MAJ MB

ned – 27.05.2012, objavio robin 27. maj 2012 9:32:26

 Pocela sam ponovo da pravim nakit od poludragog kamenja. Kamenje  me definitivno fascinira. Osecam koje me smiruje, koje stiti. Dok ga nizem i premecem oblike i boje, gubim osecaj za vreme. Uvek se iznenadim kad primetim kod sebe sebicluk, cicijasluk, ne znam kako to da nazovem. Pri pomisli  da poklonim neku napravljenu ogrlicu, konstatujem da ne mogu da se  odvojim ni od jedne. Uvek se zavrsi na tome da cu napraviti sledecu. Svim dragim ljudima bih dala i poslednju koru hleba, ali nekako misli i sve satkano u svaki nevidljivi prostor izmedju dve kuglice mi je tesko. Ustvari misli i nema dok to radim, samo neki opazaj, sta se slaze, da li veliko okrugo uz pljosnato, koji metalni deo uz to ili ne.

Ranije nisam ni nosila nakit, a sve to “nesto”  sam osetila u  Riznici Manastira Sergejev Posad u Rusiji. Vidjala sam ga i ranije, bar tamo u muzejima nije neobicno da se vidi predivan carsku nakit i ukrasi sa dragim kamenjem. Ali ta “sapka Monomaha” koja je zbog svega utkanog u nju tezila preko nekoliko kilograma me je potpuno opcinila. Nije uopste bilo pitanje vrednosti, vec neke prosto magije tih nepravilno obradjnih i rasporedjenih kamicaka, za koje bi moglo da se pomisli da su stakleni. Znam da su se svi nasmejali kad sam prokomentarisala da sad shvatam i poentu filma neke bljak americke produkcije, u kome se krade najveci dijamant. Knjiga “Magija kamnja” se ubrzo posle toga nasla na polici.

Sada se svaki put divim nijansama, sarama i nacinu kako se prelama svetlost, znajuci da su nastali u prirodi, pod raznim okolnostima i kombinacijom jedinjenja, To je ta magija koja me opcini, kako je jedan plav, jedan crven ili crn i kako je moguce da nastane u prirodi pod zemljom tako lepa nijansa, koja svetlost upozna tek kada se izvadi iz nje, a tek onda u igri  sa njom pokazuje svoju pravu lepotu.

 

 

 

čet – 24.05.2012, objavio robin 24. maj 2012 18:33:24

 Zelela sam da nesto napisem, ali je sve nekako pocinjalo da bude kisovito. Osecam kao da se jesen uvukla u  raspolozenje. Sivilo ne podnosim na belom ekranu samo onda kad ga  zaista osecam u sebi samoj. Ne, ne zelim da tmurim, i htela sam  nesto a stalno mi se javlja smo jedno…. da to bih zelela. Zelela bih da ne prepoznajem na tom istom ekranu  toliko stranaca, koji se osecaju slicno. Bilo bih mi mozda lakse da je drugima roze ali ne mat…Izvlacim  reci iz glave, ima ih za mnogo prica..ali one cute. Kad se slegnu ce valjda izaci sve..ovo su neki  ostatci mojih raspolozenja proteklih meseci.

………..

 

Muciteljka, potmula i nepobediva. Kao mengele obuhvati celu svest,  iznanada nenajavljeno, prepadne drsko, bezobzirno i nekompromisno. Kicmeni stub lakocom ispravlja ,oseca se svaki deo tela koje lebdi. Plameni zaraci se razlivaju nedokucivim putevima iz stomaka i dosezu sve do nestrazenih  . delova mozga. Usne se razvlace u lagan osmeh. Mozak blokira , oci poprimaju neku cudnu boju, sve teperi a strast se osmehuje. Nepobediva je…izmamljuje nepredvidivo ponasanje,  reci koje odnekuda samovoljno izlaze.

……………….

