SLUSNI VID

Neizgovorene reci zapinju za dusu kao kost u grlu. Ostanu zauvek zapisane u neki nejasni neizreceni tefter, koji se pamti. Neuspesno se zatura pod prag secanja ali se povremeno pojavi  sa tacno otvorenom stranicom na onom mestu, gde velika slova udaraju na svest. Gumica vremena ih ne brise i pregrst objasnjenja, da je bolje sto su ostale neme, samo jos podebljava mozda na pocetku nejasnu i tanku liniju.

Sa izgovorenim je nesto drugo; koliko god da ponekad pomislim da nesto nisam trebala reci, sustinski sam se bolje nosila sa izgovorenim pa i onim recima zbog kojih sam se pokajala. Zapravo, mozda nikada do te mere da sam zaista zazalila. Svi lako oprastamo sebi .

Na isti nacin se nosim i sa tudjim koje cujem, mozda kasnije pokajnicki u svesti preformulisanim, ali vise volim da ih cujem direktno, bez celofanskog pakovanja. Pokusavam da ih shvatim, da su ponekad  iz neobjasnjivog poriva, kao sto su nekada i moje, brzoplete, nevesto formulisane, ne iz loseg. I nisu  iz loseg ali istrgnu nekada tlo pod nogama tako ocito da je jedini nacin za uzdrmanu ravnotezu da  se umeksaju nekim visim ciljem. Uglavnom je to u vecini slucaja laz, te tudje ce biti isto lakse oprostene od strane onoga koji ih izgovara nego od onoga koji ih cuje, koliko god da su i one iskrene.

„ Ubi me prejaka rec“. Gurala sam je od sebe neko vreme i sad je dosla na naplatu. Cekam da se otrca, rasparca i izbledi, jer rec je rec i kada ubija. Dosla je kroz uvo do mekih delova mene, probola mi svest i sve vidljive i nevidljive omotace i sada se mirim sa njom i postujem je kao i svoje izgovoreno. Kad se omotaci ponovo zacele ni jacina nece biti ubojita. Donekle sam u pravu,  bolje je cuti i izgovoriti jer ima sanse da se zaceli. Tako je bar meni lakse, lakse je nego cutati i daviti se od neizgovorenog i od onoga sto ne bi da cujes.

Vangla je okrugla

Pepeo je pao pravo na sto ispred nje. Nije ga ni pogledala. Gledala je u vanglu potpuno odsutno dok su sve usi bile uprte u njena usta.

“ Vidi, da sutra kupis oglase i kroz tri dana da tacno u ponoc, nad bokalom vode koji obasjava meseceva svetlost zalepis pismo. Pljuni tri puta u koverat, stavi prijavu i cekaj. Kad se oteli krava  iz susednog sela, stici ce ti odgovor, dobaaar. A onda da dodjes da castis.”

Ustala je i posla ka vratima. Presla je preko dvorista i popela se na prugu. Upravo u tom trenutku je naisao brzi voz iz predgradja Hamburga i pokosio je nemerljivom brzinom. Jos jedno njeno predskazanje se obistinilo. Pogibe od gvozdenog konja.

** Savet  baba Vangle na pismo “ Bolji posao nam se smesi”

Za zelje, predvidjanja i ostalo je  nadleznost preuzela sluzba “ Serpa” koja istom tacnoscu prorice buducnost, saliva strah i nocno mokrenje, sprema svadbe, parastose i decje ekskurzije. Ne tapkajte u mraku, mi smo tu. Diskrecija zagarantovana.

 

JA robin

MOJBLOG.CO.YU

Previse mi je da se smatram blogerom u smislu neke titule. Nisam pocela da pisem iz tih pobuda, niti sam imala viziju u kom smeru to moze da krene. A  krenulo je u tom da ne mogu da precutim da se radujem svakom postu ljudi koje vec citam, pa cak i da se zapitam sta je sa njima kada ih dugo nema. Zazivi sve to , uvuce se pod kozu na takav nacin da te ljude sakrivene pod neobicnim nadimcima dozivljavas vec kao veoma bliske i drage prijatelje, pred kojima mozes da se otvoris i to na razne sulude nacine sa ubedjenjem da ce te pravilno shvatiti. Tesko i u zivotu prihvatam nepoznate, mada sam veoma otvorena, ali sustinski tesko da bih bila prema njima poverljiva. Mozda je glavna smernica  u svemu tome i ta moja otvorena varijanta pristupa, zbog koje se radije sklanjam. Ne vidim svrhu zajednickih razmenjivanja reci…

