BAR SAM PROBALA

uto – 29.11.2011, objavio robin 29. novembar 2011 22:23:03

 

Dan kao dan. Ocekujes nesto, nekog, informaciju..Ja licno – da me neko ustine  i da kazem, ok ovo je ruzn san. Nije stvarnost da mi se juce prijateljica operisala, nisu joj skinli dojku..

…………….

Prihvatljiva mi je teorija ruskih naucnika da se vreme ubrzava.Nema drugog objasnjenja, kako toliko dogadjaja moze da stane u tako mali vremenski prostor bez i jednog praznog hoda, gde mozes da odahnes, zastanes. Pojedene su pauze bezbriznosti.

………………….

Ne moraju da se preokrenu polovi (kako su isto naucno objasnili), kao kad  su nestali dinosaurusi. Nisu se preokrenuli, ali je nestalo mnogo toga, po meni najvise nekih osnovnih ljudskih osobina.

………………

I sta sad? Nista, za kraj vic.

Izlazi žena iz salona za ulepšavanje i čeka je muž.

Kad ju je vidio kaže:

 „Jebi ga barem si probala“.

6 coments:

30. novembar 2011 0:48:15MoonlightGirl

jbg, loša sam u toj nekoj strategiji podrške. ali eto da probam.
baš sad pričam sa nekim kako čovek mora da veruje. jbg nekad ima samo to.

30. novembar 2011 10:42:55Gost kod grofice na veceri

Bolest, ubrzavanje, humor… dobro veliš u naslovu.

30. novembar 2011 19:04:24PP ( Partizanka Pure ) (Neregistrovan)

To me podseća na onaj trenutak, kada staneš, shvatiš da si se ispucala i pitanje ‘šta dalje ?’ A, kao neka uteha, sledi to ‘ jbg, bar sam probala’.

Drugarice robin, srećan ti 29. novembar sa zakašnjenjem. Pozdravio te drug Tito. Bila sam juče kod njega, baš smo se fino zabavili. Šalje ti poljubac. :*

Budi mi dobra. Jaka si ti.

1. decembar 2011 23:08:41gozza

Učili su nas, decenijama, kako su Rusi naj i tako to… Nije da ja sumnjam u teoriju ubrzavanja, ali ne pomažu ni ljudi. Prije mi se činilo da usporavamo, sad mi sve više izgleda kao da tapkamo u mjestu i kao da smo zaboravili kako se pokrenuti. Potrebno je tako malo – jedan najobičniji korak.

Može rakijica, hvala! Živjela ti nama, a i mi sa tobom! Sve ostalo će se već nekako srediti 🙂

2. decembar 2011 0:36:04robin

Moze, dupla kuvana ( ladno je) na moj racun:).

2. decembar 2011 14:47:47robin

Partizanka, bacih ovih dana pionirsku, bas me nesto stuklo al podrska jaka, sve iz ilegale :). zaigrasmo kolo pa gde stignemo…gde ? pa pravo na voz u pravom trenutku.

PESMA

pet – 25.11.2011, objavio robin 25. novembar 2011 1:30:01

Postoje neki okidaci, kojima plovim kroz vreme, sto  bar za sada prkosi svim teorijama . Masina za putovanje kroz vreme jos nije pronadjena, a ako i jeste krije se jos njeno postojanje.Meni za ovakva putovanja nije potrebno nikakvo cudo tehnike, proracuni niti ekspermenti . Dovoljnoje da cujem pesmu, da sam u stanju za telepotovanje  i vec sam u  nekom drugom vremenu i nikada sama…Htedoh da dodam jos i miris, ali trenutno dok slusam reci  miris nije potreban…a putovanja nisu samo u proslost,  nego i u buducnost. Nije mnogo vazno sto je ona neizvesna, prozivis je na nacin kako zelis  i cekas. I nikome necu reci koja je pesma.

10 coments:
25. novembar 2011 10:48:01kampelic

I u srednjoj školi i za deset godina. A samo mi trebaju slušalice u ušima. Neprocenjivi su tih nekoliko minuta koje priuštiš da pobegneš!

25. novembar 2011 12:46:25Anoniman (Neregistrovan)

Registruj se i pomozi svojoj državi u najboljoj onlajn socijalno-strateškoj igri svih vremena!

http://tinyurl.com/87db6kv

25. novembar 2011 17:49:01Jillian (Neregistrovan)

Ha! Znam koja je pesma !
‘Lalo lepa lalo
slušaš li ti fado ?’ u izvođenju Lepe Lale i devetnaest tulipančića :))

I reguj se bre, i zaradi virus 😉 Bar ovi tinyurl to mogu da donesu

25. novembar 2011 18:09:35robin

Kampelic: beg od mozga mi odmah pomogne 🙂
Pure:ehee he
moje fado stado
lalicnjak obilazi rado
a lale ne samo da su lepe
vec i na virus slepe:)
Ovo bese refren iz sinfoopusa prvog stava za instrumental ludila u A molu za cven konac i splet okolnosti 🙂

25. novembar 2011 18:20:38Trideset druga trulaPURItanka (Neregistrovan)

Hahahaha, moraš mi narezati jedan kompaktni diskretni za poneti. Da slušam dok meditiram 😉
Unapred se radujem još nekoj novoiskopanoj kompotemplaciji :o)

25. novembar 2011 18:36:50robin

Cuuj diskretni i prosireni sa sve mesalicom za beton , samo da se ugovorim sa ljudima koji su radili na ovom novm projektu i materijalu za meditaciju armaturom 🙂

26. novembar 2011 12:32:47Gost kod grofice na veceri

…a da ipak kažeš koja je pesma?

26. novembar 2011 15:19:57robin

ne mogu da odam tajnu…ljubomorno je cuvam 🙂

28. novembar 2011 8:34:03MoonlightGirl

Baš volim kad mi se desi tako „neka“ pesma 🙂

29. novembar 2011 10:07:25Gost kod grofice na veceri

Ljubomoran sam što si ljubomorna.

