PRLJAVO KAZALISTE

ned – 25.03.2012, objavio robin 25. mart 2012 0:16:16

 Dragi nepoznati prijatelji u tudjini,

Jeste, ovde je dosta pomereno, znam – nikakvo. Reklame i ovi devojcurci sa neobicno napucenim usnama, koje zele nove prijatelje, su ovde svakodnevnica. ( Znam isto tako da neki fotografi placaju po hiljadu dinara klinkama za takve fotografije. Nista bezobrazno, nista skidanje.. uz primedbu, to je za neke strane kampanje). Vidjam cesto ono sto sam juce videla ispred trafike. Dva luda dzipa, dva buldoga za volanom, dve stancovane klinke sa naocarima za sunce i ogromnim noktima. Znam da je tesko kupiti takvu masinu sa 28 do30 godina posteno, a i da je i nabavis, ne bi ti bila potrebna ona brojanica koja visi na retrovizoru, da te cuva. Cuvas se sam svojim mozgom.

Uskoro ce sa lepim vremenom da pocne bahanalisanje u kaficima na cosku, znacu ponovo raspored, oko tri nocu turiranje, pola cetiri smeh, cetiri polupijano psovanje (sa a ponekad bez tuce), pet obavesno kretanje uz skripu kocnica i trka do kraja ulice. Sve to mi smeta i zao mi je. Ne opravdavam ni situacijom, nema opravdanja da bi se razumelo zasto mi je nekad tesko da  gledam ljude u lica, ljude..grimase, grceve, ispraznost..ali..

Ne mogu da gledam ni filmove koje vasa deca snimaju po belom svetu ismejavajuci sve ovo gore navedeno pod naslovima „ Shit Serbians girls, boys..“ nije mi smesno. Dobro  znam da se ta vasa, nasa deca negde rodjena „tamo daleko“ tome smeju. Znam i da dolaze na raspust kod baba, deda, idu u kampove po ovoj nikakvoj usranoj zemlji sa isto takvo nikakvom usranom maldezi i usranom buducnosti, zemlji koja se nalazi na pupku ili u supku sveta. Mozda jaz generaija, to shvatam, al sta je sa vama??  Pa da li ste i vi postali “ Shit Serbians” pa ne znate kada ste i zasto ste otisli odavde? Nije mi smesno, snimaju i ovde takve filmice ovdasnja deca, kojima je toga preko glave, ali to mi je kritika, ima neku tezinu.. a ti filmovi su mi jadni zbog vas, ne zbog vase dece. Mrzim obelezja sa tri S, imam previse u sebi pomesane krvi da bi bila uopse neko slovo, sem svojih inicijala. Opeglale su me takve pegle, kao da sam prosla nekoliko puta dubinsko ciscenje mozga  i svesti zbog svega gore navedenog. Ali i pored svega mi je zao vas, mi ovde smo usrani roditelji usrane dece..vi ste hteli bolje, pruzila vam se mogucnost i to mi je drago.

I eto za kraj, malo nostalgije da se podsetite.

http://www.youtube.com/watch?v=891V5nni_Vo

 

 

4 coments:

25. mart 2012 10:37:20Oloriel

Mlacenje prazne slame prichati o ovome, ono na sta ja sumnjam je da upravo to rade jer im je pored svega na neki nachin zao sto su otishli.Tako je sa nama Srbima,mi bi da ovde ude bolje,ne tamo negde.

25. mart 2012 18:44:22Gost kod grofice na veceri

Neki „moji“ su se, čak, i vratili. Zamisli tek to.

27. mart 2012 20:03:34gozza

Jazz generacije su krive za jaz generacija! 🙂 Tri bambija za izbor muzike! Spremam se da idem tamo „preko grane“, ima da im se nagovorim! 🙂