View original post 295 more words

PARAD(A)IS.. SVE DO Z

„Kako danas provesti dan i naci novac. Niko mi od ovih olosa nece dati kada dugujem“, pomislio je zakopcavajuci gornja digmad kosulje. „ Jos jedan krug, jos jedan samo, kao da ga ne znam. Steva Kec je prevejan, ali da ima triling jaci od mog!”, razmisljao je glancajuci raspadnute cipele iskrivljenih lubova i izlizanih peta.” Sledecu hiljadu sa stola dajem onom Miki zubaru, samo da ga nasankam ali ga nema u poslednje vreme ..“. Zacesljao je lepljivi pramen sa leve strane  posmatrajuci svoje bezubo lice u ogledalu. Istresao je perut sa sakoa i potrazio kljuc vadeci izguzvanu praznu  paklu cigareta iz dzepa.

……………………

„ Stoka, dete je bolesno a on jos lezi onako pijan i obucen u dnevnoj sobi. Juce je sama uzela lekove i podgrejala supu, ali vidim snasla se. Dobar je ovaj novi mesar , uvek se oduzi kad ostanem do ponoci. Pera je bio cicija, vidi kako su ovo dobre snicle. Sta sa ovih kilogram mesa za rucak…da mi je da dodam nesto.“

…………………

„ Dobro se udala ova moja cerka. Zet, domacin covek, vredan radi, zaradjuje dosta i tera je da kuva a donece joj vec samleven  i to 30 kg, samo da ga ukuva. Dobro je, evo i ja cu par flasa da kupim” tapka lagano za nabijenim mladicem uvucene zadnjice i pogrbljenih ramena“. Ona meni nece da skuva kao sok,  pun je  kalijuma a to mi treba, ma cim je dokacim malo odmah se smiri. Nek se petlja ovde sa flasama ceo vikend, iovako izlazim veceras“.

…………………..

“ Bas mi se jede corba , vidi kakva je guzva kod ovih sto melju, ali sacekacu”.

 Zena muske gradje, hormona i neizrecive duhovne lepote odnosi poslednju turu balona od po pet litara do zelene Lade “Niva”. Ipak joj muskarac u crnoj potkosulji dodaje jos sledeca dva  i ona polako tovari verovatno sezdeseti litar u kola. Pridruzuje joj se i on, sa samo jednim balonom, seda za volan i lomeci menjac krecu. “ Vidi ove kako nas gledaju“

