OSTATAK U SECANJU

Bio je  lep i zgodan muskarac, neobicnih crta lica i kovrdzave crne kose. Oci su imale neku saljivu notu, a bio je spreman uvek da bocne a bogami i da probode kada je potrebno. Promenio je zena koliko i carapa i verujem da sam najbliza u tvrdnji da mu je jedina mana bila sto je imao decu, mada se odlicnom ocenom veoma ponosio.  Tri pa dve, u dva kruga kao i u igri u kojoj je bio vican. Takav zivot boema deca tesko svare, a narocito sinovi, sa cerkama je lakse.Imao je dosta i mana i propusta a zivot mu se u starosti prilicno naplatio. Ipak u svemu tome nije bilo ni malo loseg, jednostavno bio je sav svoj.

Ako je verovati prici iz prve ruke, na samom mirenju pri razvodu je onako usred sudnice milozvucno pokusao da se pomiri „ E Sele, samo jos sad, evo cekaju one dve balerine. moramo da vezbamo  i necu vise obecavam, smiricu se.“ Ne znam, znam da je bio spreman na sve, ali mislim da je ipak prica malo doterana. Meni je to uvek iziskivalo osmeh, jer kao dete gledas iz druge pozicije i nisi tu za moralno osudjivanje niti poistovecivanje.  ( bar ne za ovaj primer). Prihvatis roditelje kao i ostale ljude, nesavrsene kao sto si i sam Rodjen je u Rusiji, na Kavkazu, bio je simultani  prevodilac ocu Grku i ostaloj ruskoj rodbini od malena. Na ovim prostorima se nasao  sa svojih 12 godina. Nestasnog duha i naravi proziveo je maldost burno, kao muzicar u  Grckoj, dospeo je cak do Italije pa i do Cirkusa Adrija. Ne znam da li mu je neka zelja u mladosti ostala neispunjena , ali posle pokusaja smirivanja u braku i Savremenom pozoristu na Terazijama, neuspelog mirenja u sudnici se „uozbiljio“. Za par godina je zavrsio filoloski fakultet i magistrirao i naravno kao najstariji student ozenio mladu studentkinju.

Posle su se redjale zene za ispomoc u domacinstvu a u  poslednju je bio ludacki zaljubljen.  Tri put bog pomaze, tako da to bese treca sreca  i brak sa Ruskinjom nekih par godina mladjom od mene ali nazalost vuk narav ne menja , pa tako ni nemiran duh svoje karakteristike. Kod njega nije bilo potrebno da se najavljije, kad god si tu ti si centar paznje i ljubavi. “ Ti bas imas pogan jezik, ti moras sve da kazes” je bilo ono probadanje do srzi , koje pamtim jer njegovoj maco figuri nije trebalo da se protivi. Onda bi me gledao onako ispitivacki dokle da ide da se ne zakrvimo, jer posle svih pesama i svirke gitare je uvek zavrsavalo  sa grande  raspravom za stolom. Moja deca ga obozavaju, i danas pamte jahanje konja na Arbatu i moje izguravanje iz kuhinje dok im pravi “ kartosku sa suvom ribom “( zamotanom u novinu i kupljenom negde na ulici). “ Jeste, sta ce da im bude, na tome sam odrastao”. Ako sam na nesto strasno ponosna, to je na to da sam ga dovela u Moskvu, mislim da mu je to bila jedna velika sreca u starosti. Natovarila sam  pun kofer knjiga, ispricao se sa svima na ulici koji su nesto prodavalai (tada mi je strasno zbog toga isao na nerve). Danas i sama pricam sa nezancima, imam njegov lik sa Noninim zelenim ocima  i  kovrdzavu kosu do skora prirodno zift. “ Na mene si tako vesela i volis kafanu ali..” voleo je da kaze i da mi redja mane.Bio je ustvari emotivac koji je sve svojim maco nastupom gurao od sebe, da bas to ne pokaze. Jer vrhunski etalon je bio biti jak i terati po pravoj liniji. Sve je bilo kod njega ili crno ili belo bez prelaza. Moju omiljenu scenu pesnicenja na zamrznutom jezeru usred zime iz filma  je dopunio pricom, “ da, izadjemo mi deca pred Maslenice polugoli i onda se bijemo do krvi”.  Sem bogovskih imena ostavio nam je tu mesanu krv koja se oseca kod svih nas, mozda vise kod nas troje iz prvog delenja, jer je mesavina i sa druge strane. Neku neizdrz i lutanja, temperament i prilicno kratke fitilje, verovatno i ne bas dobru karmu i nesnadjenost po pitanjima ljubavi ali dobro, neka se mi rasplatimo i bice nasoj deci bolje. I ono neizmerno, a to je jednu uspomenu na sebe, veselost izdrzljivost, a i neku sirinu da zivot gledas otvorenim ocima i ucestvujes  sa neobicnim resenima u zivotu  i resku konstataciju da svi se nekada i na neki nacin rasplate za sve.