28. mart 2012 2:34:22dvevijuge

jbg postali smo sprdačina od države

PAKT SA MOZGOM

čet – 15.03.2012, objavio robin 15. mart 2012 20:12:04

 Desava se , valjda .. pa mora da se desava i drugima, ili se bar nekada desilo. Osecaj koji vas uzdrma, mozda malo i uplasi. Onda kada sedite preko puta nekoga, koga nedovoljno poznajete  a  imate osecaj da ga znate odavno. Ono cudno stanje kada pocinju da vam reci nekontrolisano izlaze kao da je  preko puta ta neka osoba, kojoj ste mozda nekad u nekom od proslih zivota, pod pretpostavkom da su  postojali  (mada u to licno verujem)  bili nesto, kucni ljubimac, prijatelj ili bilo sta blisko sto je bilo  obojeno nekim pozitivnim emotivnim nabojem. Stanje kada prosto vidite misli koje nisu ni izgovorene, dok sedi preko puta i pokusava da spusti celicno plave resetke u ocima. Al vi ih vidite, vidite  resetku ali i prostor izmedju dve susedne, koji je dovoljno sirok da nazirete i ono iza, ili vam se sve to pricinjava.

Mozda je nekom poznato to stanje kada se osecate neprijatno, jer unapred osecate kako se energija uklopi kao kada dva teska metalna predmeta nadju zljeb i jednosnavno se sklope uz blagi trzaj. Pa onaj osecaj da bi u istom trenutku voleli da pobegnete, a istovremeno ostanete beskonacno, samo iz potrebe da objasnite sami sebi, sta je to. Osecaj da ste sigurni da je isto neko neprirodno stanje i sa druge strane stola, dok vodite neke sasvim bitne razgovore koji nemaju nikakve veze sa manifstacijama koje se paralelno odigravaju u neistrazenom delu mozga. Uz sve to i oni momenti kada pricate nesto, sto uopste niste zeleli i ponasate se onako kako ne ocekujete od sebe, iz nekih nepoznatih razloga, jer vas posto nesto vodi daje i ne dopusta vam da budete u posedu racionalnog . Stanje kada bi napravili i pakt u vesticjoj kuhinji i u podrumu, samo da saznate koliko gresite ili ne.. Ne zbog toga sto nesto hocete, jer je sve previse nerealno i nemoguce, nego jednostavno iz potrebe da se smirite i da kazete sami sebi da niste presli crvenu liniju i nije potrebno  da kaparisete F aparman. I posle svega toga vam nije neprijatno, jer nekako osecate da je to nesto sto druga strana razume ………sta je to, intuicija ili je sve to jedna dobro zamaskirana samoobmana mozga pod stresom.

 

4 coments:

16. mart 2012 16:49:40gozza

Zna biti jako neprijatno, sve dok ne stignemo do faze da nam se, iako se samo površno poznajemo, čini kao da se u već četvrtom životu opijamo zajedno! 🙂 Opet odajem utisak klasičnog alkoholičara, a nisam. Samo nekada… …malo… Mozak je čudo, a ja sa svojim nikada neću sklopiti neki trajniji pakt. 🙂

16. mart 2012 18:03:59robin

Onda znas kako izgleda kad zavrsavas tudju recenicu a pocnes da zamuckujes. Dakle pakt sa mozgom , valjda je i to neki neobican. Ne smem ni da zamislim neprijatnost opijanja u tom cetvrtom uzastopnom zivotu :).

18. mart 2012 0:27:36moonlightgirl

Ako u tim situacijama ne pobegnem odmah, dobro je 🙂

21. mart 2012 9:54:09Gost kod grofice na veceri

Stres nije moguće izbaciti, obići, ignorisati, sakriti pod tepih. Mozgam o nekoj metodi relaksacije.

 

PRINCIP TO NECU

pet – 09.03.2012, objavio robin 9. mart 2012 23:08:33

 Vec drugi upaljac je zavrsio ispod fotelje. Od sada ga drzim u dzepu.Najdraza igracka nase mace je da ga gurne sapom  i da ga vitla po parketu dok ne zavrsi na sigurnom. Ali dobro nisam htela o tome, nego me prenulo dok sam kopala po jaknama da nadjem sledeci i da krenem da izlistavam uspomene. Uhhh, da nije ekrana ovo uuuh bi mozda pomerilo list na Bendzaminu preko puta stola.

……………..

Sta necu, to sam uvek tacno znala. Neko zna precizno sta  hoce, a mene je ovaj nacin eliminacije onoga sto ne zelim dovodio do onoga sto zelim. Ponekad nekim cudnim putevima, sa malo slepih ulica ali uvek do cilja. Ne mogu da kazem da sam nezadovoljna rezultatom i da sam negde silno licno izgresila. Greske su bile, ali nekako uvek sa dve strane medalje, nesto izgubis a nesto dobijes, ponekad i kroz bol ali na krju imas boljitak. Nekad ga nisi ni svestan.

