SEBICNA ZELJA

Zelim svima sve kao i sebi, ali ima i jedna zelja koja je moja, sebicna i hocu da podelim kroz ovo pismo.

 Draga N,

odavno smo presisali onu Geteovu majku i njenu prijateljicu u dopisivanju. Pismima vise broja nema,  prestale smo  da brojimo, a dobro znas da to nije samo zbog novih tehnologija. Da se nisam hiljadu puta selila, mozda bih na keca znala i gde je ona kesa sa pismima iz gimnazije, znas da je posta jurira preko okeana, malo malo, pa stigne, sem kada su tamo strajkovali postari. Nesto mi je ostalo u pameti, da bese i tako nesto u nasim spisima. Promenile smo razne likove, bile smo i Lus i Telma, Kasandre i ne znam kako bese ono ( to ti znas vec, a mene mrzi da trazim), setali su nasim pismima dabrovi, zecevi, tvorovi, jazavci , svasta je bilo  i od smeha sve do  tuge. Nismo overili  taj Pariz za pedesetri, ali nismo fiksirali koji, mozda stopedeseti. Vidis cekam, nema veze, dohakacu ga treci put nekako i to sa tobom.

Evo pisem ti javno pred drugarima, zapljunuce se tu dole jos neko sa zeljama, i eto ovako zelim da te namamim da se i ti zapljunes ovde. Ne boli, cak je i super, znas da sam pocela da pisem blog da bih  tebe rasteretila, iz moje lude glave znas sta sve moze da izadje, a znas i kako sam zavolela ove ljude, tako da sam slobodna da ih upletem i u nasa pisma. Manje vise su mi oprostili  greske, bar cute, a nasa pisma mislim da mozemo samo mi da razumemo i na dva slova, ni tim strucnjaka ne bi tu pomogao u desifrovanju sta moze da znaci samo jedno slovo. Moram da upozorim ostale, da nema lepsih kolaca od tvojih, nisam se ja u devetom mesecu trudnoce dzaba pela peske na petnaesti sprat.

Eto ode jos jedna, corava joj posla, krezava neka godina i daleko joj lepa kuca. Uzdam se u Novu,( e ne znam da li sam ti to ikada rekla da sam u ponoc, kao mala, jurila sa metlom po kuci da izbacim staru da docekam Novu – to mi je Nona smislila nesto, ne znam da li je negde obicaj). Sad letim sa metlom redovno, nije problem i ne treba Nova, ali eto, malo da pocistimo ono staro u vrazju materinu pa da stavimo tepih za novu.

Sta da pisem Deda Mrazu, sta ce mi deda, a i ovo do sada nije se nesto isprsio, tako da biram tebe da ti pisem. Ispuni mi zelju i ove godine dodji. Kako – ne znam , kako ces sa poslom – ne interesuje me. Ti si Mrazica i tacka. Bas sam kvarnjak,  vidis ( dosta vise da budu samo drugi ), cik sad izmisli pred ovim auditorijumom da neces da se dopelas odatle na par nedelja. I ne pominji ono tvoje, da dodjem, vec rekoh, nemam sitno , necu kartu, sem ako mi ne nadjes par kuca da cistim, moze i na nemackom da ih cistim, sta fali, vise bih zaradila tamo za taj sat nego ovde sa drugom delatnoscu.

Dakle ljubim te,  i eto, ispunjenje je u tvojim rukama, a steta da se svi razocaramo u ispunjenje zelja za NG.

VtA

ČIK NE PROČITAJ

Istice, curi ili vec nekako odlazi, a da i nemamo fizicki opipljivih dokaza gde i kada, i ko  to novi treba da dodje. Kaze se Nova, neka je , ziva bila i svetlela. Usadjena zelja  da se  nesto zavrsi i otpocne nesto novo, da se okrene neki novi list, prazan bez zvrljotina i “ krmaca”. Da se spakuje sve i otvori novi fajl. Da se zaboravi ruzno i ostavi prostor za sledece nesto  lepse. Vreme se ne zavrsava, jedino u kalendaru i na satu, pa neka bude onda tako, necu da menjam i da se  pitam kako je gotovo vreme u godini.

Neka svako sebi pozeli zelju, pridruzujem se cestitkama i saljem energiju za ispunjenje  a za ostalo neka se prepoznaju.