PRESEK STANJA

sre – 23.11.2011, objavio robin 23. novembar 2011 9:34:22

 ……………

Poslednje sto sam juce procitala ploveci  listama posecivanih blogova drugih blogera je izjava o zatvaranju jednog  sa primedbom da je nepotrebno slati bilo koje komentare, kao i zahvalnicom za sve dobijene komentare. Uz sve je dato i objasnjenje da se ubuduce takodje nece pratiti  ni jedan bloger.Blog je bitisao preko cetiri godine i imao je i pozamasnu listu fanova. Same teme su bile sarenolike i interesantne. Na to sam i sama zatvorila  compjuter,malo se promuvala po kuci i ponovo ga otvorila.

………………

Lutajuci internetom vec duze vreme shvatam da ljudi nikad nisu bili naizgled otvoreniji u deljenju svojih iskustava, misljenja i emocija a u stvari nikad dalji jedni od drugih. Polazeci od sebe, uz sve besplatne terapije i psiholoske preseke moje licnosti koje sam dobla od poznatog primarijusa (ipak ne mogu niti zelim da govorim iz pozicije pete dopadljive osobe nego uglavnom iz prvog lica jednine) sve vise shvatam istinitost   da je covek coveku vuk.

………………..

U nedelju sam propratila vecernje vesti na nasoj nacionalnoj i vec posle petnaestak minuta uhvatila sebe  da kroz neko spremanje po stanu preradjujem  i definisem mozdani zulj, koji mi je odvukao paznju od carobne kutije. Procedura o uzimanju maticnih celija koja se lako i za par minuta pri porodjaju odradi. Uz to data instrukcija o tri strane firme kod nas  koje za 1800 evra vrse cuvanje doticnih celija narednih 20 godina i razgovor  sa jednom trudnicom i izjava “ to je investicija za buducnost”. Naravno posle toga je sledilo kratko objasnjenje strucog lica da je na taj nacin skladisten lek za bebu i ostale clanove porodice , koji u nedaj Boze slucaju moze da bude od sudbonosne vaznosti. Pozdravjam sto je nauka toliko uznapredovala…ali..ne znam. Da li treba nabijati pritisak svim onim  trudnicama, roditeljima, babama i dedama koji nemaju da invenstiraju u buducnost.Ne znam zaista, ne pripadam ni jednoj od ovih kategorija da bi meni ovo trebalo da zasmeta, ali tog urednika bih zaista pitala sta je hteo da  kaze u udarnom vecernjem terminu, da nije kralj Ibi” Narode moj, uhvati se za ruke i pravo u sengrup” dok se banka maticnih celija ne otvori kod nas da bi mogli preko socijalnog da investirate i da se osecate ljudi i dobri roditelji.

………………………..

I sad nazad na ljude, blogere i primarijuse. Stalno sam u zabludi izgleda da  ljudi treba da budu samo ljudi. Prva informacija mi je bila neobicna , nadam se da nije u pitanju ne daj Boze neka bolest,ali posle par godina pisanja i deljenja nekih misli i zivota sa drugim ljudima mi je takva odluka prosto neprirodna.. I sama sam se navukla i interesantno mi je da procitam postove nekih ljudi.Ovde je isto neko postao nekome vuk ili se osetila i pored svih poseta ta otudjenost. Sto se tice vesti,odavnno ne gledam nacionalnu niti nijednu drugu jer se uvek samo iznerviram nekim svojim gledistem na sve. Shvatam da se mnogi ne informisu iz nekih drugih izvora ali isto tako i smisao dostupnosti nekih informacija na taj nacin koje izgledaju kao ponuda, idemo u poslasticarnicu da gledas kako deca jedu kolace.

 

13 coments:

23. novembar 2011 10:37:56MoonlightGirl

Ja sam već sto puta htela prestati pisati.. i to nikada nije imalo veze sa tim što se „otvaram“ previše ili premalo. nijedan sajt nije toliko kritičan na razno raznim poljima prema drugima kao ovaj na rs-u.. samokritičnost je nešto što mu oduvek fali. ipak nađe se i po neko ko je okej, a računar uvek možeš ugasiti 🙂
Ova druga tema ti je mnogo ozbiljnija.. nekako sam mišljenja da bi zaista trebalo da se više radi na sadašnjosti jer na žalost ima na čemu da se radi.

23. novembar 2011 11:10:09adrian

uvek me je nerviralo to odlazim i neću se vratiti… ako ideš idi, nemoj da mi najavljuješ ili objašnjavaš bilo šta… i nemoj da brišeš postove

dobre su te vesti iz nesvesti, zato ih ne treba ni gledati ni slušati 🙂

23. novembar 2011 12:42:54Gost kod grofice na veceri

Pokušavam da ostavim sujetu po strani i da „izvučem“ nešto što bi me učinilo boljim, ili jačim… šta ja znam.

Na žalost, sve je manje novih stvari, ljudi ili pristupa. Uglavnom je sve već viđeno ili lako čitljivo da me čak ni ne zabavlja, niti uzrujava, nego je naprosto – dosadno.

23. novembar 2011 12:44:17Gost kod grofice na veceri

Prihvatam, naravno, da sam i sam nekome dosadan ili nešto još gore. To je kao i na TV… niko ti ne brani da „okreneš“ kanal, ili da radiš nešto drugo.

23. novembar 2011 12:47:48Gost kod grofice na veceri

Na žalost, sve to malo po malo, lagano ali sigurno, vodi tome da se gubi smisao.

Na ovom mestu bi mogla da počne ozbiljnija rasprava, ali ja nisam dorastao i ostaje mi da se tešim, da svakoga dana nastojim da (pre)ispitujem sebe.

23. novembar 2011 14:19:12Jillian (Neregistrovan)

Heh, ima nas raznih. Neko pribegava soluciji ‘ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se’ ili ‘ ostani đubre do kraja’. O razlozima bitisanja na ovaj način verovatno i da ne treba polemisati. Em je dangubno, em samo bi se vrteli u krug.
Negde sam pročitala jedan divan komentar, jedne devojke, koja je na neku sličnu temu, prokomentarisala : ‘ Postoje ljudi koji vole da žive svoj život zavijen u oblande. Pokušala sam da im pokažem neke lepše strane istog, ali je bilo uzaludno. Prestala sam da im skidam oblande. ‘
Neke stvari, pa i samo udaljavanje, su uzele maha. Teško da tu može više nešto da se vrati na staro. Prva bih ja volela. Jer nedostaju mi ‘živi ljudi’. Pretvorili smo se u kritike, ironiju, zlobu. A, pri tome se ne poznajemo ?! Pa apsurdno je !!
Kroz život sam ipak naučila jedno – odstranjujem sve što mi predstavlja opterećenje. A jedno od njih su i ovakva mesta.