………………

Nedostaje mi sunce, more. Ne znam zasto sam se danas setila svog stopiranja i kupanja uvek na drugoj plazi na potezu od Murtera do Vodica. Uvek nam je bilo smesno dok stojimo na magistrali u nekim majicicama i suknjicicama ispod kojih su mokri kupaci kostimi. Kako smo bile manje od makovog zrna kada bi po izlasku iz automobila ostali mokri obrisi na zadnjem sedistu.Ponekad se pitam sta je sa tim mojim prijateljima, da li se nekad i oni sete kako nam je iz godine u godinu bilo lepo uz srdele i vino,  kako nam je nevazno bilo sto smo se skrpili iz „gde si bree“..“ma kaj“ i „ma ca ti tu meni cakulas“.

…………………

Jednom sam sa mojim tadasnjim deckom skocila sa drugog sprata..kreten. Bili smo na ekskurziji. Klasika… gimnazija, hotel i naravno tadasnje fore, nahvatati nekoga sa nekim. Naravno onaj princip sta necu je pobedio, pojavio se posle sam ped vratima sa kljucem..” Sta je bilo , sto ste se skupili..?“, a ja ponosno prosla u moju sobu..

……………………

Sutra slavim jedan rodjendan na cudnom mestu. Nisam dobila pozivnicu, nece biti slavljenik, bice samo zvanice bez poklona. Kad sam tuzna tu ne pomaze princip necu..Nisam htela u ovom smeru, htela sam unazad, da zadrzim vreme da se katapultiram u proslost, da me razgali sunce, prve ljubavi..ali slabo, nisam upela. Nista..idem da pomeram fotelje, da trazim upaljace..

5 coments:

10. mart 2012 3:47:14adrian

upaljače imam strateški raspoređene po celom stanu, i par komada ispod kreveta… čekam proleće i krečenje, pomeranje stvari i izvlačenje istih…

14. mart 2012 20:15:08Pure (Neregistrovan)

Samo da mahnem i ostavim pesmu for you 🙂

14. mart 2012 23:38:33robin

Adrjan: Upaljaci, stara tema..ili ih imam sto ili nijedan ( ne bih sad da nabrajam koji su moji), sad jos i otimanje sa mackom .:)
Puree: gdeee siii? Motala sam kod tebe pesmu jedno sto puta…e, letim pure, letim kako hoces, prsno, ledjno a i sire:).

RACUNAJTE NA NIKOG

pon – 05.03.2012, objavio robin 5. mart 2012 22:00:28

 Danas je jedan deka pao usred elektrodistribucije. Na svu srecu da je zid bio iza njega tako da se samo oslonio i skliznuo na dole. Grcevito je drzao racune za placanje..Zena ispred je odbijala da ga propusti, zena sa saltera je pobegla kod sefa..neki muskarci nisu  pomogli momku koji ga je jedva pridrzavao..pozvala sam hitnu pomoc.Ostali salteri su normalno radili, ljudi su sa razdaljine od metar dva posmatrali film uzivo..Dali su mu vodu i secer, u sebi sam pljunula na sve i otisla..

Moj deda je pao na ulici u blizini kuce. Kad pomislim na to zazalim sto nikad nismo upoznali tog humanog coveka (ili vise njih) koji ga je doveo do kuce, otkljucao stan uveo ga i pozvonio komsijama. Moj deda je bio povucen i skroman covek. Ni on nikada ne bi trazio da ga iko propusti i da mu je lose, cutao bi i verovatno bi i on isao da placa racune..jbm ti racune..

 

 

15 coments:

6. mart 2012 2:25:02dvevijuge

pa sad da je pala neka mlađa, možda bi bilo više humanijih

6. mart 2012 7:57:56robin

Ajde, mada nesto ni to neverujem..mozda na drugom mestu :).

6. mart 2012 10:37:18adrian

setih se situacije od pre par godina i bakice koja je u jednom trenutku prosla pored mene, kad sam se slucajno okrenuo posle par sekundi vec je lezala na ulici, a ja zurim, tacnije vec kasnim, srecom su u pekari pored bili ljubazni, doneli vodu pomogli da je vratimo u sedeci polozaj i ostali sa njom da sacekaju hitnu… drug koji me je cekao je naravno prokomentarisao „price su ti sve bolje…“ 🙂

6. mart 2012 11:06:58robin

:). Uskoro ce biti sramota da kazes da si nekom pomogao…sta ima da se tu mesa u tudje padanje po ulici.