Sta hoce ovaj covek pored mene? “ Molim?” “ A sta se ovde prodaje?” “ Mleveni paradaiz”.“ Samo mleven?”. “Da”. Poluotvorena usta, bez prednjih zuba  i oduvek se pitam kako jedu ljudi sa cetiri ocnjaka. Razumem dosta ali nekako ne razumem ipak kako to moze usred Beograda u sakou. Koncentrisano posmatra proces mlevenja  u kucici ne obracajuci paznju na mene koja ga posmatra. (“ Sta me gleda ova, ne mogu ni da joj trazim cigaretu.“) Hmm, lici mi na propalog kockara ili lopova, gde mi je tasna.. dobro sa druge strane. Momak ispred mene je u poznatoj zemunskoj pozi, sa zadnjicom mazohiste. Polozaj kera sa uvucenim repom. Cuti i gleda ispred sebe pomerajuci belo plasticno bure. (“ I ovaj matori sta je posao samnom. ne mogu da telefoniram od njega. Vidi ga kako je ponosan“ ). Stariji covek sa njegove leve strane i zadovoljnim izrazom lica pokusava da udje u razgovor sa zenom koja upravo stize sa devojcicom.” Kako se zoves?” Devojcica ga gleda ljuto i cuti. Majka joj pipa celo i gleda u gajbe. “ Neces da mi kazes?” “ Pusti me” “Kako to pricas sa nepoznatim cikom, izivinite bolesna je “.  Bezubi prolazi i ulazi u prostoriju gde je od masinerije jedno limeno veliko korito puno vode, drugo manje sa dva improvizovana tusa i jednom valjkastom masinom sa levkom na vrhu. Pored je ogromno zuto korito u koje se sliva sok a sa druge strane izlazi optpad od semenki. Zapocinje neku diskusiju unutra koja traje izvesno vreme..” Bato, ajde mani se price sad, pusti ih da rade…” dobacuje univerzalni vojnik obucen u plasticne bermude sa  istocno- indonezijsko- maleziskog trzista i  sa natpisom na istoj uvucenoj zadnjici. “ Ma dobro , de, ja sam imao neku proizvodnju slicnu pa me bas zainteresovalo..”. ( “ Sta ovaj mali hoce, pa rade, zauzeti su evo na stolicu pored stoji petsto dinara ne bi ni primetili“) .” Mani Bato, nemamo vremena, vidis da cekamo”. Covek se povlaci polako ka zeni sa detetom “ Ma samo gledam kako se isplati?” “ Pa evo vidis, ovo u gajbama dobiju verovatno za deset dinara kilogram” objasnjava zena i prebira po zrelim malim plodovima” “ Pa jeste” Nastavlja da stoji blizu nje..( „Sta sad ovaj hoce, taman sam izabrala par komada“)

Batica dobija svoje bure napunjeno i sa primernom lakocom ga dize, predhodno stavljajuci na nos metalize naocare nepoznate proizvodnje poznatog modnog trzaja. Covek nosi jos tri plasticne flase posebno.

“ Izvol’te?” “ Evo ovu flasu” “ Pa sto niste pitali za dva litra da vas puste?” “ Koga?” „ Pa ove pre Vas“. „ Ma ne, sta  Vam je, sve je u redu.“ (“ Vidi ovu, kao neka domacica sa karminom i flasom od dve litre“).

tomato_01

NOV(insk)A LJUBAVNA PRICA PASTIRA PREMA GOVEDU

Pomiluj me draga, to sam zasluzio i ocekujem. Dodirni me tvojom iznemoglom rukom i primi u svoj bolestan zagrljaj. Otimas  se jos tako trula, znam da moras da glumis uvredjenost ali znamo i ti i ja da si mi odavno oprostila, da me i ne krivis za sebe. Lekari su odavno nestrucni, pazljivo sam odabirao takve da tvoja bolest poprimi jos gore oblike, kako bi se secala mene i nasih lepih dana i tvog jedrog vimeta kojim si me dojila. Ceo tvoj zivot je bio podredjen da osetim uzitak zrtvovanja, to te jos golica pod izgladnelim rebrom. Sve sam ucinio da budes samo moja i da te imam za sebe, oterao sam sve zarad nase ljubavi pa cak i nasu decu. Odvratne male ispljuvke koji su pokusali da nesto promene u nasem odnosu, da te mozda ubede da je sve sto mi cinis lose. Zao mi je sto nisu ostali, trebali su se ugledati na tebe, a sad im je krivo, ljuti su i pate jer kazu da sam ja krivac za njihovu neponiznost. Oni su nebitni, vazni smo  ti i ja i i tvoja bolest. Nedostajes mi strasno draga, cak i takva nikakva i jadna, ne uzivam u svemu bez tebe. Volim da te gledam kako si posrnula i besciljna  a znam i da ti u tome uzivas. Jos malo izdrzi i sve ce biti dobro  Kada crknes, moj blagi pogled neduznog gresnika ce ti dati poslednji oprost.

OJ, DRAGANE MOJ

Dragi moj brodovlasnice,

 ja sam ta koju trebas da usvojis i za kojom tako dugo tragas . Malo lutas ali nije, nije problem. Sve se resava kada  potkrpimo ovu moju decu sa po jednim stanom a onda mirno i opusteno da uzivamo do kraja zivota. Ti i ja, zalazak sunca na pucini … Vidis koliko insistiram na iskrenosti, tako da ti odmah otvaram dusu.