23. novembar 2011 16:43:04robin

Odgovor svima: licno me uvek interesuju pobude za nesto, takav sam neki sklop i u svemu tome nema toliko sujete. Nekad vise osetim sujetu u reakcijama. Dobar sam senzor za mnoge stvari eli nemam potrebu kritikovanja u smislu navodjenja mana, slabih mesta i uopste nekog postavljanja etalona. Uostalom sve ovo sto pisemo je samo deo nasih licnosti, a tu ima i jos dosta toga. Otrcane teme, ponavljanja… Pa sve je manje vise uvek isto, ljubav, zivot, razocarenja, strahovi ..sve su nijanse koje se povlace po filmovima, knjigama i kroz zivot. Sunce izlazi na slicnom mestu ali ponekad skrene vise paznju. Kod mene mozda vise neka nostalgija, ustvari pre ce biti zelja u nesto lepse i bolje. Da mozda ljudi budu samo ljudi, sa dve ruke i noge i glavom, sta god bilo u njoj. Ma bezveze, siroka tema…kud i napisah sve.:). Ma ja sam uvek za salu pre..sto su mozda neki primetili u komentarima :))Osmeh na lice i idemo dalje.

23. novembar 2011 18:32:50gozza

Ja kažem Cico lezi, a ona nije mogla da legne nego sela. 🙂 Osmijeh mi je tu, ali izgleda da sam otišao predaleko… (nervozno klimam glavom u desnu stranu, dok mi se donja usna povija na dole…)

Ma, sve ti je to isto. Život, blog… Dosade i ljudi koje srećeš. Iste teme, ista lica… Možda da svi, što bi rekli u mom kraju – đuture, pružimo podršku onoj blogerki iz Egipta, pa da se poskidamo i okačimo fotke, a sve u cilju razbijanja monotonije?

Sad ide onaj dio kad mi kažeš: „Stanislave, preterano sereš!“ 🙂

23. novembar 2011 19:02:17ITLady

Meni je oke sto se daje obavestenje u udarnom terminu i na nacionalnoj televiziji (premda je nesto ni ne pratim) jer je jako puno ljudi koji su nedovoljno informisani o nekim osnovnim stvarima a kamo li o maticnim celijama. Cini mi se da su o prici „maticne celije“ informisani ljudi koji su imali nesrecu da im se neko blizak „susretne“ sa bolescu krvi ili nekom vrstom kancera, pa onda shvate da bi to mogao biti lek i krenu da se informisu o tome kako bi mogli da ucine nesto za buduce narastaje, obzirom da se nikada ne zna kada i koga moze zadesiti takva nesreca. Takodje je zapanjujuci podatak o tome koliko zene ne rade osnovne preglede, a kamo li da su onda informisane o cuvanju maticnih celija. Dakle, smatram retko pozitivnim to sto je neko ipak odlucio da malo edukuje ljude. Ako nista, barem ce to imati negde u podsvesti. Cini mi se da niko nikada nije rekao i/ili nametnuo da se mora izdvojiti pomenuta suma, vec se daje obavestenje o samom dostignucu i njegovom znacaju. Iskreno, ja i moja porodica smo bili jako nesrecni zbog toga sto se tako nesto nije moglo pre nekih dvadesetak godina, jer bismo tada imali barem neku mogucnost da pokusamo da spasimo zivot clanu porodice. A u takvim momentima ti svaka mogucnost i sansa jako znaci i uliva nadu da je to ono pravo. I vrlo sam zahvalna nasim medijima sto su nam dali informaciju o mogucnosti cuvanja maticnih celija i znacaju istoga. (I da, gradi se i kod nas banka maticnih celija)
Uostalom, kako bi drugacije ogromna vecina saznala za to….

23. novembar 2011 20:27:49robin

ITLady, naravno da tema zavredjuje paznju i veoma je vazno znati i edukovati ljude. A suma je navedana ( mada znam od poznanica da su manje placale) kao i tri kompanije ali bez navodjanje imena.I kod mene su karte podeljene bez te zastite, daleko bilo i mogu da predpostavim koliko je tesko kad ne mozes da pruzis lek. Edukacija treba da bude sprovedena, postoje ustanove gde trudnice odlaze, bar vecina to radi. Ali zaista mislim da je bilo mnogo vise koji su na tu informacij uzdahnuli jer sebi ne mogu to da priuste.

23. novembar 2011 20:38:19robin

Gozzimire, gde si obozavani miljeniku. Nasmejalo me je kao i uvek tvoje komentarisanje. Sve je tako kako je, nego kazes razbijanje monotonije ..Egipat, Cica..aport,lezi sedi daj sapu 🙂 . Ne znam i ja nesto trzam glavom poslednji dana, mozda neki virus.

23. novembar 2011 20:56:11gozza

Gozzimir leg’o i digao šapu! 🙂 Ko je Cica? Ne znam je, a mogli smo da šenimo zajedno! 😀
Ne, ja inače nisam neozbiljan! Samo tako, ponekad… Monotonije radi…

23. novembar 2011 21:30:21robin

I ja sam kao sto vidis dve strne medalje.Zato se i salim, masinerija iza radi i ovako, ne zaustavlja se. Samo ozbiljni ljudi po meni imaju duha za pravu salu, a ne onu naucenu koju mozes cuti na svakom koraku. Ja licno kroz smeh i uz salu ponekad i pricam o najozbiljnijim stvarima, tako mi izlazi bes kad me te stvari pogadjaju.

ALFA PRIMITIVA

pon – 21.11.2011, objavio robin 21. novembar 2011 16:08:31

Parking ispred banke je pun. Na pocetku ulice stoji jedan  automobil u kome je samo vozac, kao da nekoga ceka. Klizeci napred jedan auto se  se isparkirava I ja zadovoljno dolazim  do parceta svoje zemlje ispred bitne institucije.