6. mart 2012 11:07:38Lanna

uopšte više nema veze da li je u pitanju mlađa ili starija osoba. U takvim situacijama, neretko se čuje „to pijano“ ili „to drogirano“.
Robin, ne zameri što ću ti ovde kopirati jedan mail koji sam dobila pre nekoliko dana. Nije baš da nema veze sa ovim o čemu pišeš.:)

„Beograd, tu skoro, događaj iz javnog prevoza… Autobus broj 16, četri sata popodne, špic, svi se vraćaju kući, ludnica. Jedan od putnika koji udobno sede je crnac, neodređenih godina. Autobus staje na stajalištu, ulazi žena, trudna je, što se lako vidi, nosi pune torbe, jedna baba i još nekoliko ljudi. Crnac, videvši trudnu ženu:
– Izvolite, sedite.- ljubazno joj, na solidnom srpskom, nudi mesto i ustaje.
U tom trenutku autobus kreće, a ona baba, videvši u magnovenju slobodno mesto, jurnu na isto, odgurnu trudnu ženu i brzo
uskoči u stolicu. I sedi tako ona, sva srećna što je „osvojila“ prazno mesto, kad joj crnac ljubazno reče:
– Oprostite, ali ja sam ustupio mesto ovoj gospođi jer je trudna i
izgledala je umorno. Mislim da se vama ništa loše neće dogoditi ako
još malo budete stajali, a nju pustite da sedne.
Na to baba odgovara:
– Ne znam iz kojeg ste plemena mladiću, ali ovde, u ovoj civilizovanoj zemlji ustupa se mesto starim i bolesnim ženama, a ne mladim i zdravim!

Crnca je očigledno naljutila ova rasistička primedba pa je lepo i izrazito „ljubazno“ odgovorio staroj gospođi:
-Ne znam iz kojeg ste sela vi gospođo, ali u mom se selu takve stare i
zajedljive babe jedu za večeru!

Kažu da je reakcija u autobusu bila neopisiva…“

6. mart 2012 12:00:52robin

covek je genije :). Meni je svojevremeno jedna zena, kad sam imala stomak do zuba a nju neko opomenuo da ustane rekla, pa mlada je, moze da stoji. Na to sam joj rekla, pa obicno si tad trudan, al hvala Bogu da ne zavisim od takvih kao sto ste Vi,samo sedite i sirite zadnjicu dok ne budete mogli da je nosite.

6. mart 2012 14:19:03Gost kod grofice na veceri

Nije to do njih, to je do nas.

6. mart 2012 14:57:09robin

I to sto kazes. Nas sto smo takvi, sto nas nije vise, sto to ne osudjujemo ili sto smo svi u istom segrupu?

7. mart 2012 0:06:21moonlightgirl

ja lično osetljiva sam prema starim ljudima.. možda na neki način baš zato jer sam bila vezana isto tako za dedu, babu.. Nije čovek dovoljno uvek pri sebi da pomogne kada treba brzo reagovati… posle nam svima žao, samo da ne bude kasno..

7. mart 2012 0:54:36tresnjica

Devojku koju poznajem, lik je tukao na sred prometne ulice. Niko nije prisao da pomogne!

7. mart 2012 8:42:58robin

moo: zakasnele reakcije su i prihvatljive, ali nikakve su mi potpuno jadne, u meni bude bes prema ljudima.
tresnjice: sve muskarcina do muskarcine,od tog jadnika koji je tukao do ostalih koji su gledali ( jer tu zena tesko moze da pomogne, sem da se vrisi i zove u pomoc..a i to je nesto, a ocito su i one cutale).

7. mart 2012 13:53:04moonlightgirl

Nešto kao „put do pakla popločan je dobrim namerama“?
Ipak malo razlike.. Znam sebe, loše reagujem u takvim situacijama minut dva…

7. mart 2012 21:40:33gozza

Zaboravili smo, kao društvo, da skrenemo lijevo kod Albukerkija i pošli stranputicom. Sada smo, možda, i svjesni greške ali zaboravismo kako se i do tog prokletog Albukerkija stiže. Ima veze i sa tim što današnji klinci nemaju pojma ko je Duško Dugouško, a onim starijim, koji ga se sjećaju, nije više ništa bitno jer je svačiji lični problem najveći i najteži.