Dakle, divna sam priroda nezahtevna i radoholik, tako da bih i mornarima pomagala sto je ipak velika stvar. Da ne pominjem da uputstva za sredstva za ciscenje u domacinstvu  razumem i sa zapadnog i istocnog trzista, tako da bih i tu bila od pomoci nasoj kucnoj pomocnici.  Imam masinu za hleb i bas ga lepo pravim.

Kazem nisam zahtevna, samo treba  da uzivam u tvojim prepametnim pricama i naravno da me zasmejavas, jer sam vesele prirode. Onda sam mala maca, a ja idem obrnutom pravcem i uvlacim kandze divlje mace tako reci lava. Dosta mi je vise borbanja, sad vec pocinjem da ucim da predem, pravo kucno mace. Sve to radim eto unapred za tebe.

 Znam i to da brodovlasnici mnogo polazu na estetiku, sto ladje,  sto posade i putnika i da znas da nisam Grdana. Nemoj da potezem svedoka, moras da mi verujes na rec. Iskrenost pre svega. Mnogo sam razmisljala o nama, trazila sam pre par godina mozda i druga resenja, ali ne, ti si jedini pravi. Evo prilazem i propratno pismo mojih lutanja. Mnogo se promenilo od tada, ne nose se vise ni cizme iznad kolena, niti nas je cestiri, nazalost je jedna moja drugarica otplovila a i moj ocuh. Nisam ni ja po konstituciji bas opisana , nisam debela, nego onako taman da zateze a da nije kuso.

 

iskreno tvoja Penelopa koja Te ceka

 

…………………………….

Prodjose uspaljenja, rastresenja, razbudjenja sa zenske strane povodom raskalasnog zivota na trulom zapadu. Iznenadise pre par godina zene, “ Aaa moze i tako“, a bogami i Turci- Napolitanci sa balkanskih prostora. Udje u nas zivopisan jezik, koji ako cemo ruku na srce, nikad nije oskudevao u tacnom opisu i nazivu stvari u zenska usta bez mnogo ustezanja neki organi i ostalo, da li su ranije bas toliko ulazili ili nisu, ne znam, ali mnoge su propratile trend.

Oni ce nama da prodaju zabavu, pa ovde zabave koliko hoces. Elem, ako malenkost moze da se nazove zenom,  ima malo drugaciju percepciju erotskog razvoja u poznim godinama. Okruzena uspesnim zenama ( paralela ha i mi konja za trku imamo), e sad materijalno kako koja, ali uspesnim u svakom pogledu. Svaka vuce svoju porodicu i uglavnom sama izdrzava i pored nekih jacih polovina po dvoje dece, a neke su stigle i do  unuka. Rade , nagruvacile svaka po jedno bar deset kilograma vise, nema tu slicnosti sa nekim zategnutim guzama, pilinzima, jogom. Al sto veci gabarit, to dublji dekolte, valjada da skrene pogled u sam centar, a ne na kobasice oko struka i na rukama. Ko ce pogledom da obuhvati i struk, dok izadje iz opsega dobrih petica, bez siliona, zdravih i nabujalh od  hormona, na donje delove i zaboravi. Doduse u okretima sa zadnje strane, svaka ima sta da pokaze, nema sta da se stidi, a ne one crnkinje sa trcastim guzama Pa ovde se skoro od pete godine krcka i udara po sarmama, cvarcima i ostalim svinjarijama. Oni nama genetski neiskvarena hrana. Pa nasi plici i krave do skora behu neiskvareni dok ne dodje razvoj, pa onda poludese i dobise gripove i ostale viruse.

Elem, kad takve cetiri dame prodju , tesko ko da ostane miran. E tad dolazi do znacajnog razilazenja u pogledima. Malenkost zbog izopacene psihe uglavnom cuti. Gde da zine, dva puta nesto prozbori da idemo u diskoteku, al je ujedose.