U poluokretu dok zakljucavam  vidim da se onaj automobil sada priblizio i neka muskarcina dize ruke.  Kapiram da sam mu uzela mesto, ne namerno ali  na svu srecu ispred neko odlazi, tako da uz osmeh pokazujem da ima mesta.  U tom trenutku doticni pokazuje znak, ja ga gledam podizem palac, super za zelje i cestitke i otrcim u banku. Elem, sve se razresi dobro ali sam sa  interesovanjem posmatrala ljude koji su usli posle mene. Sva trojica koja su usla su bile sive mase..u smislu energije, tmurnog raspolozenja, sva trojica su spustila pogled  kad sam ih pazljivo pogledala kako bih  prepoznala  alfa muzjaka.  .  I naj-volim te jake muskarce koji se razmecu organima a mnogo vise nekom agresijom nego zapravo organima prema zenama,  koji vide cetvrtinu, tigrasti mantil, cizme sa kicankama  ali do ociju i lica I  ne stignu, kako bi eventualno procenili osobu koja stoji ispred njih. Kad ih vide, zbog necega spustaju pogled, redovno, a izmedju ostalog osete  da stojim cvrsto na zemlji sa korenjem dobro  uraslim u podlogu, da gledam pravo u oci i da nikad nemam potrebe da sklanjam pogled. Ustvari najvise me nervira jer  ne shvataju ti agresivci da ima zena koja se bore kao trojica takvih, pa su I mama I tata I cela familija za nekoga a ne nose taj pacenicki agresivan izraz lica, cak suprotno. I da ima zena koje uvazavaju muskarce ali samo one koji zaista imaju karakteristike muskaraca i ne zaziru od ovakvih koji su samo agresivne ribice a razmecu se sa pisama.

Razumem ja koliko to moze da iznervira  ali  radi se samo o par minuta , slucajnom nesporazumu i vidljivoj razlici u svemu a pre svega u polovima. I ne pijem vodu o teskom zivotu, tananim zivcima bremenu obaveza I td.. ne bih sad da izlistavam razne tezine koje nosimo, neko sa  osmehom a neko sa primitivom.

 

 

7 coments:

21. novembar 2011 16:31:43biciklista

primitivni muškarci su u dubini duše pičke, odnosno umesto duše imaju pičku i zato su skloni obožavanju falusoidnih predmeta, kao što su mačevi, kubure ili u današnje vreme ključevi od auta, uglavnom nešto što ubada, to im dolazi kao melem za dušu
sa druge strane melem za dušu preemancipovanih tatmama je upravo svakodnevni opljuvak ovakvih fenomena
na žalost staza na kojoj se potonje raduju što vode je kružna i iz primitivizma preko emancipacije i preemancipacije nužno se vrate u primitivizam
radije bih vozio crosscountry

21. novembar 2011 16:49:55Jillian (Neregistrovan)

„I da ima zena koje uvazavaju muskarce ali samo one koji zaista imaju karakteristike muskaraca i ne zaziru od ovakvih koji su samo agresivne ribice a razmecu se sa pisama.„
Sve si rekla. Potpisujem ovo.

21. novembar 2011 18:25:33robin

Biciklista, ovde nije rec o emanciipaciji vec o prostom odnosu polova.Tatmane nemaju veze sa tim vec sa nekom snagom, voljom da ne potonu a tek da ne puknu na gubitak parking mesta. Ako to udara tako strasno na ego onda kako bi se izborili sa drugim problemima. Al avaj prica, ne vredi nisi shvatio upravo pasus iz drugog komentara. A da treba opljnuti, pa mislim da treba svakog muskarca koji ne zna kako se ponasa sa zenama.
Pure- ko je prava zena ona je prava, kao i pravi muskarac.Tu ne treba simultani prevod.

21. novembar 2011 18:49:14biciklista

reč je ipak bila o preemancipaciji koja posledično narušava odnose izmedju polova a primitivizam je drugi kraj te iste falusoidne toljage koju fenomeni nose u ručerdama a fenomenke u ustima, reč je takodje bila i o primitivizmu u smislu da nije lopov lopovu da priča o kradji
na kraju niko nije u stanju da precizno proceni povredjenost nečijeg ega u tako jednoj banalnoj situaciji a da pri tom nema visoko mišljenje o sebi što je takodje posledica preemancipacije
a što se parkiranja tiče, bicikl možeš uvek lako da parkiraš

21. novembar 2011 19:53:45robin

Tako je, neki ljudi bas mnogo pricaju i sebi dozvoljavaju.

23. novembar 2011 8:52:45Gost kod grofice na veceri

Sve stoji ukoliko si zaista u stanju da vidiš ko stoji ispred tebe

23. novembar 2011 9:38:29MoonlightGirl

Iznervirati se na parkingu uopšte nije teško, tu lako pucaju nervi 🙂
Na alfa primitivu najbolje je ne reagovati uopšte po mogućnosti.

 

NALE

pet – 18.11.2011, objavio robin 18. novembar 2011 17:01:10

 

„ Uh kako bih volela da se zaljubim, onako da samo sedimo, cutimo a da mi je lepo“  kaze ona ispustajuci dim cigarete uz jedan polubezobrazan osmeh.Kad to kazes  a sve imas sem zaljubljenosti onda to izgleda kao nesrecan zivot.  Mnogi su neiskreni cak I prema sebi da bi  priznali postojanje  ovakve zelje. Sve je tu, sve je odlicno pa cak i preko proseka ali zar ne treba imati zelja. I sad moralisti svi moguci na ovom svetu neka se skupe i opljunu takvu potrebu udate zene  ali odavno sam shvatila da su oni spolja najmoralniji veoma tanki u svojim pogledima. Sve nauceno kako treba , uglavnom monotono uz sve pogodnosti, uz postovanje i  poverenje, da se ne lazemo.  

„ E a sad Haljinicu boje lila“ govori i hvata se za lakovanu tasnu dok se razvlaci osmeh muzicara, jer  pamte dobro zensko drustvo koje je finansiralo pre nekog vremena I gornju I donju protezu harmonikasa. Smeh , vino i obavezno neke teme koje se zavrsavaju sa“ma goni ih sve..“

„ Da  li si ti normalana? Stvarno si luda..“ gleda me sa nevericom dok nabadamo sve cetiri a ja vucem ka ideji da idemo u diskoteku. „ Sva sijas, pogledaj i oci ti cakle..dok pricas” smeje se ,  ne pokazuje da joj je to blesavo sto sam u stanju da kazem I ucinim. “ Cuti ne pricaj nikome..” smeje se a dobro zna da necu.Nema ni neke price sve u okvirima planktona ali joj smesno.