 

Izlazeci iz stana se uvek pitala, da li je to falinka u njoj samoj. To su joj nametnuli od detinjstva, drugacijim okolnostima, drugacijim okruzenjem i to oni najblizi. Nista joj nije blam, sta ima smisla za druge i kako treba. Zensko u pola cetiri nocu izlazi da kupi cigarete. Osvrt na zgradu je dobro govorio da je iscasena u bioloskom satu. Svi prozori spavaju, sto je i za ocekivati, mozda bi i ona da ima taj prekidac u glavi. Godinama ima tu njenu samovolju, sta zeli, kad i kako zeli,.da spava, da se ponasa  da izlazi.

Spavaju prozori, mozda im i zavidi….ali ne , ipak ne i pored pomisli da ce sutra biti izmrcvarena mislima. Poznaje aktere iza prozora, srece sanjive i uspavanih mozgova u svako doba. Zasto kod nje nema mesta za sudbinske cinjenice koje potresaju “uhhhh..komsinice jel vidite kako je toplo, hladno..duva, pada..udarilo, bas steglo” i tezina zbog  razvaljivanja zivota uplitanjem visih sila i klimatskim nepogodama. A onda njena vecita potreba za igrom i smehom .”Uh, stvarno…kad se setim da smo proslih godina u ovo doba nosili kupace…” “ jaooo  jeste…” Dobro to je divno, osmisliti i voditi taj fini “red “ zivot.

Kako se to postize..? U cemu je problem, u vlastitoj hiperaktivnosti, temperamentu? Od svoje prirode je tesko pobeci. Promeniti je..isto tesko Vec duze vremena cezne upravo za tim jer  bi promena prijala. Zivot bez ocekivanja. Manje ocekivanje, manje stresa, manje  razocarenja. Ali zasto joj se ponekad ucini da uhvati onaj monotoni odsjaj dosade u pogledu spavaca , kad ih pored svega razoruza osmehom i dobrim raspolozenjem. Jos uvek ih  interesuju tudje kuhinje, parfemi, ormani.

Ne voli  kad  je cekaju, ne voli da vidi da ih i dalje interesuje kako je obucena. Uvek je u nekim zarkim bojama raspolozenja i ako je u crno belim kombinacijama, sa obaveznim crvenim salom i karminom. Sal joj je uniforma, poklon od prijateljice koja je jednostavno pala i posle par dana nestala iz ove dimenzije. Pala u kuci, nije trebala da padne, ni godinama, ni zivotom. Nije trebalo kod nje da se izlije u mozak sve so se izlilo. Ali sad je nosi sa sobom svaki dan. I sta vide? Raspolozenje , pa sto da ne? A  sto oni nose ta teska lica , tezina se ne nosi na licu, ona je unutra.

Sad nece nikoga sresti, ustvari mozda mlade polupijane komsije, koji se iznede  ili trgnu pri ljubljenju ne ocekujuci nikoga u to doba. I onda se pita, pa kako treba, pa valjda tako kako ti prija i mislis da je tvoja bit. Jedino tako mozes da nosis svoje breme i da ne pokleknes pred elementarnim nepogodama. I da, da pored vega budes raspolozen..A kad pises, e pa onda je vise iznutra…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

pon – 21.05.2012, objavio robin 21. maj 2012 23:01:24

 Htela sam da pisem da ne volim grasak, kao uvod u stvari koje ne volim. Ali prema tom grasku mi nekako sve izgleda suvise slabo u ukusu nevoljenja. Ustari, sa malo mirodjije mogu da ga podnesem, zavaram se ukusom koji mi prija. Sam grasak mi je nekako bezlican, neukusan.

Ali necu o grasku. Volim neke ljude i oni mi prijaju, ali se cesto u tim corbama zadesi i neka mirodjija, koja u ljudskom obliku nema bas nikakav smek prijatnosti od one mirodjije gore.. Pa sad, jednom volis a jednom ne.

Volim najvise tresnje, a jos vise pitu od visanja. Ne od tresanja, nego visanja.

Nikako da razumem, gde je zec a gde grm..stalno bih nesto drugacije.

