BONSAI

Gledam od jutros drvo  procvetalo snegom. Nesto u celoj slici ne odgovara, ne slaze se, deluje potpuno mrtvo mada  sadrzi  toliko elemenata budjenja i zivota. Trava ofarbana belom a cvetovi  prirodno beli. Pojedinacno svaka slika za sebe ima neku lepotu, sklopljene u jednu bude neku jezu koja me proganja kao boja neba.

Sivi oblaci daju slici mlecnu boju koja povecava utisak nesklada. Kao vestacki bonsai, stablo od prirodnog drveta sa plasticnim listovima  tako vesto zalepljenim,  da izgledaju kao da su prirodni..  Ovde je obnuto, sve je pravo ali kao da je vestacko.

Nesklad, nikako da se  na njega naviknem, nikako da ga previdim, da se pretvaram kao da je sve prirodno mada je mnogo toga izvestaceno. Dobro sam raspolozena, i to je nesklad sa svim ostalim.

……………

Vec je pao mrak. Kako da on pada, odakle da padne mrak ili svetlo? Ne moze ni da dodje, moze da postaje mracno , ali ni to nije..postaje tamno.. ne, pada definitivno koliko god je u nekladu da moze. Drvo se ne vidi vise. Ptice cvkucu iz telefona da me podsete na obavezu. Otkud ptice u telefonu?

MB MART 2013

BONSAI
uto – 26.03.2013, objavio robin 26. mart 2013 19:46:51

 Gledam od jutros drvo  procvetalo snegom. Nesto u celoj slici ne odgovara, ne slaze se, deluje potpuno mrtvo mada  sadrzi  toliko elemenata budjenja i zivota. Trava ofarbana belom a cvetovi  prirodno beli. Pojedinacno svaka slika za sebe ima neku lepotu, sklopljene u jednu bude neku jezu koja me proganja kao boja neba.

Sivi oblaci daju slici mlecnu boju koja povecava utisak nesklada. Kao vestacki bonsai, stablo od prirodnog drveta sa plasticnim listovima  tako vesto zalepljenim,  da izgledaju kao da su prirodni..  Ovde je obnuto, sve je pravo ali kao da je vestacko.

Nesklad, nikako da se  na njega naviknem, nikako da ga previdim, da se pretvaram kao da je sve prirodno mada je mnogo toga izvestaceno. Dobro sam raspolozena, i to je nesklad sa svim ostalim.

……………

Vec je pao mrak. Kako da on pada, odakle da padne mrak ili svetlo? Ne moze ni da dodje, moze da postaje mracno , ali ni to nije..postaje tamno.. ne, pada definitivno koliko god je u nekladu da moze. Drvo se ne vidi vise. Ptice cvkucu iz telefona da me podsete na obavezu. Otkud ptice u telefonu? 🙂

 

7 KOM

SVE JE DIM
ned – 24.03.2013, objavio robin 24. mart 2013 13:28:01

 Jutarnji izlazak zbog cigareta. Naravno vesto precutana cinjenica da  sam propusila i da sam zbog toga  besna na sebe a i na ceo svet, na jutro i na moju zavisnost koja me tera da napustim tek skuvanu kafu. Nedostaje mi dim iz moje ruke kako bi kafa imala bas odgovarajuce dejstvo.. Potreba da drzim ceo svoj zivot pod kontrolom i da nesto ne zaboravim me dovodi u samoposlugu. Naravno vruca kafa je ostala na stolu, misli su pored nje a ovde u redu sa dva proizvoda u korpi je neko kome je svejedno da li ceka i koliko.Nisam ni sugurna da li su to ti proizvodi  presudni za osecaj kontrole u zivotu, ali su tu…Kasirka je u moje ime  pitala gospodina sa hrpom nedeljne hrane u kolicima da me propusti, tu smo svi dobre i fine komsinice i komasije. Verovatno je ulovila moj pogled da mi je svejedno sto cekam i koliko cekam. Njena recenica me je probudila “ Ja kad hocu da pobegnem od kuce strcim dole u prodavnicu i stanem u red”.

……………….

Modernizacija, samoposluzivanje, samoodgovornost, samosvesnost, samobeda.Sam uzmes voce i povrce, sam ga izmeris, sam prilepis cenu, sam si svoj kantar i svoj dzelat. Sve je bakica uradila kako treba,  sifru je zapamtila i upravo je ukucavala u momentu kada je prisla zena u zutoj kecelji „ A te jabuke u ruci?“ „ Jao da i ove..“ Nisam vise slusla, okrenula sam se i uzela kesu da je napunim jabukama..

