PRED OLUJU

pet – 21.09.2012, objavio robin 21. septembar 2012 13:30:32

 Inteligencija ,ucenje i crvena nit. Znam da se lako moze preci preko crte, nije problem i sa ucenjem i bez njega,  ali da li opsesivno ucenje i zelja za usavrsavanjem, do potpune racionalizacije zivota pospesuje sve to. Besomucno usavrsavanje sivih celija do te mere da se racionalizuje zivot na taj nacin, da je skoro i jelo, proces uzitka u pravljenju a tek  uzitk u pojedenom ( a tek u onome sto ne daje energiju za sive celije) smatra kao gubitak vremena. Potpuna podredjenost cilju.

Sedim sa dignutim nogama na ivici splava i pazljivo slusam o stranoj zemlji i utiscima iz nje. Predhodno vidjenje je bilo prosle godine, posle prvog dela stipendije u inostranstvu. Obradovalo me je da cujem da sam bila u pravu o slici stranaca i u vezi nekih rasprava na predavanjima ( poznat mi je zivot  po studentskim domovima u inostranstvu).  Ovaj poziv me je malo iznenadio, ali druga drzava i verovatno drugi utisci. Nisu mi fantazije i razgovori na najrazlicitije teme strani, cak su mi i interesantni sa mladim ljudima. Uzivam u najrazlicitijim gledistima, idejama , ponekad se pitam da li je to mozda i mene odredilo. Neki  “ozbiljni” razgovori na zadatu temu o determinisanosti zivota, o onome… sve je …, o politici i sitne manipulacije sa ispisnicima su mi ponekad dosadni. Ne znam gde da stavim ni zarez ni tacku na takve razgovore , jedino da pohitamo da sakupimo daske..i  cekamo. “ Cudni ste” cula sam vise puta, ponekad se postidim i zamislim.. hajde vise se uozbilji i ti…

Razgovor o racionalizaciji i veoma cudnoj postavci zivota i vremena u kome zdusno ucestvujem, braneci postulate da i onaj oblak gore i drvo preko puta je zivot, covek nije masina. “ A cemu onda razum?” pitanje ozbiljno postavljeno “ Razum je samo deo celine , ima tu i drugih delova. Eto nije racionalno uopste mahati rukama, smejati se, praviti grimase pri govoru.. kao sto ja cinim, cist gubitak energije.Ali to je deo mene isto kao i ovo sto  govorim. Uostalom razumom su mnogi smislili dosta dobrog, ali su drugi razumi koristili sve to za lose.” Zena za susednim stolom se vrpolji, znam da slusa razgovor i sve joj je potpuno blesavo..pijem kafu i razmisljam, kako bi me moja deca oduvala sa onim poznatim “ daj kevdzo ne smaraj” .. U svakom slucaju mi je bilo drago da se javio. Mislim da mu je i prijao razgovor , mogao je da kaze i isprica sta misli..rastali smo se, sa mojom konstatacijom, “nadam se da je sve to tvoj eksperiment nad samim sobom. Prihvatam ga jer si samovoljno usao u njega i u svakom trenutku mozes i da ga napustis”.. krenula sam kuci a od Zemuna su se navlacili oblaci. Prijalo mi je nadolazece praznje u prirodi….” Cao, sta radite?… dobro, jel ste jeli? Ajde spremite kucu… ok,cujemo se.“

3 coments:

24. septembar 2012 8:58:50moonlightgirl

I ja sam se dosta vrpoljila oko ovog tvog posta..

24. septembar 2012 11:06:56robin

🙂 mozda i ja na pocetku, dok nisam shatila da je ozbiljan i da hoce da podeli zakljucke do kojih je dosao. A onda ne vise, sve sam pokusala da opovrgnem.( koliko je nesto dobro toliko moze da bude i lose, kad se ne postavi granica)

DOK PECEM PAPRIKE

sub – 15.09.2012, objavio robin 15. septembar 2012 12:53:25

 Jutro bez boje.  Nije mi na dusi tako, mada nije ni neki vatromet u meni. Smesno, pocinjem da pisem post kao da pisem pismo nekome dobro znanom, koga bi eventualno i bilo briga kako mi je. Napustam taj brod i iskrcavam se na stanicu secanja ljudi koje sam protekle dve nedelje srela. Neznanci, koji su svojom pojavom ili neskladom skrenuli paznju i vratili me u proslost.

………………………..