…………

  • Najbrze gume za bajs koji ce ga odvozati do knjige
  •  stranice i stranice novih postova  u kojima cu da uzivam na nasem jeziku
  • da izbegava teske teme – ne mogu na veceri uz vino da budem ozbiljna
  • konacno da stigne taj poziv sa farme kafe, sto je obecala , pa dusu da odmorim ( moze i banana), ali ne nikako na sever. (msm logicno, gde banane na severu sem u sampi)
  • da leptiri lete sa svih strana, sto na fotkama to i u stomaku
  • da zna da je kapija podmazana, moze i nekom pricom. Krene od prozora pa polako, pored kapije u etar
  • da vise ne stavlja onu lutku na post sa svojom fotografijom, uvek se uplasim zbog deteta koje je drzi
  • da me i dalje uveseljava bes koji osecam, kad joj neko stane na crtu i eventualno pomene belu haljinu ( lila joj stoji saliveno)
  • balerina da svrati i ostane kod zivahnog
  • aman, da stignu te zavese vec jednom, ziva sam se iskidala
  • da zna, da o kompjuterskim programima ne znam mnogo  (nista) ali podrzavam iz potaje
  • da se i dalje pravi visnjevaca od visnje, a tresnja da cveta cvetom
  • da dohaka onu doktorku i da lepo sanja i ne kalja cipele po blatu, ako nije spreka hitno
  • kci snega, neka snezi lepo i leti a i snezna depresija da se cuje cesce
  • onaj sto se prucio onako raskalasno na fotelji na ozbiljnom blogu, da pise cesce i da pise bar pet reci u komentarima
  • i dve u jednoj i tri u drugom da budu dobro
  • dogodovstine iz panonske kuhinje da se krckaju dalje
  • pendzer da se otvori malko cesce
  • da vise stigne doticna sa odmora , ako nije i da zapocne novi ciklus ljubavnih pisanija, mada vidim da preferira ka nuklearnom reaktoru
  • da crvenokosa matira u tri poteza papir
  • da i dalje pise istine koje me sruse u par recenica,
  • da citam mozda veselije zivotne price iz okruzenja na dijalektu pod onim lepim drvetom
  • da se smejem kupovini usisivaca i ostalim dogodovstinama a i ostalim ozbiljnim temama, mada ne znam koiliko kreativno pisem
  •  da  sarenilo cvetica zatalasa sto cesce, jer  me po pravilu nasmeju do suza
  •  da jedan starac, koji sigurno ovo nece procitati i dalje pise lepe peme
  • da potraga za potragom bude i dalje sa lepim slovmim leptirima
  • da carobnjak uziva sa svojim iskrama
  • da ruza bude predata nekome uz tango i obavezno drzeci u ustima
  • da sve purpurne, snadjene, tihotapke, domacice, andraci i ostali gospoda na Vi ( cini mi se koji su presli u elemente) budu i dalje rado vidjeni izmedju ove cetiri sare na ekranu. I naravno Dzej sa muzikom slusanom danas.

Toliko od mene i moje, cini mi se ipak stare duse koja je ostala i dalje decja. Valjda samo stare duse mogu da budu i decje kad im vreme nije, pa oprostite unazad i ubuduce sve slovne greske.

***Redosled nema nikave veze, sem sto idu jaslice pa onda vrtic.  ( pametna sam za troje). Ostali su tu negde, ako sam slucajno zaboravila, nema ljutis. Sve sam onako „razlila“ iz glave,  (logicno, necu iz pete) uglavnom po secanju iz procitanog .

KOTRLJANJE

Kad  noge puste korenje duboko u zemlju  a glava se raspe u vetar , tesko se pohvataju ostali delovi tela. Pred obecanja , zelje i cestitke, valja se izmraciti jos u staroj.

…………

Onda kada vise ne bude vazno, na pesku ce ostati kamen duse koji je izbacio talas. Izglacanog napredovanjem od dva koraka napred i tri talasa nazad,  skliznuce neprimetno iz dubine na vrh. Puslirace more u njemu  do poslednje kapi i tuge i srece.

Mozes ga ponovo baciti nazad , mozes napraviti zabicu, mozes ga zakopati u pesak, mozes po volji sta zelis.  Talas ce ostati u njemu, i da ga bacis ,  i da ga sakrijes , i da ga smrvis u pesak. Sve sto je skladistio i sve sto zna bice tu. Kad naidje struja iz dubine i ponese ga na vrh,  nadam se da ce ponovo  biti suncan dan.