……

“Idi ti pitaj, kazi da si sestra” gurka me jedna na hodniku neurohiruske, “eno sad je izasao hirurg.Operacija je gotova.”Kucam na vrata , zacudjen umoran pogled upitno procenjuje ko sam. “Cekajte me dole u kabinetu. “  Trojka silazi, markantna crnka me stipa I gurka..” Ti cuti, molim te ,nemoj sad odmah sa svojim..” Kao tri kokoske  sedamo na trosed preko puta pisaceg stola. Covek upitno procenjuje ko su jos dodatne dve osobe, gleda u mene” Operacija je bila veoma teska…” Gledam ga ne trepcem, crnka me sutira nogom i sve vreme se baca  ispred mene “ Da doktore..” uzima pricu ..pomeram se da mu uhvatim pogled. Cutim, culi smo sve.. crnka se zahvaljuje, poslednji put me sutira da krenemo I taman misli da cu I dalje cutati Ustajem” Doktore,ne mogu da lazem nisam joj sestra,mi smo joj prijateljice ..” Pogled neverice I osmeh “ I sutra mozete da dodjete, znaci trio prevaranata..” Izlazimo smlacene, idemo na pivo ali se smejemo..” E kad joj budemo pricale…”

………………….

Gledam te  I jos ne shvatam da si na listu papira. Gledas i ti mene a znam da si pored mene negde. Velicina crnog okvira, napisane reci tvoje porodice  i bol koji izbija iz njih,  sve je nebitno. U mislima mi je druga slika, nije ova…. Mislila sam da ce mi biti lakse kad napisem, ali nije.

8 coments:

18. novembar 2011 19:05:16kampelic

bas haljinicu boje lila? A ja mislila da to samo meni sviraju…i još sam mislila da samo ja ovih dana jurim doktore po bolnicama. Izgleda, nažalost, da nisam u pravu. Drž se, jbg…

18. novembar 2011 20:06:52Lanna

Pobegoh od crne hornike na TV i u štampi, kad na MB bolnice i ordinacije. ‘Bem ti život!:(

18. novembar 2011 21:05:09robin

bas tako, al sta da se radi. “ zivot je lep, ovde potok tamo cvet“.

18. novembar 2011 21:44:48Jillian (Neregistrovan)

I to je život…
Možda je najupečatljiviji bes zbog odlaska. Pomešan sa boli. Prođe.
Ono što ostaje nije samo sećanje. Ostaje prisutnost.
Život se ne završava sa smrću.

.. ovde blog, tamo šlog 🙂

18. novembar 2011 22:00:54robin

Tamo kopca za dalje 🙂

19. novembar 2011 20:08:55Hotahota

Ajde, drugari, ne damo se, zivot ide dalje. Al danas sve nekako crno, svi pisu o nekim neveselim stvarima, a i ova magla nikako da se razidje… Mater vetru, dok je nama nas.

20. novembar 2011 19:04:41robin

Veruj mi ni ja a najvise bih volela da o nekim stvarima uopste ne mislim. Uglavnom tada bezim u zezanje.

MOJA BARKA

sub – 12.11.2011, objavio robin 12. novembar 2011 23:14:53

 Vec odredjeno vreme pokusavam da napravim zaokrete u zivotu. Na primer da postanem plavusa.. salim se,  necu i ne zelim, mada sam probala periku. Nije lose, slikala sam se i poslala prijateljicama. Zvale su me da pitaju ko je to…..znaci dobra mimikija. Dakle, u tom smeru ne krecem, jedino ako orobim neku banku pa da lakse podnesem poteru. Ali u jednom sam uspala stoprocentno. Moj zaokret mazno lezi pored mene.Pocinje da prede kad je pogledam. Male sape, bele cizmice i roze njuska. Ponovo nas je neko   izabrao za gazde..Malo tigrasto crno-sivo mace koje je  pritrcalo mom sinu i zakacilo se na farmerke. Nespretno se vec dva dana borim  sa fuj, dodji a dobro znam da to ovde ne funkcionise. ”Gde je Njusa” kratak odgovor ” Ona nije Njusa, nemoj tako da je zoves.” Dobro Mici.. E da, Njusa me gleda iz rama i misli se..

………………………….

Jesen pre 14 godina. Tezak film „Tamna je noc“. Za mene jos tezi  zvuci cviljenja u pozadini . Njanja(puno ime)  je bila moja jedina prava dadilja. Junacki je podelila sa nama posednjih 13 godina raspleta.Obrela se u nasoj tadasnjoj basti te veceri sa jos dva mala psa iz istog legla, koja sam pokupila sa ulice. Najmanja od njih, nije mogla ni prag od balkona da preskoci. Svi su mi kasnije govorili da licimo…To je bio jedini pas koga sam videla sa dugackim trepavicama.Kada sam je pre pet meseci drzlala da deluje inekcija za uspavljivanje nisam ni zaplakala. Bilo je dosta toga za plakanje.Ja  ne mogu da placem pred publikom, tada  placem samo iznutra, a tome razbija.

………………………..

„Vidi nasao sam kanarinca“ Naravno od sve dece jedino je moje znalo da sme da ga donese kuci. Dakle Kica. Leteo je po kuci dva dana dok nismo nabavili kavez. Uzivao je sa nama dve godine a onda je  dostojanstveno sa  zvoncem i ogledalom bio sahranjen na obliznoj livadi. Citava ceremonija je bila napravljena u jednom kisnom danu, kako bi deca lakse prihvatila cinjenicu, da danas letis a sutra si sa zvonom negde na livadi. I danas pamte gde smo zakopali Kicu.

