom planu kao bedem odbrane, plasilica kojom je trebao da zastrasi, dok je krhka sustina skrivana pod oklopom,  cuvana od nedobronamernih posmatraca. Bio je ranjiv i to dosta. Stit ga je poput viteskih oklopa branio od neprijateljskih udaraca.  Rane su pod njim mogle da zaceljuju, daleko od ociju drugih koji bi ih shvatili kao sitne pobede.

Rastao je i bio nezan a istovremeno jak i siguran, kao da se sastav stena, bistrina mora, toplota suncevih zraka  uklesala u njegovo bice. More u kojem je odrastao mu je nadomestilo sve sto je nedostajalo, dalo mu sigurnost i ljubav. Njegovi talasi  su na povrsini mogli da lome sve, a unutrar malih supljina su bili uspavanka koja okrepljuje, daje impuls za zivot, snagu koja se skladisti u svaku celiju bica i koja se  crpi, kad naidje oluja, kad krene samoisceljenje pod okopom.

Stena sa koje je krenuo je bila stabilna i cvrsta, visoko uzdignuta, dostojanstvena a istovremeno dobro skrivana od mnogih grabljivica, koji bi mogli da ugroze njegovo odrastanje. Ali ni stene kao i sve ostalo nije vecno, stari, trosi i  urusava .

Odatle je krenuo. Nosi  u  sebi more, sunce i stenu. A sve mu je kasnije trebalo i nedostajalo. More, kao bezgranicna ljubav, sunce koje obasjava put u lavirintu kanala i  tesnaca, stena kao oslonac i podrska.

I putuje dalje, nalazi prolaze, sunce i more i tamo gde ih nema, uputio se odvazno sam..i stici ce gde je naumio.

PRAVO NA PRAVO

MB

pet – 09.09.2011, objavio robin 9. septembar 2011 18:07:34

 Otrcana tema, saobracaj..sve vidjeno i kazano, na ovaj  ili onaj nacin uz pominjanje familija, gdj.a majki i ostale rodbine. Ali  mi je jedna enigma neresiva,  dodavanja gasa kad neko da migavac i uvek, kada vec ima prostora da se prikljuci. Doticni  Fandjo –dodavac  gasa –i ovako zdrzava vec citavu kolonu iza sebe. Ali ne dopusta da mu stanes u dva njegova metra..gde bi da uklizi kao u luku sa brodom, brzinom od 0.0001 km na sat neee, no, no… nego doda  gas onako krvnicki, kao da je samo cekao to trepetanje sa tvog automobila… I sta onda .. ( naravno uvek uletim, moze i citava konjica da se smesi tu,  al ti uvek frka, dal ce uspeti da zakoci koliko se zaleti) da izadjes,da skaces malo po haubi protivnika,  mazes sladoled po staklima i sve ostalo sto prilici civilizovanom nacinu ponasanja… I to naravno gde, tamo gde nemas kud, Brankov most, gde imas samo jednu varijantu ukljucivanja iz grada  ka NBg,   ako izuzmes da nisi 007, te ti kola ne lete, a da u zutu ne smes, mislim smes…stoo, ako hoces mozes.

Ali ne, to je atak direktno na psihu,” ti ce meni ispred mene…e pa…” A onda osmotris jedinku u retrovizoru. Danas bese jedna dama u najboljim godinama, “zuta” plavusica ( bez ikakvih drugih insinuacija, sem nijanse) suptilnih crta lica sa naradzatim karmnom preko linija usana. Stisla ih, kao da ih nema, samo vidis to sto je preko. Zagrljila volan studiozno.. i jase Brankovim posle isto tako studiozno, da je htela,mogla je jos petoro ljudi da pusti …ali ne htede, a oni ne mogu da je  zaobidju. U drugoj traci isto guzva….