IME MI JE

MB

sub – 29.10.2011, objavio robin 29. oktobar 2011 14:59:02

 Uvek sam  zelela da me neko voli, na moj nacin , onako samo zbog sebe, iz ljubavi i zbog mene. Ja tako volim,valjda sam takvu ljubav dobila. Ne moras da budes uvek dobar, ne moras da je zasluzujes, ne moze da ti se oduzima, da se lupaju recke, meri. Bitise sama za sebe, jer tako hoces, tako volis.

Ne znam da li je po definiciji psihologa i ostalih ucenih ljudi na tu temu, moja predstava ljubavi detinjasta i nedozrela, ali ja i danas tako volim. Ne mogu da je gradim, da je temeljim, odmeravam. Ona se ili javi li ne u celom svom velicanstvenom sjaju sa razlicitim intezitetom prema prijateljima ili nekome drugom. Zato se kod mene i desava da se zavrsi sa jednim tankim rezom, jednostavno prestane u trenutku kada se dobije neka cudna spoznaja lazi osobe koja se taman navukla na uzitak svih prvilegija paznje.

Slican odnos imam i prema ljudima. Ne znam da li sam otvorena osoba ili ne, mislim da ne bas, ali kad upoznam nekoga ko mi je simpatican onda ne postavljam barikade, nema nekog specijalnog prosudjivanja, kantarenja. Nisam ja zaduzena za etalone i ocene, vec samo za to, da li sa nekim imam i osecam tu taku nit bliskosti, povezanosti i  poverenja. Ako to osetim, onda sam najiskreniji obozavatelj nosioca te niti. Dam sve , poverenje, sebe, vreme.

Vise puta sam razmisljala o mom interesovanju i odnosu prema drugim ljudima, upravo iz cinjenice da su se niti bliskosti cesto prekidale. Sustina je da  na raspolaganju nemam hiljadu zivota, niti hiljadu licnosti. Imam jedan i ne mogu da manipulisem vremenom i sacekam sto svetlosnih godina da bih nekog upoznala. Ponudim mu mene, onakvu kava sam, uglavnom bez mnogao skrivalica, u nadi da ce i ta druga osoba pokazati sebe. Ali se cesto ljudi uplase. Zivot nas kvari i cini opreznim. Ja ne mogu tako, ako moram da budem na oprezu sa nekim onda se sklanjam, onda nema niti i sve ostaje u okviru povrsnosti. U sustini, ljudi ne mogu od mene da uzmu nista, mogu da izgledam cudna ali sam na taj nacin slobodna. Dajem sta imam, to je moje vlasnistvo i kad drugi uzimaju, puni se ponovo. Oni mogu da budu samo uzivaoc necega sto nje njihovo, sto je tudja paznja i ljubav.

Mnogi ljudi ne umeju da zadrze  nesto sto im se da samo od sebe. Cesto ih zapljusne samoljublje u takvoj razmeri, da i ne primete kad pocnu samo da koriste zalihe, a ne i da ih pune a mogu i da se uplase.U mom slicaju poklonjena baterija, data na punje, da duze traje. Ali mnogi je samo istrose, nemaju punjac, duha, emocia, tananih osecanja empatije. I onda pitanje, pa sta je..nista isurila bateija.Istina je, da i nije svako sposoban da prima i da daje. Neki se ukostunice jos u detinjstvu, verovatno jer su sa ljubavlju dobijali i bol, od drugih koje su drugi zatvorili u opnu, jer  nisu znali da im daju ljubav.

Meni se stanje potunog bezumlja sa neukrotljivim  amplitudama u ponasanju i razmisljanju, dogodilo mozda stvarno samo jednom. Stanje ludila usred ludila. U nelogicno vreme, u suludim okolnostima i nicim potkovano.  Jednostavno paraliza mozga u odnosu na sve kako i sta treba. Neverovatan proces zivota,nepredvidiv, uskomesan. U jednom istom trenutku moze da bude natopljem potpuno nespojivim stanjem duha zacinjeno strascu. Zapakovan paket, eksplozivna naprava, a na vrhu ogromna roze masna, koja daje ton svemu pa se paklena masina i ne naslucuje.