NA ŠTE SRCA, PA U KREVET

Nepisana pravila koja saplecu pisana pravila. Ne daj vise od propisanog nikom. Propisano, dve trecine kasicice sebe, na ste srca sa malo vode.To je malo vise od pola. Jedna trecina mirna. Ne upiri snage u druge samo drzi sve na  kratakom lanacu, dobijas na tezini i ozbiljnosti.

Cini dobro za opste zdravlje svih.

Mars bre vise zbunjenih pogleda mene prema meni.  Malenkost u zemlji cuda, sa vukovima. Prostres se kao tepih da te izgaze, a onda  zbunjen pogled ka sebi, „ juhhu, ja sam htela da vam bude fino i mekano pod nogama, a i da se najedetete kolaca.“ Pravda se malenkost jeduci kolace neobicnog naziva na g. „Majke ti?“ kaze vuk, pa bilo je meni mekano dok sam sljapkao  tvojim mozdanim tepisima, dok su bili ispod mene. * molim keine insinuacije na ono meni iznad tebe.

Ili onaj „Sram bilo onu sto dade otrovne jabuke da bi bila najlepsa.“ -mars u kucicu smesta-  pa jel si ti cula za samomarketing.

Kad god se prostres vise nego sto treba popijes peglu u glavu. “ Juhuu, sto mi je lepo” vice onaj tanusni glasic sa punim ustima , pa jos pita  “ Jel ima jos?”

* odlomci iz pljuvanja pod naslovom “ Samokritikom do razvoja”. Terapija propisana pred spavanje.

GDE STE SE ZADRZALI DO SADA ?

Psiholozi svih zemalja ujedinite se i nekako oplemenite ovaj haos, ako vam je do ljudske duse stalo. Doduse, bez uvrede, ne divanim bas mnogo strucnost nekih koje sam sretala kroz zivot, ali zato jesam i par sjajnih. Neki skolski drugovi su studirali psihologiju, a jos onda su bili malo cudnjikavi a posle se sve prosirilo do proslava mature, pa pomak u cudnjikavosti dobija na tezini. I naravno par nekih skolskih psihologa, klasicna prica sa roditeljima pri upisu deteta u skolu. Ne bih o tome. Nisam pacijent nikakve ustanove , nisam za sada, ali ko zna. Cudni su putevi gospodnji, sto se kaze.

Ne mogu da mi toliko drmaju kavez, stvarno. Pa ne moze jedan vanzemaljac da bude velicine decje lutke, da bude coveculjak u zemlji Gulivera, zemljana. Sve snimljeno, lepo se vidi, on mucenik vanzemaljski mekan kao da je od gume i onda ga razvlaci saka veca od njega kao zabu. Pa nije u redu ponasanje, pa neka je i iz arhive i tajnih projekata CIA, Bia i KGB zusammen.

Pa na sta to lici i kakvo je to ponasanje prema civilizaciji koja bi trebalo da  je naprednija od nase, ako su se dopelali svojim svetlecim masinama  u ovu nedodjiju.  Ma ok, kapiram ja da oni treba da imaju koncentraciju u onim mocima, telepatije i ostalim teleportovanjima ali gde da bas bude tako velika koncentracija u tako malom telu. Ok, ok, nemojte  da moze mnogo koncentracije da stane u cip, ali ovo koliko vidim nije bilo tranziranje hibrida.

Ma nekako mi bas zao, sta je sa svim onim filmovima agresije na zemljane, superiorne letelice, ogromne glave i naduti stomaci, citanje misli i It prstic. Ne znam sta hoce sad sa takvim informacijama. Ne osporavam postojanje, ne osporavam najcudnije oblike, ne znam niti se nesto udubljujem, iovako je svaki drugi oko mene marsovac ili sam ja marsovac ali ne znam cemu ovo veselje za siroke narodne mase. Sta je poenta kad hoce sad iznenada da nas zblize. Uskoro ce da se pije i kafa iz nekog NLO-a, bice izgleda najpopularniji kafici.

