MB FEBRUAR 2013

OD TMINE DO TAME
sre – 27.02.2013, objavio robin 27. februar 2013 21:58:50

 Gledam je i obuze me neka tuga. Tezak dah, bezuba usta, prosto osecam da je ispod pletene kape polucelava. Sin joj dovukao neke torbe i dzakove i najradije bi nekim kanalizacionim cevima zaobisao lift, mene i ostalo. Stoji pogubljen kod poste i ne znam da li drugi ili treci put otkljucava i zakljucava. Izlaze samo u zlo doba kada ne mogu da sretnu ostale sustanare zbog istorije i raznoraznih pakosti koje su cinili… Strecnula se kad me je ugledala, zateceno sam i ja pocela da razmisljam kako da joj ubacim te kese u lift i pustim je da ode. Uspela sam kad je okrenula ledja . U medjuvremenu je stigao i on. Zatvorila sam vrata lifta i rekla : samo idite.

Kako ljudi uvek zaborave da postoji sutra. Ta bezuba zena je nekada znala dobro da ujeda za dusu i da smesta pakosti svima. Nekoliko puta je zbog svoje obesti i zla procedjenih kroz ista ta bezuba usta morala da preskace po nekoliko stepenika do svog stana, kad bi cula moje iz folklora : „E sad kad te stignem..“ Cak je i zaista doslo do okrsaja kada joj je druga komsinica pedagoskim metodama fizickog nasrtaja objasnila da se mane njene dece. Andjeli su par puta zbog halabucenja na hodniku izlazili da stite pojavom naseg dragog komsiji preko 75 godina. A andjeli kao andjeli, svaki preko metar osamdeset. ( Boze, ne znam koliko su mi visoka deca hmm, ostade mi onaj stok od  vrata tamo daleko. Tu sam fino flomasterom u boji obelezavala po datumima napredovanje, mozda bih mogla da izracunam :))

Dakle, zena sa istorijom a sad bezuba, celava i jedva dise. Najmanje je zasluzila post. Ali od svitanja do sumraka ima dosta.. sada u sumraku mi je nje samo zao.

 

VASAR SA RINGISPILOM
pon – 25.02.2013, objavio robin 25. februar 2013 21:08:51

 Talog. Lezi na dnu duse negde, ne znam ni gde je dno duse i da li ga uopste dusa ima, ali za talog sam sigurna.  Talozi se neprimetno i podmuklo. Iznad njega je sve bistro i jasno.Pod nekim okolnostima naidje oluja, podigne i uskovitla sve od dna i tada  postajes svestan da je tu. A onda se polako, polako sleze.. Prosto mislis da je mentalni otpad recikliran, preradjen i odbacen.. ..kad on u talogu.. Jos samo da pritisnes tri zelje i ispunjenje je sigurno. „ Iz veceri u tajnosti iznenadna sreca:“, unutrasnji mir zagarantovano odlozen na neko vreme, dok se sve ne slegne i ne postigne dovoljno prihvatljiva bistrina.

………………….

Pre neki dan je mojom ulicom prosao smart sa vozacem i malim detetom u krilu. Dete vozi, tata ponosno gleda okolo. Kladim se da je sin, pa po principu „koliki nos toliki i ponos“ uci dete od cetiri godine gde mu je ego. Promasio je samo ime auta. Mislim se, da Mikijev auto potkaci neko od klinaca sa jacim masinama, ode i on i njegova pedagoska nastava.

…………………

Opet sam dobila kartu za ringespil. Nije bas balerina, ona savrsenija varijanta , nego onaj klasican, stari model sa lancima, ne znam ni da li vise postoji.. Sednes u korpu, vezes se, pocne da se vrti, polako polako pa sve brze i brze dok ne izgubis tlo pod nogama. Vrhunac umeca je kada uhvatis prvog do sebe pa ga jos malo odgurnes, da ima jos veci osecaj bespomocnosti. Narvano sve vreme se nadas da nece bas tvoji lanci da popuste.  Letis tada malo vise, malo vristis, malo se smejes..ha, ha.. gledas da ti nije bas prevelika muka i cekas da se dokopas tla.

……………………..

 

Prolece je precenjeno. Volim ga, volim kao i svako godisnje doba kada vidim nebo bez oblaka ili  Somsonove oblacice i sunce. Volim da sadim cvece, volim da je toplije, da zazeleni, da olista.

Dugo nisam videla vedro nebo, ustvari dugo nisam  videla onu svetloplavu boju  neba bez primesa sive. Danima je trazim bar negde, u nekom cosku na nebeskom svodu. Zato mi je ova zima bas tesko pala. Dobro, valjda nas to i zaprasuju ali aman, sviraj sviraj pa za pojas zadeni i pusti bar malo neba do nas.

 BROJCANIK
MB sub – 16.02.2013, objavio robin 16. februar 2013 9:33:35

 ………………

Vreme kažu leti, ( a i zimi) brzo prolazi. Čudno ali  nekad  čekamo pravo vreme, a istovremeno ga nikad ne mozemo sačekati, jer prolazi. Vreme se ne zaustavlja, ima samo jednu čudnu karakteristiku da što je više vremena proteklo to nam nekako sve brže i izmiče..čekali ga ili ne.