Da li su nesretne ljubavi samo prave? Mozda je prihvatljivije da su nedorecene i “odzivljene“ ljubavi upecatljivije  jer nema vremena za razocarena, nema vremena za sve ono nevazno, a bitno u zivotu. Nema vremena za izivljavenje te ljubavi koja bi mozda na kraju splasla, ugasila se kao plamen na vetru svakodnevnice, briga, ispraznih prica. Onda ona ostaje kao nedorecena prica kojој u zavisnsti od raspolozenja dajemo najrazlicitije zavrsetke. Mozda bi bilo…ali u sustini uvek biva upravo onako kako treba.

DUPLOV

MB

sre – 26.10.2011, objavio robin 26. oktobar 2011 0:41:40

 Vetar. Nekada je duvala prava kosava. Nekada …. farmerke, kaput drustvo iz gimnazije, povratk kuci. Bilo mi je sve jedno da li duva nedeljama. Smeh, virsle na prvim otvorenom kiosku brze hrane na NBgd, red i specifican miris . Fleka od senfa ili od ulja, koje je  pri halapljivom prvom zagrizaju obavezno  prskalo na sve  strane.A onda najhladnije mesto na planeti. Brisan prostor od reke, dvadesetak koraka i ulaz.Obavezna setnja psa. Popusena cigareta iza borica…

Veceras sam otvorila sezonu kuvanog vina. Uvek ga pijem zimi ali retko gde ga naprave onako kako volim. Zamolim da ga skuvaju i dodaju jos cimet i pomorandzu.Ukus vina u ustima, zvuk vetra u glavi. Nekada nisam cula ovo pretece zavijanje, nije mi to bila ova boja zvuka…Raznece valjda i nagomilane misli. Dakle, vetar i vino. Dupla pobeda..

KOKA ILI JAJE

MB

sub – 22.10.2011, objavio robin 22. oktobar 2011 14:18:58

 Sva pitanja su otvorena. Kao loptica se kotrljam iz jedne krajnosti u drugu.Svrha svega  je sta, sta je to sto je zaista vredno. Znam, vidim, osecam to neko komesanje, trazenje i lutanje kod mnogih, ne samo kod mene.Potpuno budalasto ceo zivot se pitam sta je svrha i sta vredi,  biti vise emotivan ili racionalan. Toliki rebus verovatno isto budalasto predstavljen kao pobednicki  pehar. Dobijanjem pehara  i resenjem zagonetke bi mi bilo lakse,  mogla bih da kazem, ok greska u tebi, bitno ti je nebitno.

Ja sam za prvu opicju, mislim da je to. Ne mislim sad na pametovanje, treba da su oba u skladu, naravno u realnom zivotu i vremenu veoma dobro funkcionisem . Ali moja bit je vise emocionalna.U kom smislu emotivan i to je postavka. Emotivan za sebe samo ili za sebe i druge. Druga opcija za mene bingo.Zato ne verujem u emotivne i osecajne samo kad je vlastiti interes u pitanju, kad se oseti samo nepravda ili okrunost prema sebi, a prema drugome je ok. Ustvari najcesca varjanta je i bas upravo ta. Zato takve ne podnosim, ne trpim ..namirisem ih na kilomete. Nezni,  slatki, slabi. Izgledaju da ne bi umeli ulicu da predju ali sa drobilicom samo za svoje interese.

Ja ne izgledam tako, ne ponasam se tako, idem na nerve nekim takvima i to mi je nekad drago.. Smatraju me kao pretnju, mnogo sam zustra za njih, ne pijem sa tog izvora foliranja.. Ali tacno znam i osecam, kriju svoju egoisticnu stranu pod maskom te ne snalazljivosti i zbunjenosti. Isto u najneobicnijim realnim tipovima, krutim sa macem u glavi u jeziku  vidim emotivce kao sto sam i ja. Naravno,ne pricam generalno,ima zaista dosta mesanih tipova.

I zasto sad bas sve ovo pisem,pa pitam se sta je to bitno, sta ce da se broji, pamti, ta neka emotivana stanja i reakcije koje su u suprotnosti sa realom. Ono sto osecas u tim knjigama koje citas, u tim pesmama koje slusas. Nesto sto je izvan ovoga , radi, zivi, rinataj  budi pametan, realan smiren. Ono sto se pitam , da li je bitno sto se osecas tako zivim da das sebi na volju da radis i govoris kako osecas, pa makar bilo u suprotnosti sa racionalnim ponasanjem.