………………

Ne znam ni da li je ziva jos, ne znam da li bih pozelela da jeste ili nije, ali slika mi je vec par godina u glavi. Privukla mi je paznju jer me je podsetila na Nonu. Bakica omanjeg rasta u kaputu Greta Garbo kroja, sa ogromnom kragnom. Cak ni vrhunski kvalitet materijala nije mogao da odoli zubu vremena, izlizao se i zacaklio oko dzepova, kragne i dva velika dugmeta. Do sjaja uglacane zumbane cipele, koje se sada ponovo nose, ali su ove jos iz prvog deljenja te mode..Naravno ona bapska boja carapa , boja koze ali to nije boja koze, to je boja bapskih carapa. Mala tasnica na klips, potpuno retro a u ruci isti takav mali, onaj najmanji novcanicic. Pruza novcanicu, neku najmanju, pedeset dinara za cokoladicu. Na opasku da nedostaje jos par dinara ga otvara i on je potpuno prazan. Tada sam ugledala prsten.Izlizan od vremena, istanjen potpuno od nosenja koji je i oblikovao debljinu domalog prsta.. Kamen je bio rubin. Izasla je sa kupljenom cokoladicom. Bila sam iza nje a kad  je digla pogled ka meni imala je plave oci sa mrenom u njima.

…………….

Naravno da sam besna na ceo svet i mene, na zavisnost koja me tera da izadjem, na mozak koji registruje u fragmentima stvari. Verovatno i na to sto ne mogu potpuno da drzim svoj zivot u kontroli, ali bice pre sto ne saltam na realnost, nego sam u tom polubudnom stanju gde emocije igraju tako znacajnu ulogu.

8 KOM

 

 

KRETEN OD TELEFONA

pet – 22.03.2013, objavio robin 22. mart 2013 0:36:05

 Danas mi je telefon pojeo ceo komentar zahvalnicu Djoletu the faci (ovako u nekom padezu je bas suuper). Htedoh na citavu ozbiljnu i neozbiljnu slajfnu od komentara da prilepim i ovo, ali evo pisem ovde. Da li vise covek i cita sve one komentare ne znam, da li ce i ovo da procita ne znam, nije od znacaja, meni je uvek da ja kazem moje .

Hvala njemu i fjodorovoj maloj sto su za ovakve tutumrake kao sto sam ja nagovestili da moze da dodje do onoga, ovoga ili necega. Ja sam  kao mladi bloger, a to mladi mi narocito prija, najiskrenije zahvalna da za slucaj  atomskog sa leve strane znam da pronadjem bar neke ljude koje volim da citam.Tako da saljem cvece i cokoladu, palim lulu mira pa zivi bili i svi preziveli zdravo i citavo gde god. Posto me lupaju komleksi jer nikom nisam prijatelj na tom Wp  i ja napravih nalog kao ja1robin, ali cisto da ne budem stoti robin ako bas krenem u skloniste, a onda “ako me se  sete za dan drzavnosti, sete..ako ne” odoh  da operem kosu.

Umesto da pisem o psima, ali onim pravim, o bedaku nekom koji me hvata sa vremenom ja o ovom. Nikad nisam znala pametno da cutim, lepo odmereno cutis , ko te pita. Ali stvarno pojeo mi telefon, kreten od telefona, pojeo ga mrtav hladan i cuti  pa ja sada ovde pisem, a htela sam tamo..al sad mi doslo ovde.

13 KOM

 

 

ZA SLUCAJ SEKUNDE

sre – 20.03.2013, objavio robin 20. mart 2013 1:14:38

 Niti da cutis, nitI da pricas. Kad je „crko“ onomad  nije mi bilo bas… Tek tada shvatis da za sekund,  kao i zivotu, sve moze da se promeni, da ne kazem izgubi . Tesko to pada kad imas staza u tome.  Tih nekih par sekundi, kad se sabere ni pola minuta, razbacano po mom zivotu i nauce nesto. Tada sam i  otvorilahttp://ja-dita.blogspot.com. Kao da se pravdam za izdaju, ali jednom sam napisla da ni za ovaj a tek za taj blog tamo niko nije ni znao. Ilegala cista do veceras Tako da onih celih 14 prijatelja kojima sam ja prijatelj i ostatak koji su meni 🙂 +i neki drugi bi mi iskreno zafalili ako dodje do sekunde.