Ma nisam ja bas za lecenje prostate i ostaih secera. Dosta meni moje muke. Znam kod nas ima ona, bez starca  nema udarca a i ono stari panj dugo tinja, al to je za ove klinke koje pojama nemaju. Njima to moze da bude i udarac i tinjanje, doduse mozda tinjanje pred gasenje.  Ja prebacila vec jednog muza, znam dobro sve fore i fazone. Na ono seljacki “ pod visokim brdom raste najbolji kukuruz” odavno ima krilatica “ jeste, ali jednom godisnje”. I tako jadna i otudjena, jedem svoju tugu i pogledujem ponekad , al se uvek sama zgrozim zbog svog izopacenja.

Treba da ciljam nekog od pedesetpet , finog gospodina ( al za razliku od tamo, ovde fini dobrostojeci gospodin lako moze da bude, kako kazu kontraverzan biznsmen). A i finoca moze nekad malo i da popusti pa da se omane sa nekom slajmaricom ili tresenjem cigarete u tanjir.

Dakle biznismen, u tim godinama, ako nije vec sa tri barbike, onda klizav teren. Znaci hajde da vidimo gde dalje da trazim fine ljude.

Aha, daa, politika,  te silne seljacke  partje. Pa tu finih koliko hoces. Moracu samo prvo da se obrazujem o novim hibrdnim vrstama kukuruza, ne mogu da ostanem glupa u drustvu i da cutim. Rekose mi dobronamerni, ima par lokala gde se skupljaju jagnjece brigade sa tim cikama, krkaju na potps ili na tapsanje gazde, mi smo ortaci, pa se mozda treba tamo uputiti.

Ali me je nesto zivot stuko, treba mi vise sistemski covek, covek da razume i potpomogne. Uh i za to se malo raspitah. Mastam ja , kako taj princic sa jasli treba da izgleda. Braon odelo  model iz 70 Beko ili Kluz model, bela ili zuckasta kosulja – jedno dva broja veci okovratnik, crne cipele i nezaobilazne krem , bordo ili tamno zelene carape. Bele je izbacio iz upotrebe kad su pomislili da mu treba pomoc, te pritrcase  da ga uhvate coveka sa gipsanim nogama. Sedi onako bahato, noge ne moze da skupi ili ne daj boze prekrsti, male smetnje u obdarenosti.

Mastam ja dalje, eto moj princ sedi preko puta mene, vrti cackalicu po zubima, gleda me zaljubljeno ko u neko govece iz zavicaja, pun ljubavi i sete za minulim pasnjacima i kozjim mlekom, ali slabo koristi viljusku i noz. Uglavnom jede prstima ili samo viljuskom, a i nju cesto iskrivi. Kupus salata mu se prilepila za brkove a ja se smejuljim skromno.

Uh, ne mogu od slike da se otrgnem, gde da dodam i oduzmem ovo moje iz glave. Gledam u slanik i mislim se nije ni to to.

I onda opet odskrines vrata obdanista, nadjes nekog ko ti vec duze vremena uveseljva svako budjenje titrajima u stomaku i kazes, pa dobro to je to. Moral na prvom mestu, nesretne ljubavi su dugovecne.

Nema meni izgleda udaje. Ni ocuh nece da mi pomogne materijalno da kupim cizme iznad kolena, a lepo kazem, cizme, minic, dekolte, imam da se udam na keca.( nogice su mi dobre , nije da nije). Ali eto, nece da mrdnu a para nema. Rekla sam, nikom necu da kuvam caj kad ostare,( oni vec svi oko 70) kad su tako sebicni, samo na sebe misle, a ne na nas mlade.

Deca me zezaju, gde je Mire, za njih moj decko jer ne znaju ustvari sto se nekad budalasto smejem, dobra mimikrija. A Mire, cisti edip, tri puta je racunao koliko sam starija, dobro ne dobih cir zadrzavajuci me da popijem sto i prvu kafu. Pozitivan utisak sam napravila jer voli kad ga verbalno na foliranje tranziras macem. Ja se i dalje smejem, al ne mogu deci da kazem, bolje bi vam bilo  da stvarno ima Mireta. Ovako, vi cete da se patite samnom jedino ako budem imala srece da me strefi negde restoranu i u dobrim cpelama, sto znaci da cu do kraja da hodam i da imam bar za cipele i to malo.

……………..

nisam htela da izbacim nista jer ce sve biti drugacije kada stignes, a ti si dusa od coveka i sve razumes.