KOCKA DUSE

MB

čet – 20.10.2011, objavio robin 20. oktobar 2011 23:10:45

 Ne smem ni da se zapitam, da li ima jos nesto da me zaskoci. Ma necu da se pitam,  ima znam, uvek moze…..Ali gde ce vise, a bre i ja imam dusu, neku dusu…valjda imam..dotle sam stigala. A sto je nekako najcudnije, dusa mi ne reaguje na ovo sto se desava, prosto ne veruje.

Da li se zamrzla pa u tom komadu cvrstog leda  ne moze da se raspadne, moguce. Kad pocne da se topi bice potop, tolika mi je dusa. Bas sam skromna. Pa udri brigu na veselje i smeh kad je bes  nesto utihnuo. Mozda se i on zamrzao. U protivnom bi doslo do smrzavanja okoline. Ne znam, bice da okolina nije ni vredna smrzavanja.

Da izlazem nebuloze, ne vredi ni ja ne verujem da se desavaju. Al htedoh da podelim stanje bez duse.

Da, vidis, opcija zaskakanja nije losa ali ne mogu da dobacim sad dotle.

KOVITLAC

Tada primecujem sve oko sebe, potpuno svesna  mene i okruzenja. Znam ko je ispred, iza, pored, predpostavljam nepogresivo kretnje cak i ono nepredvidive. Verovatno zbog koncentracije. Mozda zato i volim da vozim. Prijaju mi samo opazaji bez emocija,  koje mi u  zivotu zamucuju zakljucke i kada vidim skretanja  drugih ljudi.

 

Vozim i uzivam u kovitlanju jesenjeg lisca ispred mojih guma. Podseca mi na neku sliku iz neznanog filma. Kao da sam to prezivela i vec videla bas na takav nacin. Prebiram po glavi jeseni, ljude i nezavidnu situaciju koja me opterecuje, ali za tim volanom nekako realno , samo kostur svega.

 

 

…………………

 

Okrenes se unazad i tacno vidis svaki stepenik koji je bio klizav. Osetis, da se to nekako znalo  i kad je stajao  ispred .  Svaki korak  je hvatanje ravnoteze  iz stomaka. Presudno je koliko spretno uspes da se docekas na nogama  pri vecem padu. Taj osecaj koji se javlja samo pri pogledu na sledeci stepenik je tesko izbeci. Intuitivno odredi  prilaz ,odnos i pritisak koji je u stanju da izdrzi. Pomislis po hiljaditi put kako se razumes sa ljudima, odnosno da oni razumeju sta i kako mislis, ali centar za ravnotezu u stomaku pocnje da se buni.

 

…………….

 

Pre par dana me je grebala ruza. Verovatno je bila ljuta sto joj nisam  posvetila dovoljno paznje. U pravu je,  posmatrajuci crveni trag na desnoj ruci shvatam da me je  i zivot ogrebao  u nekim stvarima u kojima sam  bila nepazljiva. Ali procice ce i ruka i ostalo, sve zarasta onako ili ovako.

 

……………..

 

Osmeh mi lebdi posmatrajuci  mali tajfun koji se kovitla ispred mene. Osmeh me podseca na vezu sa necim bitnim, mnogo vaznijim od svega ostalog, na prijateljstvo koje daje snagu..  Vetar se igra sa liscem, tako to shvatam, ipak se igra sa bezazlenim liscem. Idemo dalje, znas to.

 

ZID

MB

ned – 16.10.2011, objavio robin 16. oktobar 2011 3:18:51

Crvena tasna  visi na naslonu stolice tako opusteno kao da je spremna za pokret, kao da zeli da prkosi antikvarnici usomena. Ostalo oko nje je  zamrznuti kadar .

Drveni starinski orman a u njemu   kozni povez „Srpski pisci“. Stari porcelan , recnici i stare knjige na gotici. Isti ovalni sto sa stolicama, srebrni svecnjak i na ormanu drvena patka sa nizovima perli oko vrata. Uramljna stara ruska novcanica,  vaze od tankog zutog stakla, kamenje, skoljke i hiljadu i jedna sitnica koja se od pogleda nije izlizala.

Tisina, mir..privid. Vremenska kapija je tacno izmedju tasne i ormana, vrtlog prolaznosti jednostavno pulsira u glavi…Na razdaljini manjoj od pola metra se preliva proslost u sadasnjost.