 

 

 

ned – 13.05.2012, objavio robin 13. maj 2012 0:45:10

 Meteopata sam, mozda i malcice cudak. Ne, nisam onaj koji ne moze da shvati tudje potrebe i porive, cak nasuprot, empatija mi je veoma dobra. Ali imam svoj  kompas..zaigra malo skazaljka ali drzi prvac, nekima kompas smeta ali … I nisam Napoleon, ni nezamenljiva , ustvari jedva cekam da me zamene u svim sferama ( od onoga. gde je..do onog..treba mi.) Svojeglava sam donekle, odnekle  nepredvidiva i svakojaka al eto, takva sam.

Danas sam posetila poznate ljude na pijaci, razmenila po koju o skupoci, o tome, kako malo ima pravih proizvodaca, svi kukaju a tresnje koje volim su preskupe.. Dosla sam u gnezdo, sve to stavila u rernu..malo poradila. Lep je dan..ali malo mladunce, vislje od mene za dobrih dvadesetak santimetara ( a ja nisam niska) mi je stao na lanac, a lanac je kratak vec neko vreme. Hajmo polako, hopa, uz osmeh, jos jedan krug do DM, terapija medju samponima i kupkama. Taman bi ovo bio jedan domacinski post, ali sledi zaplet.

Cetiri kese, idem do kola, gledaju one mene, gledam ja njih i kazem, ma nosi se i ti i kese i detrdzenti i prozori i sve ostalo. Poruka “ jel da iskljucim rernu” “Ne, pusti da se upali sve!” . Stavim  sve u gepek,  svratim u prvi Maxi, kupim banane, flasu vode, dve pakle cigareta. Pravac pumpa i elegantno se ukljucim na auto-put (setila sam se saveta ka Simanovcima) i…. huu, onaj duboki izdah olaksanja posle aerodroma..

A ravnica se prucila, ravna odavde pa sve do prvog nadvoznjaka. Pojma nema sto sam se iznervirala i da li sam trebala i sta me sve zulja. Nebo, sunce i poneki Simsonov oblak mi se ismejava “ e jesi stvarno..“ i ja se smejem postidjeno „ e pa jesam stvarno, necu vise“..Sunce..muzika, volan zatrese na stodvadeset i opomene da se ne zapricavam u mislima. Omanem i skretanje, nasmejem se, okrenem se kod Sremske Mitrovice, pa nazad..ka Irigu, desno, Grgetak  pa Perkov Salas…drugi duboki huu.

Da umem, i da mi se traze kablovi po kuci, pokazala bih fotografiju pite od visanja na kockastom stolnjaku pod orahom. Drustvo mi je pravio avlijaner, ruzan, ali onako umiljat, kao sto samo oni umeju da budu. I ja sam avlijaner..valjda i umiljata kad se smirim. Podelila sam i sliku tog stoljnjaka i uzivala.

Dobila sam na kraju od dana, koji nije obecavao nista narocito, energiju sunca i osmeh. Dobila sam upravo i Somersby od strarijeg mladunca i obecanje, “.resio sam, od sada se raspravljamo samo neparnim danima”  Dobila sam puno toga.. poznaju me, niko nije pitao nista. Znaju da je kiriticno kad se kazaljke kompasa razmagnetisu. Ne znam, nadam se i da razumeju da je bolje tako. Kuca se nije zapalila a ja jos osecam  toplotu pod kozom .

 

http://www.youtube.com/watch?v=DgCY4qHujTA

 

 

 

 

sre – 09.05.2012, objavio robin 9. maj 2012 23:38:02

 Izmisljen zivot u izmisljenom vremenu. Da li su i ljudi i dogadjaji  izmisljeni?Imam problema sa secanjem.

Mozda je bolje da sve ostane belo. U belini se ne nazire nista od onoga sto sam.. ma sta sam ja to…ne znam..dovoljna je belina, sve je tu cito i kristalno jasno. Sve ostalo  je opipljivo i toliko stvarno da boli i tu belinu.