Neverovatna kombinacija dve suprotnosi.Kao da skačes i stojiš na mestu. Uglavnom tako biva, dok se  okrenemo, već je nesto prohujalo sa svim očekivanim , uspešno više ili manje dočekanim.U svom tom vremenu koje nas  okružuje ponekad ne damo sebi na volju da obezbedimo neke svoje stubove , nosace koji prkose tom proticanju.
E pa sad, odoh totalno u ozbiljnu temu, sto mi ne beše cilj…uz isplovljvanje broda na internet more uobičajeno je razbijanje šampanjca o bok i vatromet.. Dakle , šampanjac ne dolazi u obzir, niti nikakvo razbijanje..gde da razbijem ekran..a baš sam i nešto slaba ovih dana sa pićem.  Za vatromet nije problem..mada, možda je malo nezgodno .. Te što rece i stara narodna umotvorina u vidu vica, pa nikad neću dobiti…pa kupi srećku..tako i ja, dok čekam, kupih srećku za ono što volim…

……………….

To je bio prvi i sa ovim dodajem dve nule brojcaniku.  Naravno i dalje pravim greske i jedem slova, ne umem da promenim pozadinu a rado bih. Znam , treba se baviti malo time i odvojiti vreme. Skinula sam sva uputstav za to , ali vreme ubrzava pa nikako da ga sustignem. Kako sam dospela ovde se ne secam, ali potreba je bila da ne davim samo dragu kumu sa mojim kilometarskim mailovima. Jedan veeliki stres me je naterao da sabiram glavu na papiru, prepricavajuci dogadjaje belezeci svoje emocije prema dogadjajima. Bila je to ustvari i potreba cuti samog sebe i pustiti misli da se vide.  Tako sam pocela za sebe  da pisem pre par godina , sto sve stoji lepo zabelezeno u fajlu  “keva smarac”. Ozbiljno prebiranje glave po raznim pitanjima

Postidjena godinama sam ponovo shvarila ispravnost svog misljenja da duh ne stari. Oduvek sam bila „ cudna“ odabirom ljudi sa kojima se slozim. Ili su to bili dosta stariji od mene ili dosta mladji i danas je tako. Od ispisnika imam samo kumu sa kojom mogu. Razmisljajuci o tome sam  dosla do prilicno prihvatljivog objasnjenja. Nikad nisam volela takmicenja bilo koje vrste, sem u kartma ili sportu ( mada se nisam nikad bavila ni jednim). Pozicioniranje u zivotu na osnovu pluseva u poredjenju sa nekim. To se kod vrsnjaka cesto oseca, ko je u odnosu na koga ..nesto  bolji ili gori. Mozda i to, u mnogim stavarima koliko god to sad ovako izgledalo neskromno, sam bila bolja ali mi zaista to nije ni bilo vazno a nisam ni bila svesna toga.  Cak i kada mi je bilo  “nikako” to nesto moje , me je drzalo na povrsini. Vrhunac tog nekog banalnog gledanja i poredjenja je bio relativno skoro, “ Kako ti znas uvek da nadjes i u kafani bolje mesto da sednes” jbt to me je dotuklo.

Dakle, tako sam dosla lutala u nacinu kako da pisem, da li ozbiljno,  saljivo ili licno i nasla tu neku granicu, mada uvek je miks. Niko  iz okruzenja ne cita ovo  sto mi je drago, jer i  ne znaju . Ovako je bas dobro. Slova na papiru, pa ko ih razume -razume.U svakom slucaju moja slova, moj list papira dobar ili los, moj je.

.……………….
pon – 11.02.2013, objavio robin 11. februar 2013 22:05:22

 Otpratismo druga iz gimnazije. Uspesan za zavideti, mozda najbolji od svih nas po zrelosti i pameti iz tog doba. Transport je bio prekookenski. Onda kako to biva  ima onih pet, sest do deset  koji su uvek ali uvek za, da  sedne , da prica pije i da se priseca. Nije tada vise vazno ko si i sta si, dokle si dogurao u karjeri i da li imas kucu, psa bastu i sve sto ide uz to. Bitno je u kom si redu sedeo, vecito preganjanje ko je sta provalio. Imali smo i svesku bisera koju sada parafraziramo, uvek sa ozbiljnim pretnjama da je treba doneti sledeci put na godisnjicu mature i resiti sve istine ovog sveta. Ko zna u kom je ona podrumu  i koliko su citljive sve uspomene u njoj, ali ih ima i to je vazno.“ e sad mogu da kazem, sedim sa svojom ekipom“ rece jedan , da opravda duze odustvo od kuce. Jeste, nasa je i pored  cinjenice da se ne vidjamo. Svako je ulozio svoje najlepse  cetiri godine u tim, obojio ga na bilo koji nacin. Prvi put se nalazimo ovim povodom, prvi put nekako svi zateceni.. nama se to kao nikada nece desiti.

Onda na kraju konstatujes, da si i onako blentav sa petnaest sesnaest godina imao neko mesto u svemu tome i da ga se rado secas.. Nekako ti je drago sve da si i skroman. Vino prica smesne a i tuzne  price, iskacu tu mnoga imena koja se ne daju locirati, sto vremenski sto prostorno.

Nebo mrtvima, zemlja zivima. Idemo dalje …….