Uvek tvoja Penelopa

NE MOZE SVE DA SE PROGUTA ODJEDNOM

Hajde onako prostacki, ja nisam bas osoba koja je za nazivanje sve svojim imenom, ali hajde. To neko prenosno znacenje ne mozes da opises drugacije sem sa pasusima i pasusima objasnjavanja koja su se vec i ovim zrikavcima, a mozda i ovom usisivacu koji cujem iz veceri u vece popeli na vrh glave. Ljudi znaju ili da se jebu ili da ih jebes. Eto, odvratno mi je i kad citam ali jedino to znaju. Onda te onako sa postovanjem i dozom odmerenog zadovoljstva gledaju i u jednom i u drugom slucaju.

………………………………………

 Danas sam provela pola dana na opelima i uzasno mi je jer ne mogu da placem i kad mi je tesko. Pametno je to znati kako da se ponasas u drustvu u kojoj prilici, a neki duvaju da se ne uguse i  ni makac. A najgore je od svega, svi znaju, posle dva sata zivot ide dalje, normalno i kao da nista nije bilo. Pogase se svece i gotovo.

…………………………………….

Zazirem da idem u jedan Maxi u cijem predvorju zivi beskucnik. Rusi kazu бомж, zvuci mi manje uvredljivo ali nista manje tuzno. Predvorje njegova dnevna i spavaca soba. Uocila sam ga jos zimus. Privukle su me kutije pa sam pogledala da se ne radi o nekim stencima, ne radilo se o coveku. Stariji covek sa jednim jogurtom. Kad sam mu prilazila sa kesom  za nega je upravo dolazio  sa hlebom pod miskom nekog otrcanog kaputa. Znam da me je pogledao  samo sa jednim“ ohoo“ kao da je to nesto suhomesnato bio cips koji je nedostajao za grickanje u fotelji dok gleda neki prenos fudbala. Evo sest meseci mi ne izlazi iz glave ni on ni njegove ogromne izradjene ruke. Vidi se da je bio zemljoradnik, covek sa nekog polja ali mi nikako nije jasno otkud on tu usred betona.

Prosle nedelje je sedeo scucuren sa licem u sakama i tako spavao. Razmisljala sam sta mu niko ne ostavi, verovatno ne nesto slatko i to je dobio. Nije bio kad sam ostavila pored kutija, ali to nije ni vazno, nadam se da je bilo opet „Ohoo“.

……………………………..

Ma da, treba napisati neki sexi post, a ne ove turobne teme. Imam jedan smesan napisan odavno, neki kako robin zamislja tog iz oblaka u datim uslovima i geografskoj sirini i duzini ali sada sve u papazjaniju ovakvu ne ide.

DAN KAO DAN I JOS MI NIJE PAO MRAK

To je taj dan , kada se lepo kao gradjanin neke klase probudis i kazes hajde da im platim struju da ne bude „ Dobar dan“ „ Dobar dan, evo sad cu“. Dakle puklo me je sunce u zoru jer farbam prozore. Jucerasnji razgovor :“ Sta radis?“ „Farbam“ „ Pa sto na ovu vrucinu“ „ Pa svejedno , iovako se znojim“ „ Pa jeste“ „ Jeste“.  Odradila lepo mozgom sta treba, dosla kuci, iskljucila klimu i krenula u dalje pohode. Nema tu onda razgovora o katastrofi koja nas je snasla, muka mi je od tog kukanja. Iovako sam hiperaktivna, kazu ta bolest ne postoji, te mogu da ovako javno izjavim. Ne mogu da mirujem, sem kad se smirim. Sto kazu neki mirno.

Zemunska pijaca, koju obozavam, lov na povrce i voce iskusnog lovca sa sve spahlom za skidanje farbe. Onda intremeco. Eto Krepki, ja sam bila ona u sarenoj haljini na bratele ( vidim da te to onako dojmi) sa ogropmnim dekolteom i ogromnim kamenom na oglici, sa crvenim naocarima i plavim staklima i crvenom tasnom. Pa ako si video nekog takvog dok je pio hladan nes kod Platana, to sam bila ja. I jos da znas da sam ja  dobila kaznu za parking kod Price pre neki dan, nasta sam malo popz, te sam im danas povratnicom poslala zalbu . Gledam one kucice preko reke i setim se obecanja da ce neko da me vodi u restoran preko, gde covek kuva za goste i dolazi camcem po njih , te razmisljam da je red da nadjem taj broj telefona jer jos nisam „ludom radovanje“ samo sam hiperaktivna.