Kamera klizi po zidu, prelece preko ogromnog ogledala u kome se nazire druga vremenska kapija zatrpana snegom. U njemu se ogleda gruzijska ikona a zatim slika. Uvek  se nasmejem kad se setim kako me je pijani umetnik jurio na minus 25 da mi je proda.  Hteo je bas meni,htela sam i ja bas tu sliku..ali je bio bas pijan. Mislio je da sam njihova.Azerbejdzan, njet, Gruzija,njet… Arlekini zarobljeni na  venecijanskom trgu u svim zivotnim situacijama.

Sneg prestaje. Ogledalo sa svojim obrisima je malo  u odnosu na predivan svet petlova, bikova , plavih konja, cirkuskih igraca koji su u plavom,zelenom i crvenom ramu.Omiljeni Sagal, reprodukcije.

Na  pravoj liniji obuhvacenoj pogledom, na jednom zidu toliko toga sto  se racuna minutima i sekundama jednog zivota. Kvadraturu prozivljenog zida je nemoguce  izmeriti, matematika ne pomaze u ovim merama.A gde su jos sledeci zidovi uspomena i kapije…

Da li je sve iluzija, subjektivan osecaj cula vida zatocen u kugli. Da li verovati ocima  ili je  to u nasim glavama platno na kome se prikazuje film? .

Mozda je i to neko resenje. Hm tesko, skidam 3D naocare. Crvena tasna ipak krece..nemam cigarete.Pumpa radi.

áhttp://www.youtube.com/watch_popup?v=XVTga6GmbGw&vq=medium#t=74

LG Optimus / Optimize your life

 KOMENTARA NA ZID
objavljeno ned, 16.10.2011 23:12 | autor: coldvoozplayer

VT Optimus prime – 3Xd – Create a life

 

objavljeno ned, 16.10.2011 23:24 | autor: robin

U nano tehnologiji -optimus 🙂

 

objavljeno pon, 17.10.2011 01:28 | autor: coldvoozplayer

Hahah da 🙂
Uuuuu kad bi nano tehnologija proradila odmah bi noge sredio i cirkus napravio :)))
Dobra ideja

 

objavljeno čet, 20.10.2011 09:34 | autor: Tanja Henry

zavrtelo mi se u glavi od tvog posta!:)

 

 

……………….

pet – 14.10.2011, objavio robin 14. oktobar 2011 8:20:51

 Od svih stilskih vezbi jedina trenutno bitna. Nema tu mesta za  pitanja u vezi zivota, prolaznosti ,  traganja, ocekivanja, iskrenosti ,pravde..nista od toga. Neraspolozenje, neee, ni za to nema mesta. Treba odvaliti pola mozga, poprimiti onaj uzbudjeni , zblanuti, zabrinuti i polu tupavi izraz lica.

Kako lep dan. Ustajem razdragano, treba ici u poresku sluzbu, cak kod inspektora..uoauu, mrzim tu rec, obratiti se direktno cuvaru grala.

Ooo cuvaru nase buducnosti i reda u finansiskoj oblasti. Da li ste piskili,kakili i popili kafu? Nadam se ne na prazan stomak,da Vam nije tesko pala, pa da niste mozda nadrdani…mnogo sam osetljva, valjda ste i doruckovali, da ne idete na pauzu od veka.

Ooo, klimnite glavom i recite da bar nesto moze za nas obicne smrtnike….. Ha, valjda ste dobri u asocijacijama, ne baratam tim strucnim jezikom iz sluzbenog glasnika..nista pokusacu sa igrokazom…..ah to tako volim.Odoh sad.. samo da se jos maskiram.

9 KOMENTARA NA ……..
objavljeno pet, 14.10.2011 09:03 | autor: Gost kod grofice na veceri

(Za)maskiraj se…;)))

 

objavljeno pet, 14.10.2011 15:32 | autor: Jillian

piiip..piiip…još piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip – nadam se da je prošlo bez ovoga. U što čisto sumnjam :))))))))))))))
Prijatan ostatak ovog divnog dana!