Dakle profesijo objasni zaokrete ili vecito cuti, iovako je gomila psihosomatskih poremecaja nastala iz nemogucnosti prilagodjavanja svetu gde je „ ovde potok, onde cvet“. Sta, ne treba da zaziremo vise od nicega, mali su kao mravi. Ranije je bilo obrnuto, dizala se tenzija u stilu “ Mislim da te komsija mrzi“ dovoljna da dodje do medjugalaktickih sukobljavanja unutar jednog dvorista i pokolja „superijornih“ zemljana. Sta je sad , sad su nam izgleda  galaksije dosle do dvorista da nam pokazu nove kafice mali kao mravi. Ma naravno da sam za IT-a i finu ljudsku prirodu, ali se ta priroda u proslosti mnogo puta zamutila. Mutna mi voda i da li sada trebaju vanzemljani za leba i igara.

MJAU MJAU

Jos ova cetiri cenja belog luka , tylolhot hot hot, tab, caps lok i delite kao nova za sutra. Mozda i nanizem za nocas jednu ogrlicu od crnog luka preko obloge od rakije. Ubise me emotivno preko virusa, ali pribegavam iskonskim receptima mudrosti.

Naravno, kako da te ne ubiju, kraj godine, stizu obracuni raznoraznih dugovanja poreza po stavkama 1,2,3, pa i 4 pa sve povecano fino, taman da zapatis kolekciju virusa cekajuci u hodnicima nejasnih institucija koje placas. Kakvih tamo primeraka ima, prosto da ne poverujes. Sluzbenici uglavnom ne znaju nista da odgovore, uglavnom zaista verujem da ne znaju, a ima i onoga, prespi iz kante u suljinu i zacini stajlingom pod “”.

Navodno je ruzno  da kazem, ali sam se umorila od ljudi. Uopsteno i od blizih, daljih srednjih i prosecnih. Umor savladava svaku vijugu moga mozga i kao uvek, regenerisem se  negde daleko od ociju, sama sa sobom, mozda egocentricno. Cetso se regenerisem ovde, citam ljude i vrlo dobro razumem ono nesto drugo sto ne pise na ekranu. Ne pise ni medju redovima. Ne pise nigde, prosto  osecas da razumes nepisano.

Nepisano pravilo kaze, umiljato mace dve majke doji. Umiljato mace je umiljato ili je samo lukavo pa se umiljava zbog dve sise. Ne znam, ja sam umiljato mace onako po prirodi , umivam se ujutru , a umiljate macice ne kapiram. Volim ljude a na vrh su mi voljena jer su mnogo umilni. Nisam ni ono drugo mace.

I kad ce vise ova sledeca godina, sve je cekam sa velikom nadom. Ne znam ni koja je zivotinjka na redu, sta kazu sta nam ide. Ja sam govece, nisam mace, nekad tepam sebi “bufalo” hmm. Lepse zvuci. A onako sam rak, pa sad kad zaplese govece dva napred a tri nazad pomaci su vidljivi u raspolozenju. Javite mi samo da li ce da potece konacno med i mleko ili i dalje je samo voda i luk.

Luk je dobar antibiotik za viruse i malere, mozda ce sutra da isparava kroz kozu. Ako nema mleka i meda u sledecoj godini, nista, onda cutite kao umiljati macici.

SLEPI MIŠ

Otisao je bes negde. Spakovao je kofere, prnje, adrenalin i otisao. Sad se snalazim bez njega ali ne bas najbolje. Pusto, prazno i razumno realno. A ja volim da sam nerealna, volim vetrenjace, borbe, konjicu, adrenalin i na kraju taj neki bes koji baca cifte kroz smeh i tera me dalje. Ma teram i ja sebe, nije problem, ali mi nedostaje. Sa njim sam znala da se smejem u najgorim situacijama. Sad sam mis, gledam svet a on je manji od   misje rupe.

DOSEZANJE VISINE

Lancana reakcija od hrane preko mirisa   je dosla do kvake. Nije 22 ali moze i da bude. Neki neodredjeni miris metala me prati neko vreme. Mesingane kvake koje sam u detinjstvu glancala nekom pastom za visi sjaj. Starinska izlizana mesingana  kvaka  na vratima kuhinje, koja su za sobom ostavila zatvoren svet detinjsta.