…………………………

„Mama, vidi u nasoj basti kornjaca ??!“Neverica: velika kao tanjir sumska kornjaca posred baste na B Kosi…Dakle Koja..Zabluda IT Koje je resena posle nedelju dana kada nam je komsija priznao da je on ubacio kod nas.“Znao sam da ces je primiti..“ Cirkus Adrija je bio u prosirenom izdanju : Koja je patrolirao po basti, Njanja je lajala dok ga nije prihvatila a Kica se nije obazirao u svom repertoaru. U jesen je Koja poceo da se zakopava, a ja da jurim veterinara za kornjacu. Dogurala sam do zooloskog vrta i gospodina iz neke Africke drzave koji je pristojno govorio srpski. Misterija je bila razjasnjena… Koja je zensko, povukao modu jos pre svih parada..dakle nije on, nego ona..“Spavaju preko zime, stavite je u kutiju pa u podrum..“ „ Kako da je ostavim kao mrtvu u podrum???““ Ako hocete, mozete kod nas da je ostavite..imamo zimsko spremiste…““Ostavljam!“

……………………….

Jesen pre …godina. Pijaca na putu za Lesnije Dalji, Podmoskovlje. “Vidi kako je sladak!!” Posle bacenog pogleda na malog belog plisanog medu bezim po pijaci dok me svita me juri..”Da ga kupimoooo?” Odlucno “ Nee!”  koje me je nateralo da sledecih godinu dana setam satima na minus 18, da se pentram po poligonu za dresuru i pregovaram sa dreserima po Moskvi. Podgoljanska  ovcarka, ogroman beli pas, sa njuskom i stasom medveda, verni cuvar  zbog  koga niko nije smeo da mi pridje niti da mi pruzi ruku. Deca su imala vlastitog  ponija, ja vlastitog trenera za preskakanje prepona na ledu..Sve u svemu Bena sam morala da udomim ..Meni nije smeo niko da se obrati sledecih sest  meseca cak ni sa utesnim recima “  Mnogo je veliki za stan”.

………………………

Nisam imala hrcka..ne zelim, ribice..moze, ona zlatna za ispunjenje bar 3 zelje i zeca..moze – ali jednog specijalnog iz Alise. Macu imam, ne treba.

 

12 coments:

12. novembar 2011 23:50:30gozza

Tebi baš veselo! Možda da otvoriš neko prihvatilište
? 🙂 Ako me ne bude mrzilo da kačam fotku moje kuce, vidjećeš još jednog psa sa nevjerovatno dugačkim trepavicima (povukla na gazdu, trep – trep) 😀

Znaš ono kad Mujo uhvati zlatnu ajkulu? Kaže ona njemu da je pusti i ispuniće mu jednu želju. On se naljuti – Pa kako jednu, bona?! A šta je sa tri želje?! Ma, Mujo, nisam ti ja tamo neka ribica, samo jedna, razmisli i reci šta hoćeš… Mujo kont’o, ima para, ima sve… Skonta. Hoću, ajkulo, da imam onu stvar do zemlje! Nikakav problem, reče ajkula i odgrize mu noge. 🙂

13. novembar 2011 0:03:30sheebaplay

Lovely change…
Kad bi me neko pitao na sta sam ponosna rekla bih na kuce koje sam donela sa autoputa kad sam imala desetak godina 🙂

13. novembar 2011 0:11:52robin

Jbt..ti si stvarno lik, dala bih ti Oskara za komentare… E a sta mislis da je sreo zlatnog kita ? Vidi, stvarno nemaju psi dugacke trepavice ( trep, trep) jedino ako povuku na gazde.:)

13. novembar 2011 0:40:13robin

Sheeba. Nikad ne bih kupila ljubimca. Ovaj u Moskvi nije bio moja ideja, ali naravno da sam ga ja negovala.To mi dodje kao kupovina duse, a dusa se ne kupuje. Ima toliko sirotana po ulicama, tako da ko voli zivotinje uopste nije potrebno da ima psa ili macku sa markom Made in Pedigre.

13. novembar 2011 0:59:33sheebaplay

Naravno. Ljubimci se ne kupuju, nego nalaze (spasavaju).

13. novembar 2011 10:07:21MoonlightGirl

Svega na ovoj tvojoj barci.. kod mene je nocas macka spavala bukvalno na psu, nikad to nisam videla do sada :))

13. novembar 2011 17:06:07SluPro

Drago mi je kada naletim ne ljude sa velikim srcem… 🙂
Doduse, nikada nisam verovao onima koji vole zivotinje a ne vole ljude… 😉
Ali se kladim da to ovde nije slucaj.

13. novembar 2011 17:24:43robin

Uopste nije bio taj poriv, veliko srce i dobrocinitelj, nego jednostavno me ponela maca i moja trapava greska sa imenom, pa sam pocela da prelistavam po secanju ljubimce. Ovo sve je bilo usput, meni nekako normalno. A ni ja ne verujem ljudima koji vole samo zivotinje a ljude ne. Tu je malo veci kurslus. Ista stvar i sa onima koji ne podnose zivotinje. Sve u svemu pticu i kornjacu nikad ne odabrala ali su one nasle nas.:).

13. novembar 2011 17:27:49SluPro

Nisam rekao sta je bio poriv i motiv, vec da mi je drago kada naletim na ljude sa velikim srcem. 🙂

13. novembar 2011 20:07:21robin

Ma znam, malo s. ali da se ne shvati, ne znam so mi je nadimak BB.

17. novembar 2011 12:39:13Gost kod grofice na veceri

Ja sam imao i hrčka i psa. Pas je bio ona, retriverka Bella, a hrčak je isto bio ona, po imenu Orvel.

17. novembar 2011 21:52:08pasirano pure a la Žilijen (Neregistrovan)

Kokodaa! Da li primate ovu kokošku Jillian za svoju novu kućnu ljubimicu, da je čuvate, pazite, mazite ( ne mora ono Đole) hranite, davite, gnjavite, prošetate, u slučaju potrebe ‘krc’ – za supu ? :)) Mnogo je ekonomična za držanje. Majke mi moje kvočke 😉

E, životinje su zakon ! I uvek treba biti okružen njima. Otkad znam za sebe, stalno sam okružena njima i ja ih obožavam. To se odrazilo dalje i na moju profesiju. Nekako se razumemo, bez reči. Moj život bi bio prazan bez njih. 🙂

(I don’t wanna be buried in the pet semetery. Kad sam počela da čitam post, asociralo me na tu pesmu. Groblje kućnih ljubimaca.)