 

objavljeno pet, 14.10.2011 20:13 | autor: robin

Molim, proslo lutka, kakvi piip…znam ja eeee bre Jillijan, pa vlast je to (malo li je), cudom se uvek cudim gde ih nadju ko pod kamen…ne mozes ni piip, dal ce da razumeju. Prvo krenuh da pisem post na telefonu, jer je drug iz 41 bio na vekovnoj pauzi, nego naidje u nekoj 78 godini, pa ne stigoh. U kanc likovi iz otpisanih, sa sve partizankom Marom i drugom na celu koline i naravno Prle ( a i telef mu zvoni borbenu neku, ne karikiram). Uglavnom dadose i meni da trazim po glasniku, nadjoh, jel obrazovanje, pa jeste jel vidite, ne prerem sudove…nekako se usaglasismo na pola..meni dosta..:).

 

objavljeno pet, 14.10.2011 20:15 | autor: robin

Grofe… bila kao u bornim kolima, haubicu vukla za sobom :).

 

objavljeno pet, 14.10.2011 23:04 | autor: gozza

Znam ja da inspektori mogu biti malo „teški“ za saradnju, al’ sam, isto tako, živio u ubjeđenju da je dovoljno govoriti tiho i nositi psa sa sobom – kad ono cvrc, doguralo se do haubice! 🙂 Ne znam zašto mi pade na pamet i hauba za kosu, mada nju ne mogu da povežem nikako sa vlastima… Mislim, mogu ali to bi bilo, onako, intimnije prirode, pa ne bih… Blebećem bezveze, k’o lajavi krelac…

 

objavljeno pet, 14.10.2011 23:12 | autor: robin

Ma ne blebeces, ima i haube za kosu kod vlasti..kako nema 🙂 Pa sve dame tamo imaju one divne frizure, sto ja kazem sarme na glavama. Valjda se tako direktno ukrckava mozak:).

 

objavljeno sub, 15.10.2011 00:19 | autor: Anoniman (Neregistrovan)

Bokice,Boko dwaga :))))bas weeeepe powukice od tebe …nema potwebe dase twudis toliko okomene , alinadam se dati je pwijalo, kao imeni :)))))znjaoo, nisamstigwo danas, znam dasi u guzwi sabebicom,neznam kakosi stigwla dami posaljes 30 powukica danas,i stalno mepitas kakosi, kakosi, kakosi, kakosi…:))))))i swi mepitaju mako tije to..a ja imkazem Ma ,toje moja Bokica , ljudiii
zjaooo, mati si pwavo swce !!!! zatoti svaka ticast,bweeee!!!
znas u pwavu sisto tweba da seswecemo, iako sunam prijatelji zajednicki, malo ce biti nemoguce napwemijewama znamda seti basplasis toga,ali ma potwudicesse tiitada ,bas kaosto si se twudila dami pises i danas !!!!!!
pozdwavi migoxija
Dushan waswubi, kissssss :))))

 

objavljeno sub, 15.10.2011 01:08 | autor: robin

Jel si dobro,covece….da posaljmo neku sluzbu, npr medicinsku da pomogne? Jel si umisljeni lik..sta je, pantomima, fantom,Napoleon..

 

objavljeno sub, 15.10.2011 16:24 | autor: coldvoozplayer

Ma udari ga oklagijom u glavu i pitaj ga:
*Jel za ovo ja placam porez ?!!!!
Ja rinatm od jutra do sutra dok ti pijes kafe u masnoj stolici.* 🙂

 

 

KOLO

MB

čet – 06.10.2011, objavio robin 6. oktobar 2011 0:10:06

 Smenjuje se sve, lepo..ruzno, ljubav..mrznja , svetlost..tama.

Svaka stvar u nama i oko nas ima svoju suprotnost. Postojanje jedne otvara mogucnost za drugu. Svet polariteta, toplote, svetla, ljubavi. Cudno jednistvo koje treba da bude ravnomerno podeljeno i jasno odredjeno. Tako razaznajemo sebe, druge, svet oko nas..u jednoj od te dve krajnosti

Tako se ostrvi   zivot, noseci sa sobom probleme , tupi nas ako to dopustimo i opazaje, cula pa cesto i emocije. Prikriva nam lepotu ako nismo svesni da je spoznamo,  pa bar u cvrkutu ptica. To veselo cavrljanje  predstavlja nerazumljivu himnu zivota i radosti,  neko je sretan pa bar ptica, ja sam tuzna al se zbog nje radujem  .