 

 

 

 

AZDAHA

ned – 06.05.2012, objavio robin 6. maj 2012 16:36:31

 Zaskocila me azdaha od jutros. J..be pa ne popusta. Bas bih da se  svadjam..Malo sam prionula na mac, pa usisah kucu, sad cu po krpi da udaram..Zvali i neki prijatelji da pitaju da li sam ispunila svoju gradjansku duznost..Pitanje moje bese, ajde kazi za koga agitujes  pa da zavrsavamo …zdaraavo. Hmmm a kad odem u vrtic i vidim okupane, izbijane, opeglane organe nadzora da bude posteno…ojoojjojoO jos  iz komsilukaaa..

Ne znam kolika im je dnevnica i jel to oni od mene uzimaju, jok od koga ce..od azdahe.

Ostalima sretna slava.

21 coments:

6. maj 2012 17:10:51perla

aj sidi, zapali, sad cu ja s kavom 🙂

6. maj 2012 17:59:26arrow3

iza sedam gora, sedam mora, sedam planina, sedam dolina, sedam gradova, sedam sela, sedam galaksija zivela je jedna azdaha. Ustane jedno jutro i kaze….Gde Ja ziviiiiiiiiiiiiiiiiim, jbt!!!!!!……………
Sorry za ovo „zivim“.
ajd, biseru, satju ja i palacinke 😉

6. maj 2012 19:18:26robin

Uh..behu u zmajevom gnezdu:). Citala sam vas dve do tamo, pa sam usla nasmejana..U mom neobicnom imenu i preimenu ima zajedno dvadeset slova. Elem..prvi procita al akcentova nesto pogresno, prezime mi podelio na dva dela,drugi po sluhu ponovi, ja ga ispravih..treci nadje u spisku jel ovo, ta sam..cetvrta a ko ste vi, Sofija Loren, jel ne vidis :).. znaci jaka i slatka i moze palacinke sa orasima… Gde si peglo, da se smirim…

6. maj 2012 19:29:50perla

evo mene sa jakom i slatkom, a sad ce i palacinke, samo sta nisu … mani peglu nek se sam pegla

6. maj 2012 19:32:34robin

e merak,zapalih cigaretu…

6. maj 2012 19:35:23perla

e tako, sad mozemo do sutra …

6. maj 2012 19:41:00robin

jesss vala..al tesko, ja sam hiperaktivna kad siznem moram nesto da radim

6. maj 2012 19:48:09perla

mlataraj krpom oko sebe ili daj ja cu a tebi evo moje papirusine pa ih prevrci

6. maj 2012 19:48:47arrow3

Bitje da je dan hiperaktivan….satju na’ranim celo naselje s palachinkama…. 😀

6. maj 2012 19:56:18robin

papire mi ne spominji, tu mi se jos dize pritisak, do njih ne smem ni da dodjem. Oni su mi samo kad sam pod kontrolom svesti..ih hoce neko komisbrod? 🙂 pekla juce da presecemo palacinke?

6. maj 2012 20:02:06perla

daj, daj, daj sve daaaj :)))

6. maj 2012 21:11:54Lanna

Samo da se zahvalim za četitanje i ostavim tek napravljene bajadere sa kokosom. Što se tiče palačinki i ostalog…. Hvala, ne večeram. Moram odlepiti što se preko zime zalepilo. A da vas gledam kako slatko mljackate… pa nisam mazohista, majku mu.:D

6. maj 2012 21:36:49robin

ma gde mazohista, daleko bese..:) a kod tebe mi onaj tango, bas onako uz pun mesec dobitna kombinacija.. Al se ne prijavih cisto zbog onoga daleko bese:)

6. maj 2012 23:50:31moonlightgirl

Sad možeš aždahu poslati i na spavanje 🙂

7. maj 2012 6:04:13Lanna

Šta misliš, koliko puta „Oče naš“ kao kazna za grešne misli?:D
Dobro jutro!:)

7. maj 2012 8:02:17robin

Dobro jutro! Valjda je dosta celu noc?

7. maj 2012 8:35:22Lanna

Jes’ ti ustala na levu nogu?:)))

7. maj 2012 9:24:19robin

Danas sam o.k. Azdaha pobedjena.

7. maj 2012 9:32:17robin

mislim moja licna azdaha…za ostalo ne razmisljam vise.