Devojcica u predskolskom uzrastu, obucucena u sve nijanse boje roze. ( ili kako neki kazu roza.. nasta otkidam kada cujem, a jos vise na pink.) Greh mi na dusu, ne secam se uopste kako je dete izgledalo, slatko je verovatno kao i svako dete. Pogled mi se  prikucao na roze nijanse  suknjice sa karnericima, maijici i cak roze soknicama (ne volim roze boju, nikad nisam nista imala roze sem jedog svetlo roze skoro belog sakoa). Jedino sto znam je da je imala dugacku kosu vezanu u kikice. Uvek se tako zapitam, kako bih ja reagovala i oblacila devojcicu. Da li bih umela da se odbranim od roze kaisica, torbica, svescica i snala u toj boli. Verovatno bi bilo teze oblacitit dete u crno i belo, mada je proslih godina to bio moderno u decjoj garderobi. Dok ona veselo skakuce, pada mi pogled na pratnju par koraka dalje od nje.. Malda devojka , darkerka, pankerka ili sta vec, u crnim sirokim pantalonama , crnoj uskoj majici sa hljadu metalnih oglica i ogromnim midjusama. Kosa i frizura neuredno prikacena u pundju u stilu Amy W. Polako pocinje da mi se razvlaci osmeh i prolazim pored njih. U susret mi zurnim koracima prilazi jos uvek sanjivi mladic. Sem lanaca oko vrata i cirokane nisam  nista vise zapamtila. Osmeh mi je sada vec preko celog lica, morala sam i da se okrenem da uhvatim celu sliku u jedan kadar. I ta roze nijansa je pocela da mi se svidja.

Vremeplov…kupovina stvari za neku od matura, mislim malu ( mada je bila posle devetog razreda). Mladji se zakucao za crvene cipele..Svi pogledi uprti u mene, odnosno vise pogled  ozbiljanog muskog lika u pratnji. I. u onim sirokim panatlnama, skejterskim patikama, ne znam kako se sad zovu, sa dve razlicite pertle zlenom i crvenom, a patike su bile vrisak plava. Bakov lanac visi nemarno zakacen za pantalone (Bak je bio ogromni snaucer iz komsiluka, a lanac poklon od komsija). Gledamo se ispitivacki :“ Jel ces da ih nosis? Sigurno?“ „Hocu , sto posto“ „ Nece ti biti blam, svi ce da gledaju u cipele..?“ „ Nece, pa bas su super!“  “ Jesu, i meni se svidjaju..ok, kupujemo!” ..Nosene su nesto, ne preterano. To nije ni bitno , vise se secam komentara: ti nisi normalna, sta ce kao klovan… Pusti ga , bas volim sto ima herca da se razlikuje.

………………

Zakljucak: ta razlicitost i moja i njihova je rezultirala sa dosta dobrih ai i losih stvari po sve nas. Bilo kako bilo, od prirode je tesko pobeci, ali je i dobro da je nekako spoznas i prihvatis tako kako je.. Juce sam posle kupovine zice za ogrlice ( jer to je naravno 🙂 bilo veoma bitno za moje bitisanje, kao i kupovina paprika koje upravo pecem) , popila kafu sa prijateljicom na bulevaru. Dok se izlistavaju tezine i ostalo, kaze mi ona : „Ma oni treba da ti podignu spomenik.. “ “ E znas sto me briga, nek me smandrknu gde stignu…samo da njima bude dobro. Posle mozete da palite svece i kod svakog drveta“. Evo smejem se, pa zaista je tako..bas ce me biti briga za sve…

 

 

9 coments:

15. septembar 2012 17:05:13moonlightgirl

Pravda za roze 🙂
Pa ok.. nije to tako strašno, bitno je više da se nosimo sa tim kakvi smo.

15. septembar 2012 23:56:53robin

roze..hm, zalba usvojena. A spoznaja, pa ok..sve su faze, licno od hipi pa nadalje preko sarenih trudnickih 🙂 a i I. Prosli smo sve faze kako dolikuje. Sad se smeju kad vide slike i dobri su momci. Prosto i taj par koji sam videla, na koji bi vecina mojih ispisnika, a mozda i mladjih, gledala ispod oka je meni izmamio osmeh. Ako je u glavi dobro, bez nekih velikih gresaka, onda je u redu dok im tako odgovara. Sve dodje, prodje i ko sto rekoh.. Bice manje bitno jednog dana.

16. septembar 2012 13:15:11biciklista

da li znaš da je rozA (; majica maijca pobednika na trci kroz Italiju?
čekajući rozA paprike…

16. septembar 2012 17:08:28robin

bio je maj, maj , jun, jul..i majski rozA dres :), a on pobednik. 🙂

17. septembar 2012 9:06:03Gost kod grofice na veceri

Pink nije boja, kao ni roze… ružičaste đozle mi, pak, trebaju da lakše pročitam ovaj post (Teme radi, a ne zbog radi kvaliteta texta)

17. septembar 2012 23:42:53robin

meni to nije problem:). Nosim crvene i zelene zimi a neke sare leti. Kroz njih mogu da gledam kako hocu. A to, slika da se ulepsa..nema ulepsavanja..Zao mi je sto moja kuma nije ostavila komentar koji mi salje na mail, bila bi dopuna asocijacije paprika i roze boje. 🙂

17. septembar 2012 23:45:27gozza

Još kad mi rastegnu ono O, kao roooozA boja, sav se naježim. Ajvar?! 🙂

18. septembar 2012 0:09:30robin

da, bas takooo. Imam pik na jos par reci tipa biciklo, na gajbi sam ( sidji sa gajbe). Nije ajvar, samo fur Salat. Ajvar obozavam i pravila u neogranicenim kolicinama dok andjeli nisu prerasli metar devedeset.

18. septembar 2012 10:42:09arrow3

Boja bledunjavo ruzhichaste orhideje. I devojchice. Bozhe, kako ste okrutni ;)))