Intuicija nepogresiva, „ Dobar dan, ja bih da platim.“ „ Dobar dan, a koliko? „ „ Toliko“ „ pa nemojte sad, dodjite  15. tada ce sa 60 posto uplacenog duga da se skine preostlih 40“ „ Oho, super, kad je 15, koji dan?“ ‚“ Mislim da je petak“ .„ Hvala Vam puno“. To je servisna ro(d)binska informacija za sve vas u vezi struje.

Radosno pretrcah do kola, da mi ne zalepe sledecu kaznu pa u MTs. Tmurna situacija vlada tamo, „ Ne mozemo da vam ukljucimo dok ne platite“ Zena predpostavljam treci put pita.“ Da troskovi ona tri racuna sa tuzbom iz 2010 su oko hiljadu dinara, sudski troskovi sesthiljada, plus jos ova tri racuna po cetristo dinara“ Sedim iza zene u nekoj crnoj suknji i sandalama u kojima su oni spicasti krivi prsti od male obuce sa  noktima izrezbarenim zljebovima sa velikim cukljevima. Sedi ona, ne ustaje joj se, sluzbenica gleda u ekran, ja gledam u noge. Niko nikog ne pozuruje, nevazno koliko ce da sedi, kad bi bar to sedenje moglo da joj pomogne, mislim da bi laknulo i meni i sluzbenici.

Sledeca stanica posta, u majku mu da li su penzije ili sta li se deli tamo u 10. „ Ja sam iza Vas, idem samo da posaljem pismo“.“ Dobro“. Kad sam se vratila sa saletera 4 vidim da sam uznapredovala u redu i sa strepnjom se vracam u red. Da li ce neko iza da se pobuni kad se vratim tamo gde sam bila. Niko nista, samo sad se mislim, jos da mi mama naidje pa da i ona dodje kod mene, e tada bi nas lincovali. Onda jos u „ butik“ za farbu, jos jedan valjak i razredjivac i tako ponosno doleprsah kuci.

Mladunac se prucio pod klimom, ja cavrljam razderagano dok ne cuh blago rezanje „ e kevo, pusti me molim te“ Uhh, da li da ga ujedem sad za tu tetovazu na ramenu koja me gleda, (o tome cu dugi put u seriji „ Sad ti mozes kako hoces ali ja sam…“) ali ne, uzeh komp, konstatovah da sam ulov zaboravila u kolima i sedoh da popijem jutarnju kafu na miru. Bas sam dobro raspolozena, tako da preskacem sekvencu u samoposluzi „ Ako ste mu rekli“ a i onom tamo prucenom na mom krevetu necu nista da kazem. Dobice  valjak i farbu,  kao nagradu sa sve Kaprijem, samo da se dete naspava. Odoh u kola.

Zaboravih jos nesto. Ne znam zasto svi moleri izgledaju kao umetnici, kosa duga, spor odmeren govor, odmeravanje svake recenice po registru biblioteke. Jednog sad sretoh u butiku, a sa jednim sam imala poslovni odnos pre dve godine. U dogovaranju posla palo smejuljenje“ ha, ha, hi hi“ ok, moze, totalni promasaj u odmeravanju snaga “ Hi , hi, ali dodah i par recenica da je dzaba ha, ha jer sam sama skinula spanski zid satarom. “ “ lazes?“ eto mogao je da pita pruceno dete koje je za glavu bilo vislje od kosatog umetnika. Uglavnom, bese ime nesto na – iša, i odao mi priznanje da ne vide jos takvog atomskog mrava. Tako da je to recept za temperature. Posle smo razmenjivali burgije, masine, da bih mogla da izbusim rupe za slike.

