ZRNO PO ZRNO – PAMET

 

(Lica: prozukao pusacki glas i decji, verovatno ne stariji od 10 godina.)

“ Babino zlato, dobila si peticu. Vidis, zovi sad tatu da se obraduje.”

“ Sad mogu na kompjuter?”

“ Ne, ne mozes, sad kad dodjemo moras da jedes i onda da radis domaci. Eto vidis, a ne trojke i cetvorke, andjele moj !“

„ Ucila sam sa mamom. “

„ Sa mamom, eto i dobila si peticu.“

“ Nego kazi baki, sta si jela danas?”

“ Jela sam pasulj?”

“ Ako, zlato, pasulj je zdrav za mozak. Tvoj tata je jeo mnogo pasulja  i zato je tako pametan.”

Fisch publika na biciklu

Ovi momci su mi juce ulepsali vece. Muzika, vrlo kreativni naslovi (FNR-Y?, Vinetu na biciklu, Melanholija, Ala Hendrix) su bili dovoljni da kasiraju od mene CD. Naravno i to nesto u saksofonu sto me nikada ne ostavlja ravnodusnom. Gospodja iza mene je imala predivan tezak parfem ali tako  iritirajucu boju glasa sa nekom bezveznom dozom gordosti. Do pauze nisam  znala da li je gospodja ili mladja gospodjica, ali  antipatija je bila kompletna sa pogledom na nju koja ipak nije pomutila lepotu tog nekog oporog parfema sa cimetom.

Svi koji su dosli da cuju  Anu Sofrenovic i da uzivaju u njenom klasicnom repertoaru su izasli razocarani, ali zato je mogao da se cuje jedan odlican preformans o mogucnostima ljudskog glasa. Mene je huk vetra, udaranje talasa, oluje koje su potekle iz njenog grla i pesma kroz sapat do u notu tacna  fascinirao. Pesme su se prelivale kroz vetar jedna u drugu i po stoti put sam shvatila folirazu publike koja obilazi poznata imena. Nije se shvatilo kad je bio kraj a tokom izvodjenja su se meskoljili i slali poruke. Muzicki znalci i kriticari u prvom redu su cekali dalje, jer Ana je ipak glumica i ta kratka stanka je mogla da bude deo dramskog izraza,  ali mene je neshvacena  tisina zazuljala i poceh prva aplaz prosto ljuta. Iovako pola njih nije ni culo niti shvatilo poentu i tezinu svega. Naravno usledile su ovacije. Znam da je nasa publika zahvalna, da se svi strani izvodjaci odusevljavaju time, to jeste tacno ali je i dosta isfolirana, sto isto znam. Znaju ponekad samo ono sto je nauceno a cesto ne cuju i ne osete, ali eto odenu se u neke lepe parfeme.

Primedba autora: zelim da dodam da sebe ne ubrajam  u neke izvrsne znalce i poznavaoce muzike, ali zato do poslednje vlasi kose mogu da garantujem da tamo gde se nadjem osetim uvek ono sto je bitno.

CABAR

Raskinula sam vezu sa novinama. Nismo se nikada dugo zabavljali, ne volim  kada se u vezi laze pa onda replicirira, pa malo maze i na kraju sve ostane kao lanjski sneg. Kutiju sam zamrzela jos onomad kad je pocelo rasulo, kad sam pod pritiskom informisanosti, pocela da sanjam da sam u zbegu sa dvoje nejaci i Sony tv. Jbt, to mi je u podsvesti bilo bitno da ponesem.

Posle sam ih iz daljine listala bodreci pistaljke i ostale setnje, ali sam se pitala sto se gadjaju jajima kad se gladuje, zar nije bolje da naprave neku kajganu pa da se bar narod najede kad su delili  hleb za dz.

Ali doslo je  do kajgane sve sa muckovima, al sada to nije vazno. Bese mi tada, a i do danas je ostalo kao najstrasniji utisak, intervju sa placenim ubicom u “ Crnim biserima” (ako se tako zvala emisija) na nbg keju. Dosao je profesionalac  iznerviran sa kapuljacom na glavi  da pojasni neke stvari oko tadasnjih ubistava, da se ne bude  u zabludi. “ Koliko vredi jedan zivot?”. “ Par maraka za metak, a ostalo su ruke !“.

E sad, da li te ubijaju sa metkom ili lagano sa informacijama isto je, par maraka, evrica a moze i za manje.   Sad kad ih onako inter otvorim, ne znam sta da procitam. Posto sam izvan svega, samo konstatujem  u kom pravcu je i sta dato na znanje. Muka je samnom pricati o tim opstim temama, jer prvo moraju velikane da mi docaraju, od toga ko je od njih peder a ko ne, a ispade da su svi.