7. mart 2012 22:59:16robin

gde si covece, kasnis u debati:) Ma pun mi ku..fer problema ,naravno najvecih na svetu za svakog pojedinacno,al nesto ne pijem vodu sa tog izvora i bas me briga “ u cijeg tate duza pisa“, ali da vidis coveka u nevolji, bespomocnog i da te bas briga ne mogu da shvatim…i bas me briga dal sam u Indiji, sengrupu ili Utopiji, covek je covek, nevolja je nevolja ..

7. mart 2012 23:36:29gozza

Kasnim ovih dana opasno! Čak i kada sam tu u pravo vrijeme, mozak mi žestoko kasni. 🙂 Dobro de, evo, neću o problemima… Ne, zaista ni meni nije jasno koliko ljudi mogu biti ravnodušni, bezosjećajni i sebični. Imao sam jednom zakašnjelu reakciju, zbog koje je posle bilo i neprospavanih noći iako se sve dobro završilo.

SLIKA SPOLJA I IZNUTRA

pet – 02.03.2012, objavio robin 2. mart 2012 20:10:01

 Eto smirila sam sve.Imamo crno na belo da su mi izjeli dzigericu. Poviseni su rezultati pa tim povodom je red da tugu veceras utopim u crnom vinu. To je dobro za krvnu sliku, a slika je slika i dobro je da je dobra.. A i ova sedimentacija se nesto uzjogunila sa sve holesterolom i monocitima..sta sad i oni hoce od mene.

Sta sad, masinu za ves sam popravila..dobro – motor, dobro -nova- ali izasla iz garancije, ma nije problem, kosta kao pola nove. Rerna nije duvala-sica- samo neki prekidac. Kola – samo otislo do dobosa, timpana i sinfonijskog orkestra. Al u svakom losem ima nesto i dobro, usput se konstatovalo da bi mi i motor otisao da nisu videli, ne znam tacno sta za ulje, te narvno popravili. Dakle sve je dobro sto se dobro zavrsi, te i frizider ode pre neki dan iz kuce, ali sreca elektronika pa ce da ga poprave.Kako su samo narihtali ove masine nove generacije..rade samo tacno do garantnog roka a onda u nekim drugim zemljama ih menjaju. A da, zamalo da zaboravim,ostale dvonogase koji grickaju okolo ne spominjem. Od njih, jos malo pa dizem ruke, napustam nadu  da cu sa vecinom da nadjem ono najmanje potrebno za razumevanje. Ustvari lazem, ne dizem ruke od mojih pogleda da postoje i takvi, dizem ruke samo da razumem zasto neko mora bas naopako da radi i da prica, kad ni njemu ni drugome nije dobro tako. I necu da se menjam ..tacka.

Ja masina starije generacije, ne znam dokle mi je garantni rok a ni prag izdrzljivosti. Stalno taj pragic sve veci i veci, valjda dok se i sama ne pretvorim u prag ili trag mene same.

4 coments:

2. mart 2012 23:21:16Lanna

To se zove lančana reakcija.

3. mart 2012 16:02:45moonlightgirl

Ako i nisi, sad se počni čuvati.
Uradi za sebe i ovo i ono i sve što želiš a dobro ti čini.

3. mart 2012 19:42:32adrian

zato ja izbegavam doktore. beli mantili su pogubni po belu tehniku

3. mart 2012 22:32:13robin

Lana: lanac, lanac a na njemu privezak:)
Moon: jel ja to da kupim neko ozbiljno oruzje i da krenem u konacni obracun…imperija uzvraca udarac..ovo ono a dobromi cini 🙂
Adrijan: aha..ne znam da li bi mi nasli karton u ustanovi ili bi zadavila osobu sa saltera da pocne da mi objasnjava kako je kartotaka u podrumu:) Ma lecim se kod apotekara bas ako treba . I pustim krv tako povremeno 🙂 u privatnim laboratorijama. Tehnika, ma ona je upucena na mr-ove i dr-ove raznih struka.