Htela sam ustvari o vecernjem nebu ali posle ovoga mi nesto ne ide. Plivam i ja dok ima vode, a posle cemo na prozorsko staklo, ali  bi mi bilo drago da u njemu vidim poznate.

Pa eto.

6 KOM

 

 

PROZOR U POGLED

pon – 04.03.2013, objavio robin 4. mart 2013 23:03:09

 Oci.  Nije ni vazno cega su ogledalo, ali u nekim ogledalima pocinjem da prepoznajem zivotinje. Skoro sam razmisljala o tome da mi je i ranije cesto bilo neprijatno  u prisustvu nekih ljudi bas zbog pogleda i ociju.  Ne zato sto nisam mogla da izdrzim pogled ili zbog nekog drugog razloga, koji vec psihologija objasnjava, vec iz proste cinjenice da sam u ocima videla nesto drugo, sto me je verovatno zastrasivalo. Ne mogu sad da dam prosto objasnjenje za to ali je negde najblize onome sto sam kasnije postala svesna. Jednostavno ljudi pocnu zbog pogleda i izraza u njma da me podescaju na neke zivotinje a kad malo kasnije analiziram uvek i poseduju neke karakterne osobine istih..Uopste se ne radi o inteligenciji ili prosudjivanju na osnovu toga, prosto na osnovu neke analogije.Cak ni boja nije toliko presudna ali uglavnom se vrti oko nekih nijansi koje se ponavljaju sa tipom.

Najupecatljiviji mi je ukocen takozvani zid pogled. Zid, ne zato sto se ne moze dalje nego zato sto uglavnom dalje i nema, koliko god se pameti krilo u glavi koja nosi taj pogled. Nije to pogled sove koja krije neku mudrost i gde pri treptaju moze da se vidi i oseti to isto. Postoji samo to , ta ukocenost i potreba za tudjom greskom i trenutkom nepaznje da bi se to iskoristilo u svoju korist. Kao krokodil koji je bezivotno u stanju da danima stoji sa otvorenim celjustima i da  samo u jednoj sekundi pokaze svu snagu i zivost koju poseduje u sebi. Uglavnom su bezdusne i ne smeju se ni kada se celo lice ozari u grimasu koja podseca na smeh. Znam da je poslednjih godina veoma popularno nemati nikavu emociju na licu, ali ovde se ne radi o tome. Ovde emocija uglavnm nema , nikad ih nece ni biti  koliko god bili umilni. Mozda nesto sto je nauceno od drugih moze da podseca na emocije ali njih u biti nema.

Pogled ‘kuvana riba’. Nona ga je lepo dalmatinski krstila, nije ga  volela niti je verovala tim ljudima. Naravno ne volim ga ni ja preterano ali je blaza varijanta prvog krokodilskog, gusterskog ili vec kakvog gmizuceg stvora. Kuvana ili pecena, sve jedno, mrtva riba je mrtva riba i uglavom smrdi od glave.

Sitne misje oci, misje duse. Nisu misevi toliko ni opasni ni gadni, mada sam licno prozivela scenu  iz crtanog filma kad mi je jedan pretcao preko stopala .Takve oci vole da zastrase, malo da naude i opet da se scucure negde do sledece prilike. Te oci veoma dobro znaju da se ponasaju sa mackama u blizini.Macka moze da pojede svakog misa pa su uglavnom u dobrim odnosima sa autoritetima. Da ne sirim sada pricu do saka, mozda neki drugi put  ali uglavnom uz takve okice idu i sitne sacice koje bi samo nesto da zgrcu i da skupljaju pa cak i ostatke koje im drugi prepuste.

Najmiliji mi je pogled medveda. da ne kazem krave :). One tako dobrocudno i otvoreno gledaju, nema iza, nema ispred tu su za sagovornika, prevrcu po  glavi  pricu i ocima ucestvuju u njoj..One kad su ljute ljute su, kad su tuzne, tuzne su ali nema pretenzija i skrivenih stvari. Ako su plave onda imaju i onu lepu duboku boju i izgledaju kao da se uvek smeju. Kada pricam sa takvim ljudima onda zaboravim i koju boju ociju imaju. A uopsteno ne zapamtim boju ociju, zapamtim samo to nesto dugo po cemu se secam osobe.