Tako da ne bih o tome, nego me je samo sad u ove sitne sate zamajao naslov “ cetri jela koja cuvaju kucni budzet”. Lepo sroceno, brine se i o tome, kako napraviti rucak od starog hleba. Nekad se to zvalo, ratne kiflice ili  sirotinjsla pita.

Pitu kusamo velikom kasikom, tako da nije problem ni za budzet, nego ostace nerazjasnjeno, a i tada je ostalo, koliko se dobija na ruke za ubistvo sa predumisljajem.

Koncert za mene

Slusaj, radi kako mislis i ja cu. Ne mozes da mi budes prijatelj, sta god da si rekao, da te ne teram ono sto ne mozes. Necu, pa i nisam samo sam ja bila ja a ne ono sto si navikao.Izmisljaj hiljadu razloga za hiljadu opravdanja, hiljadu reci za hiljadu drugih misli. Ja cu do poslednjeg obojiti mojim znacenjem i  dodeliti neke svoje misli. Neka se bezbrojeno  vasiona ispreci pri svakom treptaju oka, ja cu naci sledecih bezbroj u kojima ce treptaj biti ostvaren kao na javi.

Izlizan se osecas  i znas da je bledilo tvojih hiljadu razloga toliko veliko da  se kroz njih vidi pozadina. Nisi u pitanju ti, ja sam takva. Hiljadu tvojih  bledih reci bi moglo probuditi isto toliko mojih crnih misli, ali crno nosim samo na sebi a ne u glavi. Moje ce ostati u svetloj, a tvoje neka boje tebe u boju iz kojih ih izmisljas. Pozadinu nagadjam i nadam se da je onakva kakavu predstavljam, ne zbog mene vec zbog tebe, jer lepse ti stoje svetle boje nego tamne. Tamne vuku sledece teske boje  i dusa se smanjuje. Ja hocu da moja leti.

Otpevaj ovako, da imas ovaj glas i da ja sedim u prvom redu . Aplauz ne bi prestao do kraja. Imas ga i ovako.

Jutro

Ne znam sta je hteo san od mene, kad me je probudio. Ne znam sta sam sanjala ali nisam uznemirena. Ne znam kada je pre svanulo, a kao da nije. Svetlo vise nije neophodno a kao da je jos mrak. Da li znaju ptice kuda zure?

Znam da cu obuti cizme od sedam milja i to je valjda dovoljno.

SVE PO SPISKU

1. U rukavu treba imati par proverenih potkovanih tema od opsteg znacaja. Koja dijeta i ciji metod je trenutno najbolje kotiran na osnovu teorije na toleranciju hrane. Koje belosvetske  dame imaju istog ranga partnere i sta se desava u nasem jet-i set-u .

2. Ispeglati naravno kosu nekim brazilskim ili kojim bese sredstvima. Uvezbati onaj pokret nehajnog zabacivanja kose, moze i glave.( samo da se ne usinem, majku mu).

3. Isturpijati, izrendati, oguliti, nadograditi i obaveznao ugraditi cirkone u nokte.

4. Ovladati lebdenjem na platformama invalidskih cipela od 18 cm.

5. Jbt pregazilo me vreme, ne mogu da se setim vise nicega ( naduvana usta i ostala pomagala  su vec izvikana).

6. Cutati, cutati i umilno gledati. Skinuti transparent sa glave kad me nesto nervira.

7. Stavke od 2-4 ne vaze za mene, budimo realni, a stavku jedan dopuniti receptima i malim kuvarskim savetima.

8. Obogatiti garderobu klasicnim kompletima ( ubicu se) a i setovima od prijatnih materijala pastelnih boja ( dvaput cu se ubiti).

9. Pokazati ozbiljno interesovanje za politiku, ekonomi-jau , agronomi-jau i vremeske prilike ( posto sam mrtva iz stavke 8, ne moram da podizem ruku vise na sebe).

10. Zaobilaziti ogledala, izloge i ostale ravne povrsine , dok se ne uzivim u lik.

11. Do tada dati dusi na volju.

20130722_120920

Warum

Sve u vezi muzike je kod Marine Cvetajeve ljubav prema umetnosti pretvorena u slova.  “Majka i muzika”  muzika pretvoreno u reci. Autobiografska proza – Marina Cvetajeva