Gorka kornjaca

Nemam nameru da zivim kao kornjaca  sa Galapagosa, ali mi je zao aronije kad su je vec ubrali, a ja vec kupila. Skupljaju mi se usne od oporog ukusa ali mi to olaksava  negde  procitano da svaki organ ima neki ukus koji mu pogoduje. Za srce je dobro nesto gorko.

Koji nesklad, po tome je u prenesenom znacenju gorcina dobra za srce, a ne sve ono za cim zudimo.

……….

Zamalo da dezinformisem u vezi kornjaca:“Poslednja džinovska kornjača sa Galapagosa, Usamljeni Džordž je mrtav, ali naučnici sada veruju da će uspeti da vaskrsnu ovu vrstu ukrštanjem genetskog materijala.“   

 

Spomenarnica kod robina

Za doticni blogerski spomenar, da ne kvarim igru, odgovaram na pitanja. Sve ostalo kako treba nek se pogleda kod Negoslave.  Elem evo odgovora na pitanja

1. Da li volite dovoljno

#Da, ponekad me to i nervira.

2. Da li ste voljeni dovoljno

#Da, vise puta jos vise onda  kad mi do toga nije bilo vise vazno.

3. Da li mrzite bar malo

#Da, mrzim bube i sve insekte i gmizuce stvorove, i onako i ovako.

4. da li ste zaljubljeni

#pih, prvo  ne.

5. da li biste oprostili prevaru

#Da, ako bih saznala direktno od pokajnika koga volim. Da li bi posle bio pokojnik ne znam, nisam imala jos tih iskustava.

6. da li biste molili za optoštaj prevare

# Ne, ne bih molila za oprostaj za  nesto sto sam  uradila. Slobodna volja je oprostaj, ne treba molba.

7. da li biste izdali nečiju prevaru

#Ne, nije moja stvar.

8. da li dajete milostinju

#Ne, dajem od srca kad dajem.

9. da li pomažete bližnje

#Ne, paznju ljubav i brigu ne shvatam za pomoc, vec kao nesto normalno.

10. da li popovima ljubite ruke

#Ne, ali ikonu da.

11.da li vam neko nedostaje

#Da, naravno kao i svima drage osobe kojih vise nema.

11 cinjenice o sebi

1. Uglavnom sam u skladu sama sa sobom, sem kad sam teska sama sebi.

2. Cenim prijateljstvo i dobar sam prijatelj.

3. Trpeljiva sam do beskonacnosti, odnosno do jedne crte a posle crte nema nazad

4. Vesele sam prirode, sem kada besnim a i tada sam komicna ali i opasna

5. Nikada ne procenjujem  ljude i ne trazim im mane ,samo ih klasifikujem, da li mi se dopadaju ili ne.

6. Imam jaku intuiciju i najvise se ljutim kada sebe ne poslusam.

7. Otvorena sam a ljudi nekada imaju gard od toga ili ih moja energija blokira

8. Ne gledam tv, (sasvim retko)

9. Borac sam i ne volim da gubim ni u karatama.

11. Ja sam idealan covek 🙂 odnosno zena, tako ispade.

sad ja treba da nominujem kako shvatam. Sledece lutke za ispovedaonicu ( 6 decaka i 6 devojcica ) i 11 ocenasa su za ( nemoj da vas prozivam dva puta ako ne odgovorite 🙂

1. Strelke

2. Oloriel

3. Moon

4.Alalna sa i bez klikera

5. Balasevicka

6. Kampelic

7. Horhe

8. Gost sa groficom

9. Duledudule

10. Krepki

11.Ironije

Pitanja glase:

1. Sta ima, kako je?

2. Da li ste nekad plakali od srece?

3. Da li volite da pevate ?

4. Koja vam je omiljena zivotinja?

5. Hobi ?

6. Da li volite da provocirate? // Da li bi putovali u Indiju?

7. Kad ste ljuti da li cutite ili divljate?//Da li pamtite imena kad se upoznate sa ljudima?

8. Da li se se secate snova///Da li volite da kupujete poklone?

9. Da li se uvek javljate na telefon kada ga cujete?

10. Kada ste aktivniji, ujutro ili poslepodne?

11. Koje boje su vam oci?

eto toliko visokoumno od mene.