12 KOM

 

 

SUNCEE

ned – 03.03.2013, objavio robin 3. mart 2013 9:07:05

 Sunceee… idem na reku. Cak ne zelim ni ekran da okrenem, a jedva vidim slova. Sanjiva sam, ispijam  moju jutarnju i radujem se…

 

9 KOM

 

 

 

SVE JE DIM

Jutarnji izlazak zbog cigareta. Naravno vesto precutana cinjenica da  sam propusila i da sam zbog toga  besna na sebe a i na ceo svet, na jutro i na moju zavisnost koja me tera da napustim tek skuvanu kafu. Nedostaje mi dim iz moje ruke kako bi kafa imala bas odgovarajuce dejstvo.. Potreba da drzim ceo svoj  zivot pod kontrolom i da nesto ne zaboravim me dovodi u samoposlugu. Naravno vruca kafa je ostala na stolu, misli su pored nje a ovde u redu sa dva proizvoda u korpi je neko kome je svejedno da li ceka i koliko. Nisam ni sugurna da li su to ti proizvodi  presudni za osecaj kontrole u zivotu, ali su tu…Kasirka je u moje ime  pitala gospodina sa hrpom nedeljne hrane u kolicima da me propusti, tu smo svi dobre i fine komsinice i komasije. Verovatno je ulovila moj pogled da mi je svejedno sto cekam i koliko cekam. Njena recenica me je probudila “ Ja kad hocu da pobegnem od kuce strcim dole u prodavnicu i stanem u red”.

……………….

Modernizacija, samoposluzivanje, samoodgovornost, samosvesnost, samobeda. Sam uzmes voce i povrce, sam ga izmeris, sam prilepis cenu, sam si svoj kantar i svoj dzelat. Sve je bakica uradila kako treba,  sifru je zapamtila i upravo je ukucavala u momentu kada je prisla zena u zutoj kecelji .„ A te jabuke u ruci?“ „ Jao da i ove..“ Nisam vise slusla, okrenula sam se i uzela kesu da je napunim jabukama..

………………

Ne znam ni da li je ziva jos, ne znam da li bih pozelela da jeste ili nije, ali slika mi je vec par godina u glavi. Privukla mi je paznju jer me je podsetila na Nonu. Bakica omanjeg rasta u kaputu Greta Garbo kroja, sa ogromnom kragnom. Cak ni vrhunski kvalitet materijala nije mogao da odoli zubu vremena, izlizao se i zacaklio oko dzepova, kragne i dva velika dugmeta. Do sjaja uglacane zumbane cipele, koje se sada ponovo nose, ali su ove jos iz prvog deljenja te mode..Naravno ona bapska boja carapa , boja koze ali to nije boja koze, to je boja bapskih carapa. Mala tasnica na klips, potpuno retro a u ruci isti takav mali, onaj najmanji novcanicic. Pruza novcanicu, neku najmanju, pedeset dinara za cokoladicu. Na opasku da nedostaje jos par dinara ga otvara i on je potpuno prazan. Tada sam ugledala prsten.Izlizan od vremena, istanjen potpuno od nosenja koji je i oblikovao debljinu domalog prsta.. Kamen je bio rubin. Izasla je sa kupljenom cokoladicom. Bila sam iza nje a kad  je digla pogled ka meni imala je plave oci sa mrenom u njima.

…………….

Naravno da sam besna na ceo svet i mene, na zavisnost koja me tera da izadjem, na mozak koji registruje u fragmentima stvari. Verovatno i na to sto ne mogu potpuno da drzim svoj zivot u kontroli, ali bice pre sto ne saltam na realnost, nego sam u tom polubudnom stanju gde emocije igraju tako znacajnu ulogu.

PET, SEST.. HUU, HU.. CUJEMO SE

Kad su ljudi zatvoreni, imam obicaj da kazem „daj otvori se bar dva prsta.. ima  do porodjaja jos dosta“.  Eto ja se otvorila ovde, tacnije otvorili me andjeli…

Azil mi je bio http://ja-dita.blogspot.com/ , tamo sam lepila sve sto sam pisala na mb ( naravno sa sve greskama i pojedenim slovima) i tamo sam prikacila sve nove destinacije kao prijatelje, tako da dok se ne naviknem na WP komentarisem odande. A kako sam krenula, ne znam kad cu da se savatam sa mozgom.