Danas je jedan deka pao usred elektrodistribucije. Na svu srecu da je zid bio iza njega tako da se samo oslonio i skliznuo na dole. Grcevito je drzao racune za placanje..Zena ispred je odbijala da ga propusti, zena sa saltera je pobegla kod sefa..neki muskarci nisu pomogli momku koji ga je jedva pridrzavao..pozvala sam hitnu pomoc.Ostali salteri su normalno radili, ljudi su sa razdaljine od metar dva posmatrali film uzivo..Dali su mu vodu i secer, u sebi sam pljunula na sve i otisla..
Moj deda je pao na ulici u blizini kuce. Kad pomislim na to zazalim sto nikad nismo upoznali tog humanog coveka (ili vise njih) koji ga je doveo do kuce, otkljucao stan uveo ga i pozvonio komsijama. Moj deda je bio povucen i skroman covek. Ni on nikada ne bi trazio da ga iko propusti i da mu je lose, cutao bi i verovatno bi i on isao da placa racune..jbm ti racune..
6. mart 2012 2:25:02, dvevijuge
pa sad da je pala neka mlađa, možda bi bilo više humanijih
Ajde, mada nesto ni to neverujem..mozda na drugom mestu :).
setih se situacije od pre par godina i bakice koja je u jednom trenutku prosla pored mene, kad sam se slucajno okrenuo posle par sekundi vec je lezala na ulici, a ja zurim, tacnije vec kasnim, srecom su u pekari pored bili ljubazni, doneli vodu pomogli da je vratimo u sedeci polozaj i ostali sa njom da sacekaju hitnu… drug koji me je cekao je naravno prokomentarisao „price su ti sve bolje…“ 🙂
:). Uskoro ce biti sramota da kazes da si nekom pomogao…sta ima da se tu mesa u tudje padanje po ulici.
uopšte više nema veze da li je u pitanju mlađa ili starija osoba. U takvim situacijama, neretko se čuje „to pijano“ ili „to drogirano“.
Robin, ne zameri što ću ti ovde kopirati jedan mail koji sam dobila pre nekoliko dana. Nije baš da nema veze sa ovim o čemu pišeš.:)
„Beograd, tu skoro, događaj iz javnog prevoza… Autobus broj 16, četri sata popodne, špic, svi se vraćaju kući, ludnica. Jedan od putnika koji udobno sede je crnac, neodređenih godina. Autobus staje na stajalištu, ulazi žena, trudna je, što se lako vidi, nosi pune torbe, jedna baba i još nekoliko ljudi. Crnac, videvši trudnu ženu:
– Izvolite, sedite.- ljubazno joj, na solidnom srpskom, nudi mesto i ustaje.
U tom trenutku autobus kreće, a ona baba, videvši u magnovenju slobodno mesto, jurnu na isto, odgurnu trudnu ženu i brzo
uskoči u stolicu. I sedi tako ona, sva srećna što je „osvojila“ prazno mesto, kad joj crnac ljubazno reče:
– Oprostite, ali ja sam ustupio mesto ovoj gospođi jer je trudna i
izgledala je umorno. Mislim da se vama ništa loše neće dogoditi ako
još malo budete stajali, a nju pustite da sedne.
Na to baba odgovara:
– Ne znam iz kojeg ste plemena mladiću, ali ovde, u ovoj civilizovanoj zemlji ustupa se mesto starim i bolesnim ženama, a ne mladim i zdravim!
Crnca je očigledno naljutila ova rasistička primedba pa je lepo i izrazito „ljubazno“ odgovorio staroj gospođi:
-Ne znam iz kojeg ste sela vi gospođo, ali u mom se selu takve stare i
zajedljive babe jedu za večeru!
Kažu da je reakcija u autobusu bila neopisiva…“
covek je genije :). Meni je svojevremeno jedna zena, kad sam imala stomak do zuba a nju neko opomenuo da ustane rekla, pa mlada je, moze da stoji. Na to sam joj rekla, pa obicno si tad trudan, al hvala Bogu da ne zavisim od takvih kao sto ste Vi,samo sedite i sirite zadnjicu dok ne budete mogli da je nosite.
6. mart 2012 14:19:03, Gost kod grofice na veceri
Nije to do njih, to je do nas.
I to sto kazes. Nas sto smo takvi, sto nas nije vise, sto to ne osudjujemo ili sto smo svi u istom segrupu?
7. mart 2012 0:06:21, moonlightgirl
ja lično osetljiva sam prema starim ljudima.. možda na neki način baš zato jer sam bila vezana isto tako za dedu, babu.. Nije čovek dovoljno uvek pri sebi da pomogne kada treba brzo reagovati… posle nam svima žao, samo da ne bude kasno..
7. mart 2012 0:54:36, tresnjica
Devojku koju poznajem, lik je tukao na sred prometne ulice. Niko nije prisao da pomogne!
moo: zakasnele reakcije su i prihvatljive, ali nikakve su mi potpuno jadne, u meni bude bes prema ljudima.
tresnjice: sve muskarcina do muskarcine,od tog jadnika koji je tukao do ostalih koji su gledali ( jer tu zena tesko moze da pomogne, sem da se vrisi i zove u pomoc..a i to je nesto, a ocito su i one cutale).
7. mart 2012 13:53:04, moonlightgirl
Nešto kao „put do pakla popločan je dobrim namerama“?
Ipak malo razlike.. Znam sebe, loše reagujem u takvim situacijama minut dva…
Zaboravili smo, kao društvo, da skrenemo lijevo kod Albukerkija i pošli stranputicom. Sada smo, možda, i svjesni greške ali zaboravismo kako se i do tog prokletog Albukerkija stiže. Ima veze i sa tim što današnji klinci nemaju pojma ko je Duško Dugouško, a onim starijim, koji ga se sjećaju, nije više ništa bitno jer je svačiji lični problem najveći i najteži.
gde si covece, kasnis u debati:) Ma pun mi ku..fer problema ,naravno najvecih na svetu za svakog pojedinacno,al nesto ne pijem vodu sa tog izvora i bas me briga “ u cijeg tate duza pisa“, ali da vidis coveka u nevolji, bespomocnog i da te bas briga ne mogu da shvatim…i bas me briga dal sam u Indiji, sengrupu ili Utopiji, covek je covek, nevolja je nevolja ..
Kasnim ovih dana opasno! Čak i kada sam tu u pravo vrijeme, mozak mi žestoko kasni. 🙂 Dobro de, evo, neću o problemima… Ne, zaista ni meni nije jasno koliko ljudi mogu biti ravnodušni, bezosjećajni i sebični. Imao sam jednom zakašnjelu reakciju, zbog koje je posle bilo i neprospavanih noći iako se sve dobro završilo.
robin 