Intermeco :

Sahrana je bila  van Bg. U kapeli je brojcano stanje dece i unuka bilo 9 komada plus  sto bracni sto vanbracni saputnik. Dan je bio suncan i topao. Sa pocetkom opela je poceo vetar a sa kretanjem povorke  provala oblaka, do te mere da mi je i u tasni bilo vode. Povorka je u kasu pobegla, svesteno lice bi takodje, ali je ipak zelena devizna bila data ranije. Dizem pogled ka oblacima i kroz osmeh konstatujem “ E, bre  cale i odozgo treba da nas zapisas.  Mora da ti je mnogo smesno sto smo se svi tako zarozali“. Komada 11 pocinju da se smeju, znaju da bi tacno to rekao.

Posle zavrsene procedure je  sunce granulo, kao da nije nista ni bilo. Jedino mi do  gaca mokri razmisljamo kako da odemo takvi negde na rucak, sa par prijatelja koji su bili do kraja. Nismo iz tog grada, krv nije voda pa tako nas troje ne patimo za „obicajima“ da primamo saucesce od nepoznatih u kuci. A tako mokri  ne mozemo nigde, sve je bilo zatvoreno sem neke  kineske radje.

Ja mislim da u taj elitni objekat ni pre ni posle nece uci cudnija ucviljena svita. Zenski deo u ansamblima jakih boja, spavacice sa karnericima ( crvena, tirkiz i zuta) a mladji deo   u kariranim „made in China“ bermudama i japankama.  Jedino je  brat bio na nivou.( inzinjer je imao u gepeku za svaki slucaj). Menadzer objekta nas je prvo odmerio a onda zustavio pogled na nasim licima, sto je bilo dovoljnoi da dobijemo sto. Potpuno prirodno smo prosli pored zena u svilenim haljinama koje su cekale mladence u drugoj sali.Mozda je pomislio da se negde snima film, ali nije daleko, kao da smao izasli iz Felinijevog.

Nismo se ni iznenadili sto je u neko doba iz sale pored grunula muzika. Voleo je kafanu i muziku,  da zapeva narocito ruske pesme. Sestru smo ipak ubedili da ne izjavljije da idemo sa sahrane ,  pomislili bi da smo pobegli iz neke institucije. Ukrainac, prijatelj vec ubijen od vodke, ( naravno za dusu ) dodaje, „Pusti,  e tacno je sve ovo voleo“.

………..

Eto , blizi se taj dan i skoro je proslo tri godine.  Tada sam rekla da je najbolja odora za sahrane nesto kao za maskembal, hteo nehteo onako tuzan se nasmejes. Nikad tu spavacicu nisam vise obukla, cesto pomislim na njega i setim se trzaja tela, kada sam mu sapnula “ Ne brini cale, bice sve u redu”. Bolnicarke kazu da se to desava, da se ljudi na aparatima  cesto trgnu ali ja sam ubedjena da me je cuo i da mi je dao znak..

12 mišljenja na „OSTATAK U SECANJU

Slusam pazljivo

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s