Bila sam jos onda privilegovana da smem da upalim crvenu Moravu  sa filterom. Ne znam ni da li danas postoji ova marka cigareta, ali cini mi se da je bila crvena sa filterom i zelena bez. Nona nije branila, verujem da je bila mudrija od clanova nekog psiholoskog seminara i nije bio problem da mi dozvoli da upalim za nju tu Moravu, koju naravno nisam umela da upalim, vec samo da prinesem plamen sibice do vrha cigarete. Kasnije se nikada nisam igrala sa „Bobi“ stapicima da drzim cigaretu u ruci. Palilo se kada dodje komsinica Vida na kafu kod gospodje Jelene. Sta su one pricale i o cemu,  mi nikada nije bilo vazno jer sam za to vreme prevrtala poklopce kod Singer masine, samo znam da je rado Vida dolazila, ali mislim da nikada nije svracala na usput. Uopste , tesko su kod None  svracali na to usput za traceve,  jedino sto znam da su voleli da dolaze i da su bili uvek za nijansu ozbiljniji i dostojanstveniji, a razgovori sasvim bez onih saputanja koje sam vidjala po njihovim dvorisitma. Ja sam onako cupava pajala po komsiluku kod svih, cesto zbog toga i dobijala objasnjenja ( ne idi, ne smetaj ljudima, nemoj da pijes vodu po kucama ).

Vidina kuca je bila blizu nase gde je zivela sa dva sina i muzem mehanicarima. Vecito su se tu muvali neki krsevi od automobila a dvojica sinova sa umazanim rukama u plavim manitilima su najsladje na svetu jeli  cvarke ili girice iz novinskog papira. Praznik je za mene bio kada se malenkost prisljamci a tamo kod njih bih pojela i masni papir. Bili su plehani tanjiri, neki polu iskrivljeni meni mnogo interesantniji od porcelanskih kod kuce.U zimskom periodu bih bila presrecna kada bi se scucurila negde pored furune, a oni su prvi imali  i “ tv u boji” . Plastika u tri boje, plava za nebo, zuta u sredini i zelena na dnu je  pravila voditelje  dnevnika u indijance. Imali su prvi i one plasticne leptire za zavese, a vec plasticne banane i voce na stolu da ne pominjem. Vidim proizvode Kinezi ponovo modne krikove od onda. Verovatno je kasnije pala od None neka zabrana, ali sam jedno vreme smela da smugnem kod njih u vreme rucka a onda bih se cudila, kako oni jedu jednu hranu a ja neku kuvanu drugu. Zavera je bila shvacena kada sam uhvatila serpicu koja se spustala kroz prozor.

Prva ljubav mi je bio Vidin  sin, momak od nekih osamnaest. Dan danas se secam uzavrelosti obraza, lupanje srca   i ludacko gvirenje iza cioska kad bih uspela da pobegnem da se ne sretnem sa njim. Vec su poceli da me zafrkavaju,  jer to crvenilo je bilo jako ocito a sa njim sam se bogami borila i sve do neke svoje dvadesetpete godine.  Proklinjala sam i zdravu hranu i vitamine jer sam vecito bila zdravo crvena a ne bledunjava, a tek kada me pukne stid onda je sve prelazilo u bordo sve do usiju. Bila sam dete mozda drugi treci razred a on vec momak sa devojkama. Tada sam prestala i da odlazim da se igram u njihovom dvoristu.

Vida  mi je bila ideal u visini. Zasto sam bas nju zafiksirala da stignem u visini  je postalo jasnije tek mnogo kasnije. Odselili  smo se iz tog kraja par godina kasnije,  mnoge kuce su i bile srusene i ljudi su bili raseljeni, naravno prohujala je osnovna, gimnazija, fakultet i krenuo uveliko zivot sa  dvoje male dece ali me je nesto posle toliko godina nateralo da pokusam da saznam sta je sa njima.

Lep komleks zgrada je bio prucen na tom mestu, a ja sam i dalje u glavi imala niz kuca i  sasvim drugaciju sliku koju nisam dala. Kako to biva, slucajnost, saznala sam nekako gde su bili raseljeni i kako se samo meni desava u potrazi za uspomenama, nasla sam ih. Iz ove pozicije je i to odavno proslo vreme, ima vise od dvadeset godina kada sam se nekako obrela u njihovoj kuhinji sa dva mala deteta.

Vida je bila patuljak rastom, nesto malo visa od njenog unuka koji ide u 5 razred.  Bila sam primljena kao carica, osloljavana titulom, „vidi mala A je“, svi su me gledali, oba sina, njihove zene I deca  kao neko veliko svetsko cudo. Najlepse slatko, najepse case iz vitrine i sve ono nebitno sto sada i ne pamtim.  Isped mene je i dalje bio samo plehani tanjir sa nekim giricama i saznanje zasto sam zelela da budem tako visoka. Ostavila sam uspomene onakve kakve su bile i nikada se vise nismo sreli.