Otvrdnuli zivotom, trosimo se i tupimo brigama, razmisljanjima i drugim ljudima, ponekad gubimo mekocu i britkost postojanja.. Sve te brige   nalecu na nas kao ogromni talas ,nesaglediv po velicini, ali ipak samo talas. Koliko god veliki i ogroman bio  u nekom trenutku se obije o neku stenu i rasparca u hiljadu kapljica koje nipocemu vise ne odaju njegovu grandioznost. Njegova snaga preda svu svoju energiju kamenu koji ponovo blesne mokar na nekom lepom podnevnom suncu. Od ostrih ivica nacini meke prelaze, malo ga uglaca i sa vremenom obicno napravi jedan lep i umilan, pitom predeo. Tako bi trebalo da bude…

Ali nazalost cesto ne biva tako, ponekad   se ne zauzme dobar odnos prema svemu losem, i ta energija  postaje rusilacka snaga nas samih .Moze da umesto oblina stvara  nove ostre grube  i nepristupacne grebene, koje ne daju sami sebi sansu, koji ne cekaju sunce vec samo novi talas.  Zaokupljeni svojim iscekivanjem i strahom, ne primetimo  sunce,    zaslepljeni vlastititim samoljubljem nam to cesto nije ni bitno. Ti dzinovi   zavladaju   nasim mislima, paralisu  telo,  tupe osecaje. Pod njima pati dusa,  telo.Predamo se tome kao da smo bespomocni pred njima, kao da  oni ne bitisu samo zbog toga da bi se posle njih opet uzdigli i zasjali nekim novim sjajem. A sjaj nekad moze da bude i u  tuzi, sjaj u secanjima.Tada iz toplote zraka ne skupljamo snagu i ne crpimo  lepotu i mudrost prolaznosti i smene.

A svaka stena se kruni, bilo da se glaca il ne, smanjuje, urusava i u jednom trenutku i postaje samo pesak. Ali ni to nije vazno, svaki zrno peska je proizvod neke nekad grandiozne stene, nekog kamena, koji se kotrljalo, razbijao i ako ima srece zavrsio na predivnoj pescanoj plazi.

ned – 02.10.2011, objavio robin 2. oktobar 2011 11:46:53

 Jeronimoo, gde si brate po krvi i jeziku i po postojbini nas Indijanaca, kad se po ostalom ni sa kim ne razumem, ne znam sta hoce , sta pisu… ne sme da se kaze odakle sam brate iz Indije, postojbine , gde si rodjen, dal si rodjen, dal pricas ili si boginja ona ili onakva, nemam nikog nit se secam ni baba ni deda, gde da se secam..

Gde si Skvo da se malo smejem uz logodrsku vatru i skakucem dok kreten odozgo, dal cepa drva na terasi ili sprema prozore da zakuca pred zimu i kosavu, al ne smem da kazem jbg. Gde me nadje u ranu zoru dok ne popih kafu, mnogo sam senzibilna na „usi“, jos samo cekam da Fredi manijak odnekle upali svoj motokultivator u vidu busilice pa da krememo..idemoo, uh dal da vadim Bohrmaschine. Nase pleme je veliko, izacice poglavica, da nas opomene, a vracevi da bacaju munje. Ustvari brate zaboavih da mozda vezba latinsli uz sekirce, jao jeste..bas sam ono, ako odem da ga  preslisam , odoh sa testerom, to ce biti za sentence, da prosirimo vokabular.

Ohhh nebesa, posaljite mi popisivace, tu sam,cekam da me pitaju, ko radi, ko kog izdrzava i da li imam problema u saobracaju, to cuh da pitaju i kako idem do posla, pa kako brateee, pa na konju mom ili javnom, plemenskom i sta ih bole..dal neko ima problema sa poslom, dal ga trazio ili nije, da li mu plemensko vece ikad  naslo…Alo , ja obradjujem sama polje, samo plemenu dajem kad trazi, jbg, red je da trazi a moje da dam, kad mogu i kad imam..a slusam nasu „I need a Dollar“ Odavno se vodim kao marsovac, pitali me prosli put, valjda mogu i sad da ostanem na istoj planeti…ce vidjamo  i pevam bole me..

I dal da natocim malo vatrene vode,mozda ce bolje da me radi nego ova crna, jos mi se podsvest ne zatvara, sve se izmesalo uuu mozda kefir, da, to sam volela da pijem tamo ili da pronadjem negde u kuci mumijo, i to nje lose..mozda postanem zena faraona iz Indije.