I tako… ima li šta slatko kod tebe. neki kolačić, mm ? 🙂
Pozz te

SUKNJA

ned – 06.11.2011, objavio robin 6. novembar 2011 0:57:36

 “Jedva mogu da zakoracim i udjem u kola, uska mi je suknja”.“ Pa zasto si obukla tu usku suknju?” “Nemam drugu” Noga na gasu refleksno pocinje da pritiska papucicu, prva sam na semaforu. Usput upaljena cigareta i bucno ispusten dim. Da je ispred bila kucica od tri  praseta, ne bi bilo potrebe da cekaju vuka. “Kako nemas mama, pa ja sam ti poklonila bar tri!” “Pa nemam…!”” A onu …i onu…., sto sam ti poklonila, one dve sto imas i blejzer, kariranu…” mozak pocinje da klepece u panicnom strahu da se seti jos nekog dezena, boje Jedino tako moze da opravda potpuno suludo ponasaje vozaca, kome polako pocinje da se skuplja pena u uglovima usana. ”Ne, teget mi je dugacka, crnu i kariranu ne nosim, a ne znam na koje ostale mislis?”. Panicno razmisljam da okrenem kola i da udjemo u prvu prodavnicu, da kupimo nepoznati broj sukanja koji bi me zastitio od ovakvih situacuija koje od mene prave potpuno nepodnosljivu osobu, ali znam, ormani su puni i cuvani kao najbogatiji trezori….U nekom mozdanom grcu hvatam dizgine razuma i mirno pitam „Zasto mi to uvek radis? Zasto se stalno zalis. Druga recenica koju si mi rekla je na ne..uvek nesto nemas“.

Sa trecinom mozga koju nije zahvatilo  globalno zagrevanje uobicajeno  u ovakvim situacijama, prebacujem pricu na desetu temu. Priblizavamo se groblju, prica polako usporava.

Posetile smo zajedno i moje dve prijateljice. Jedna je umrla pre sedam godina, bila je tada godinu dana starija od mene sada. „ Koliko je bolovala?“„Tri meseca.“ Cutimo, ja namestam cvece, palim svece i pusim. Mirno gledam u plisano srce koje stoji medju cvecem sa natpisom ”Najboljoj mami”..Pola sata kasnije, dve crvene  ruze  u mojim rukama i pogled zakucan u kamen i sliku prelepe crnke koja se osmehuje. „ U petak smo pile kafu na Tasu,u ponedeljak je pala. Umrla je u nedelju““ Koliko je proslo?“ „ Nije jos ni sest meseci.“ „ Bas je lepa , Boze kako mlada….“ Vracamo se polako cuteci.„Kako si odmah znala da nadjes put ?“ Cutim.. “ Pa da bile ste povezane” Cutim..

Vozim i odrzavam neku laganu konverzaciju.  Na tri moje nevezane price odgovara sa “Da i ja isto tako radim“ Precutkujem i to, bespredmetno da je pitam kad je ona to tako uraila. Zasto stalno misli da smo slicne? Zeli da ja budem kao ona ili ona kao ja….sto ponekad shvatam kao kradju identiteta. Posmatram je dok skida kaput. Oduvek je bila vitkija od mene, a na njoj najuza suknja, koju nisam do sad videla  i koju i ne moze da zakopca. Ne razmisljam vise zasto je to obukla.Mozda se tako lakse podnosi danasnja poseta spomenicima.Osmehujem se, kako ne mogu da prhvatim da stari i da ne zeli da se pomiri sa tim. U glavi su mi likovi mojih prijateljica. Njihova deca nazalost nece imati ove sulude rasprave sa svojim majkama. Kazem ” Hajde da rucamo”.

6 coments:

6. novembar 2011 13:14:08Jillian

Nekih se stvari uvek kasno setim(o).
Dirljiva pričica. Sviđa mi se.

6. novembar 2011 19:44:00MoonlightGirl

Neće ti ukrasti indentitet, verovatno želi da ti sliči, ali možda hoće suknju ili ti noj:))

7. novembar 2011 8:23:43robin

@ Jillian da uglavnom tako biva za sve.
@ Moon Sve opcije su u opticaju, ali nesto bas tesko podnosim ali dok se setim sta me zulja..prodje dosta 🙂

7. novembar 2011 16:08:11Gost kod grofice na veceri (Neregistrovan)

i meni se svidja

11. novembar 2011 0:14:21Jillian

:))
Suknjičicu boje piva ti si robin oblačila
kad si išla da ga budiš
da ga budiiiiš
a tuđa si snaša bilaaaa.

12. novembar 2011 1:05:23robin

aalalaaa, bilaa 🙂
ali sada ti ne manjka bure
kada imas jednu Pure! :))

KAKO CE SVE BITI LEPO

sub – 05.11.2011, objavio robin 5. novembar 2011 0:59:59

 Nesto razmisljam ovih dana bas ce nam lakse biti  kad saznaju sve nase tajne. Cuce onda preko tih morbilnih koje prisluskuju kako lepo i u izobilju ljudi zive.Onda ce sigrno pomoci  i dejstvovati odlucno, kako dolikuje. Sve ce se saznati te ce biti lakse da se stavi u normalne demokratske tokove. Oni su ljudi profesionalci koji studiozno i posteno zaradjuju mukotrpno svoju koru hleba.

Evo na primer, ta beskrupulozna podvodjenja i prostitucija. Sta ce moci sve da se iaspravi kada saznaju da Milasko bizMismen  javlja  supruzi da ide na sluzbenu veceru  a zove malu Anu da mu organizuje jos dve drugarice iz gimnazije za poslovnu pratnju. Dobice one cizme koje je videla prosle nedelje kad je bila sa njim kod poslovnog partnera, ipak je potpisao ugovor. Da li ce, kada Ana  javi mami da ima sedmi cas da urade nesto da sprece?  Pa valjda ih za to placamo , ma sigurno ce nesto, nisu oni povrsni. Pa ne mogu da se prave ludi i ne sete se kada Anu nadju za par godina u nekoj javnoj kuci, da kazu da je ne poznaju. Dok je kaznjavaju, jer ce ministar koji drzi javnu kucu da pomogne,  uzeti u obzir neke olaksavajuce okolnosti . Dobro su culi da joj mama vec tri godine ne radi i povremeno menja kolegincu istoricara umetnosi na trafici. Nije mogla da joj kupi one cizme, a dete je tako zelelo.