Širina šrafcigera je nekad veca od širine diplome

Ne znam da li bi mi razgovor sa akademikom tih sat vremena bio intersantniji. Akademikom, ne zato sto je bio sa  A kad? e Mijom, nego sto to budi u podsvesti jednu lepezu barsunastog znanja iz raznih oblasti, zacinjenu odmerenom kulturom i osecajem za sagovornika i sposobnoscu da se drzi paznja u interesantnom neopterecujucem razgovoru. Aaa? serendam malo. Ma nema veze, nasi smo. Dakle, sto sam covek rece“ Imam sedam razreda osnovne i knjige za osmi“ a od psihologa je ocenjen sa „ onaj iq, kako se kaze mi je nadprosecan“. Dobro, nemojte sad da mi objasnjavate da obrazovanje nema veze sa inteligencijom, videla- iskusila – znam , ali prosto onako medvedastog sa titulom dr stolar , moram da uporedim.

Jebem li ga, ocito je dobar i sa socijalnom  a cini mi se i da ima i dobru emotivnu inteligenciju. „ Sve ce to da zategnemo, namestimo, nema sta da brines !“ Znamo se vise od deset godina i to iz  nekog poprilicno gadnog perioda mog zivota, a dobro se secam da me je i tada znao da nasmeje. Uopsteno sam na ratnoj nozi sa majstorima, kao i svaka „mala od macole“. Takav mi je karakter, sve moram da probam, vidim i uglavnom pokusam a i da „ smatram“. Nocna mora sam za priucene handverkere koji mi na pitanje „ Jel moze ovako?“ ( a znam da moze) pocnu da izvode treci  koren iz pi broja na osmi, sa osvrtom na Kantovu estetiku , sa zakljuckom „ ne moze, jer..“. Ondan obicno objasnim, vidi ovako, ovako, onamo tipl a tu .. ( sa sve crvenim noktima i karminom). Ako hocete da mi verujete, verujte, ako necete ne morate, ali je jedan posle mog malog traktata u vezi cene u inostranstu i trazenih „ Stopedesjat baksov“ ili ti dolara za neuspesno popravljena tri prozora i dve sarke (sa stetom- izgrebana vrata, jer je kucni ljubimac Ben, po zanimanju lovac na medvede, bio zatvoren u sobi tih par sati) hteo  da udje u plakar u nadi da se dokopa kucnih vrata. Rekoh „ To je orman, a tamo su vrata, a ovo su pare za trud koliko treba. Do svidanija“.  Iovako sam sve vreme merkala samo njegov alat i busku, pa da sama zavrsim to sto treba da se on ne povredi a  i da ono moje kucence ne pojede inventar.

Da krenem sa pricom konacno, ovo je onaj majstor koji pogleda, pa se pomeri, pa opipa sacurdom ko lopatom, pa sa druge strane osmotri pa kaze “ vidi, moze ovako..”. Nadenuli smo mu nadimak  iz miloste Medjed, jer je gromada od coveka. Obradovala sam se kad sam ga nasla konacno i setio se odmah „ Ma znam adresu tacno”. Saznadoh za tih sat vremena i kako izgleda ugradjivanje bajpasa, kako izgleda razgovor sa psihologom za invalidsku penziju, kako je snajku vodio po Trsicu, kako procenjuje ljude. Samo sto nije i pomenuo neke latinske poskocice. „ Ugradise mi trafo stanicu, pun sam zica a ne mogu da dobijem invalidsku. Ma da ispijem te lekove, pa da predjem na moju medicinu. Vinjak, pa pivo, a ako je vrucina mera je do gajbe, ali  nikada se nisam napio da baljezgam, zanosim i bauljam“.

Zdrava pamet i visprenost, retka kategorija, prirodnost koja se krije iza te neukosti pa omogucava da  kaze sve sta hoce i kako hoce bez uvijanja. Jutros je bio tacan, zora rudi, osam sati i zvono.  Ustaje u cetiri, pet. Dok je on kuckao po vratima ja sam cukala po tastaturi a znatizelja ga je dovela sve do mene, da vidi sta li ja to pisem. Dzaba, video je samo  naslovnu nekih novina.