Opisi klavira (“ od koga mi se u detinjstvu pricinjavala neka cudovisna zver, hipopotam, secam se…a kasnije, prevodeci na ljudsko – figura ozbiljnog muskarca tridesetih godina… daj mu kao i svakoj stvari mesta da bude svoj- i klavir ce se ukazati isto toliko graciozan koliko i vilin konjic u letu.“) ; dirki  ( “decje otkrice :ako zaboravis da je to klavir onda su to ogromni zubi u ogromnim hladnim celjustima od uva do uva. I onda je klavir  zubonja, a ne Andrjusin ucitelj.”);  klavijature ( “reci tako mocne da danas mogu da je uporedim jedino sa potpuno rasirenim orlovskim krilom.”; hromatske lestvice ( “reci koja zvuci kao vodopad gorskog kristala.”);  povisilica ( “napisana je uvek licila na tajni znak: kao kad majka pred gostima podigne obrvu i odmah je spusti.” ) snizilice ; ( “naprosto je bila prazna: znak da nesto ne vazi…. i ja sam se prema njoj odnosila snishodjivo kao prema nekoj budali.”); violinskog kljuca ( “rec tako cudesna uvlacila  se u dusu , otvarajuci kao kljucem sav zabravljeni vilinski svet..”); bas kljuca  ( “potajno sam ga prezirala,. Prvo – bio je kao uho, obicno neotesano uho sa dve rupice, ali probusdene…”) notenpulta  ( “ograda od nezivog cveca izmedju slobode i mene”); nota („tada mi je postalo jasno da note zive na granama, svaka na svojoj, i odande skacu na dirke, svaka na svoju.”)  je za mene muzika u slovima.

„ Posle takve majke preostalo mi je samo jedno: da postanem pesnik.. Da li je majka znala da cu postati pesnik? Ne ona je igrala van banque, kockala se u nepoznato, u sebe – potajnu, u sebe – dalju, u neostvarenog sina Aleksandra, koji nije smeo da ne moze sve.“

………………………………………………

“Mama ( bilo je to njeno poslednje leto, poslednji mesec poslednjeg leta), zasto kod tebe “Warum” zvuci sasvim drugacije?”

“Warum?”

“>Warum<”? nasalila se majka sa jastuka. Pa, potiruci osmeh sa lica;“ Kad porastes i osvrnes se za sobom i zapitas warum se zbilo sve kao sto se zbilo, warum nista nije uspelo, ne samo tebi, nego nikome koga si volela, koga si svirala, nista nikome – onda ces umeti da odsviras „Warum“ a dotle – trudi se.“

Ogledalo

Pustila sam  zrak u oko da osvetli do neraspoznavanja obrise oko mene. Zrak ide kroz zenicu  i vodi do zivca koji prekopcava u mozgu spasonosnu varijantu unutrasnjeg vida. Ne trepcem, ne vidim nista sem zraka. Svetlost je dovoljna da oboji ostatak koji se pravim da ne vidim u tami.

Previse jasno odzvanja tisina nemih reci, tece kanalima sve do slusnog zivca a tada se pretvara u nalepsu muziku koju cujem u sebi. Ostatak buke je sa one strane opne.

Sta treba jos? Govorim i kada nema treptaja glasnih zica.Dodirujem  mirise u snovima a slatkasti ukus gorkih reci se topi na nepcima.

„Dobar dan, Vi ste .. ?„

„Da, ja sam…“

„Vi ste ona sto.. ?„

„Da JA sam…“

„Vi necete da se branite?“

„Necu..“

„Imate nesto da dodate?“

„Nemam.“

„ Da li se osecate krivom?“

„ Nije od znacaja. Imate jos neko pitanje?“

„Ne.“

 wings

Unutrasnji dzelat ubija azdahu. Zavesa pada.

SALSA, LJUBISA I KISA

Rominja kisa a ja cekam da mi se spusti pritisak. Ziva sam i zdrava, ako bas nekog interesuje. Zaobisla sam vas sa raznim „ne-roza“ temama,  a vrh je bila rasprava  sama sa sobom oko tumacenja „ put do pakla je poplocan dobrim namerama“. Necu sada o tom izlaganju, eto nije vreme, prosto sada je vreme da se ukljuci sigurnosni ventil i utuli pritisak, tako da o tome drugom prilikom.

Ali ljubicasta tema zasluzuje svoje mesto. Saznam za  ljubicasto tele u reportazi u kojoj nista nema veze: eto tele Milka uz vestacku oplodnju je stiglo i kod nas. Ko je teletu baba ili deda po genima iz epruvete, ne mogu  da dobacim, mozda neki  „lepi Ljubisa“ pa je ono slatko ljubicasto, a majka mu je braon. Ali to nije vazno.

Eto, kratko i leprsavo, prh prh ( samo da ne bude prh za stalno). Nece grom u koprive, ali se malo strecnem, jer mozda hoce u ruze, al’ pomislim ma udri grome, sini munjo ( ili vec kako ono ide, a volim i onu pesmu sa majkinom budalom).

Eto, ja sam na Kubi,  “Cophiba” dimi  da zavara zelju jer pada kisa, pa me mrzi do trafike.

Danas ste me oraspolozili ljubavnom, livadskom, svadbenom, oprostajnom i ostalom literaturom i hvala vam.