Gde si zeko da te jurim i da se smejem, a ti da bezis sa sve satom iz Alise.A ti kumo, vidi tamo neki rezervat preko bare, ako nastavi ovako odoh da perem sudove a andjeli da nose gajbe..koj ce nam pamet.

Brate, zapevajmo..

Ooo evo vadim lulu mira u vidu Winstona, pomirenje za sve iz plemena, ne kokakjte se vise –zbog nista, ima nas Indijanaca osetljivih..bar ne ovde malkoo bljak..Ovaj jezik je dat ljudima izgleda da se ne razumeju, kod zivuljki je lakse, one se prepoznaju po mirisu, malo zareze al dobro..ne ujedaju bas uvek.

I onda je laganim smirenim koracima odolela cunamiju u glavi,umila se, ne na terasi….sta je sad, opet zvuci ..vatrogasci..nije valjda nesto strasno, ovde se vatra ugasila, a i kolega naucio latinski..

4 komentara na JERONIMOO
objavljeno ned, 02.10.2011 13:14 | autor: JillianHeh, RobinLooda, da sam znala, da stavim ratničke boje, pa da prizivamo kišu da otera te tvoje duhove iz šerpe :))

objavljeno ned, 02.10.2011 14:43 | autor: coldvoozplayerHahaha perptuum mobile

objavljeno ned, 02.10.2011 16:06 | autor: robinEee, gde da ih teram,posle kise ide duga…lociram krs i nasmejem se.Evo sad je pod kontrolom, sooo?nije valjda da je onoo..
A za kolegu umetnika, gde se njega seti, jos mi prazno mesto u novcaniku za dotiranu kartu.. nasmejaste me.. 🙂

objavljeno ned, 02.10.2011 17:54 | autor: coldvoozplayer🙂

ONAJ DAN

MB

sub – 01.10.2011, objavio robin 1. oktobar 2011 23:29:12

 Danas je jedan od onih dana kad sam jedan na jedan sama sa sobom.Obicno sam jedan na vise, hiljadu obaveza, misli, do sebe i ne stignem. Ovakve dane namirisem od jutra..

Pocelo je kao i obicno, nesto poslovno, trk, prica..druzenje sa prijateljicom, sve normalno, obecava, smeh ali nekako znam,  medjuprostor vreba da ostanem sama..ceka me, dolijaces ti.. I naravno dolijam sama sebi.

U glavu dolaze nepozvane slike, reci, iz serpe mi iskacu ljudi. “Sta cete vi tu?”, necu da razmisljam, necu da tumacim….i ta intucija, ona me uvek razbija . Sve je sjajno, puna kuca.. lepo vece, prrr, to ptica mase krilima, nema ni besa koji me kroz smeh rasterecuje.. Cak sam se i nasmejala, neke price me vracaju u vremeplov, a u njemu ima svega..Ne pravim listu pesama, znam tek onda kako izgleda, samo ih nasumice pustam “dosta mi je vasih lepih manira to je suvise za mene…pa para papa para” ipah se nasmejah, jos malo da ne dobijih popara…al nije daleko stanje.

Huu, sjajno nemam ni zakljucak, pismeni zadatak nedovrsen, mozda jedino zakljucan negde  meni.

5 coments:
1. oktobar 2011 23:45:15Jillian

Danas nam je divan dan, divan dan
nasoj robin onaj dan, onaj dan.
Zivela, zivela i srecna nam bila
( i jopet )
Danas je tvoj dan, pa neka bude i zakljucan od tvoje strane.
Sto se mene tice, nasmejala si me 🙂

1. oktobar 2011 23:51:42robin

(i jopet) 🙂 i ti mene..al opet vrebaju misli..mora malo, pa kako drugacije..eto, sad cemo da ruckamo, klasika ( ne cokolada) pa sutra ideemo, prosao dan 🙂

2. oktobar 2011 0:14:22MoonlightGirl

ako je neka uteha, i meni je taj dan. sam što nije ništa iskakalo iz šerpe. 🙂

2. oktobar 2011 0:19:43robin

Ma bice da su magnetne oluje na nasim planetama.. 🙂

2. oktobar 2011 1:40:37coldvoozplayer

Ajde bre, bio je dobar dan… Kakve serpe i magnetne oluje.
Sta da rade jadni Japanci, oni cim otvore oci njih drmne cunami u glavu.
Ne moraju ni da se umivaju samo izadju na terasu.