Ili na primer, zdravstvo. Sigurno ce se razgoropaditi kad im postane jasno da Milanova majka ima rak a on ne moze nikako da nadje vezu za zracenje.Ustvari, uspeo je preko dr Stanica da se poveze sa nekim ljudima koji su dobronamerni. Mogu da pomognu za tri hiljade evra. Problem je samo sto baba ne prima bas redovno penziju, a on ne moze jos da se izvuce iz minusa od septembra i izdataka za novu besplatnu skolsku godinu.Ih, da zena nije u drugom stanju i da nije na bolovanju zbog rizicne trudnoce, primala bi celu platu a sad samo deo.Ali dobro, culi su i da joj se sprema otkaz, jer privatniku ne pada na pamet da je placa jos narednih sest meseci. Ma dobro, sa druge strane zaposlice onu malu, cija tetka radi u poreskoj koja ce da mu sredi neke papire. Dakle, nece se iznenaditi vajda kad saznaju da je zena umrla. A sluzbenik hitne pomoci ce sigurno odgovarati sto u tom teskom trenutku otima od Milana dvesta evra, jer ce za toliko da se ugradi pogrebna sluzba koju je pozvao.

Bice lakse i u prosveti. Kad bude Ljiljina  cerka dolazila po diplomu, donece profesoru one dve avionske  karte i vaucere za hotel u Parizu. Moci ce konacno sa onom mladjom  koleginicom iz administracije da ode na zasluzeni odmor i da joj malo zamaze oci. Dosta je radio protekle dve godine, zavrsio je uspesno deset ispita, a supruga nece da pravi problem. Vec je potrosila onih pet hiljade evra sto joj je dao. Jos samo da se oduzi ovoj maloj za lupanje pecata, ko zna mozda mu ponovo zatreba. Ma i ne svidja mu se nesto, malo je konjasta ali je zato mogao lakse da je sarmira. Iskreno , simpaticnije su one tri male sa druge i trece godine, ali januar je tek pred nama a i juni je tu, bice za sve mesta. E, ali ce onda oni stupiti u akciju, jer ce sve znati , nece moci to nekaznjeno da prodje. Zaskocice direktno na aerodomu i odgovarace sluzbenica sigurno sto je tako lakomisleno lupala pecate na falsifikovane polozene ispite. Ne bi se to ni shvatilo da kolega iz sluzbe nije bio gramziv. Bas mu je bilo krivo sto nije mogao na tom lupanju pecata da zaradi trista evra, pa je  iz inata prijavio dekanu. Dekan nije smeo da ne reaguje, njegovo ime se vec povlaci mesecima po novinama oko onog mita .Bolje da se sve slomi na toj nesavesnoj sluzbenici. Nju ce ubiti sramota kad joj familija  sazna da se petljala  sa ozenjenim covekom, a taman mislili da nece ostati usedelica. Nece joj padati na pamet da mesa njega jos u sve to.

Ma ovo je nista kako ce sve da se sredi u drugim oblastima ..ma ne zelim ni da mislim. Uglavnom, bilo kako bilo, moracu da povedem racuna kad pocnem da divljam telefonom na decu zbog nekih gluposti.Sta znam..kad se sve sredi moze da me zaskci i konvencija o pravima deteta.. Ali imam i bolji izlaz. Mozda da otvorim hotline,pa nek slusaju koliko hoce  za dz.

 

NAJKRACI PUT PRAVA LINIJA

sre – 02.11.2011, objavio robin 2. novembar 2011 0:20:57

 Evo stigla i kod mene magla. Vetar se smirio, rascistio pojavno situaciju .Ne, pogresna konstatacija. Samo je nagaruao u neke kanale podsvesti ono sto je bilo kabasto, oko cega nije moglo da se zaobidje…. a sad je suzenje vidokruga. Pa hajmo polako pravo u susret  jasnom i lepom danu. Nadam se da u tom tapkanju necu da naidjem na provaliju. Pa necu valjda, sreca prati hrabre,rece neko nekad.  Ma idem pravom linijom dalje pa dokle stignem.

 

 

9 coments:

2. novembar 2011 8:26:12MoonlightGirl

kod provalija koristiš padobran, zato ga ponesi 🙂

2. novembar 2011 8:41:51Tanja Henry

pa i nije baš! znaš ti onu staru „preko preče, naokolo bliže“?

2. novembar 2011 9:15:30robin

@moon Nesto se uzdam u krila, pa se ku…m.:).
@ TH. jest..malo sam posvadjana sa starim umotvorinama, od spavanja ko..do ko kome brat i zasto, al hajde..naokolo ponekad pametnije sigurno…A l dzaba prica, od prirode je tesko pobeci. :).

2. novembar 2011 9:59:06Gost kod grofice na veceri

Jedna druga izreka kaže: „Samo oštro, nisko i po zemlji“

2. novembar 2011 12:54:12robin

@ Grofe, samo fali jos „Pazi atomski s leva“ :).

2. novembar 2011 19:26:46gozza

Ja sam tako jednom krenuo pravom linijom. Sve je bilo super dok nisam naišao na banderu… Šta sam ono htio napisati? Hmm…

3. novembar 2011 14:15:11Jillian

Danas je lep i sunčan dan. Izašla sam na obližnji proplanak da se igram. Bilo je divno igrati se, do trenutka kada sam spazila jednu pravu liniju i krenula ka njoj. Kada sam stala na nju, ona se polomila od moje težine i upala sam u provaliju. Onda su došli alpinisti i izvukli me na površinu. Ovo će ostati kao najlepši dan u mom životu, jer to mi je pokazalo koliko sam debela i da je potrebno da smršam. I, smršala sam, i sad hvatam samo krivine.
:))

3. novembar 2011 20:29:27anagarika

matematicki je dokazano…ako krenes pravo…zavrsices na pocetku…znaci, nema pravo, ali vrtenja u krug toga vec ima : /

3. novembar 2011 22:28:59robin

Vauuu, dodje mi prava linija
@ Goza..kod tebe glave ..cenis ima motka ili bandera u tmini
@ Jillian tezine..uh alpinisti.., spremni momci utrenirani, treba smrsati…:)
@ Anagarika pojma nemam matematiku ..drugi mi je fah ali verujem pravo pa u krug.