DOSEZANJE VISINE

Lancana reakcija od hrane preko mirisa   je dosla do kvake. Nije 22 ali moze i da bude. Neki neodredjeni miris metala me prati neko vreme. Mesingane kvake koje sam u detinjstvu glancala nekom pastom za visi sjaj. Starinska izlizana mesingana  kvaka  na vratima kuhinje, koja su za sobom ostavila zatvoren svet detinjsta.

Bila sam jos onda privilegovana da smem da upalim crvenu Moravu  sa filterom. Ne znam ni da li danas postoji ova marka cigareta, ali cini mi se da je bila crvena sa filterom i zelena bez. Nona nije branila, verujem da je bila mudrija od clanova nekog psiholoskog seminara i nije bio problem da mi dozvoli da upalim za nju tu Moravu, koju naravno nisam umela da upalim, vec samo da prinesem plamen sibice do vrha cigarete. Kasnije se nikada nisam igrala sa „Bobi“ stapicima da drzim cigaretu u ruci. Palilo se kada dodje komsinica Vida na kafu kod gospodje Jelene. Sta su one pricale i o cemu,  mi nikada nije bilo vazno jer sam za to vreme prevrtala poklopce kod Singer masine, samo znam da je rado Vida dolazila, ali mislim da nikada nije svracala na usput. Uopste , tesko su kod None  svracali na to usput za traceve,  jedino sto znam da su voleli da dolaze i da su bili uvek za nijansu ozbiljniji i dostojanstveniji, a razgovori sasvim bez onih saputanja koje sam vidjala po njihovim dvorisitma. Ja sam onako cupava pajala po komsiluku kod svih, cesto zbog toga i dobijala objasnjenja ( ne idi, ne smetaj ljudima, nemoj da pijes vodu po kucama ).

Vidina kuca je bila blizu nase gde je zivela sa dva sina i muzem mehanicarima. Vecito su se tu muvali neki krsevi od automobila a dvojica sinova sa umazanim rukama u plavim manitilima su najsladje na svetu jeli  cvarke ili girice iz novinskog papira. Praznik je za mene bio kada se malenkost prisljamci a tamo kod njih bih pojela i masni papir. Bili su plehani tanjiri, neki polu iskrivljeni meni mnogo interesantniji od porcelanskih kod kuce.U zimskom periodu bih bila presrecna kada bi se scucurila negde pored furune, a oni su prvi imali  i “ tv u boji” . Plastika u tri boje, plava za nebo, zuta u sredini i zelena na dnu je  pravila voditelje  dnevnika u indijance. Imali su prvi i one plasticne leptire za zavese, a vec plasticne banane i voce na stolu da ne pominjem. Vidim proizvode Kinezi ponovo modne krikove od onda. Verovatno je kasnije pala od None neka zabrana, ali sam jedno vreme smela da smugnem kod njih u vreme rucka a onda bih se cudila, kako oni jedu jednu hranu a ja neku kuvanu drugu. Zavera je bila shvacena kada sam uhvatila serpicu koja se spustala kroz prozor.

Prva ljubav mi je bio Vidin  sin, momak od nekih osamnaest. Dan danas se secam uzavrelosti obraza, lupanje srca   i ludacko gvirenje iza cioska kad bih uspela da pobegnem da se ne sretnem sa njim. Vec su poceli da me zafrkavaju,  jer to crvenilo je bilo jako ocito a sa njim sam se bogami borila i sve do neke svoje dvadesetpete godine.  Proklinjala sam i zdravu hranu i vitamine jer sam vecito bila zdravo crvena a ne bledunjava, a tek kada me pukne stid onda je sve prelazilo u bordo sve do usiju. Bila sam dete mozda drugi treci razred a on vec momak sa devojkama. Tada sam prestala i da odlazim da se igram u njihovom dvoristu.

Vida  mi je bila ideal u visini. Zasto sam bas nju zafiksirala da stignem u visini  je postalo jasnije tek mnogo kasnije. Odselili  smo se iz tog kraja par godina kasnije,  mnoge kuce su i bile srusene i ljudi su bili raseljeni, naravno prohujala je osnovna, gimnazija, fakultet i krenuo uveliko zivot sa  dvoje male dece ali me je nesto posle toliko godina nateralo da pokusam da saznam sta je sa njima.

Lep komleks zgrada je bio prucen na tom mestu, a ja sam i dalje u glavi imala niz kuca i  sasvim drugaciju sliku koju nisam dala. Kako to biva, slucajnost, saznala sam nekako gde su bili raseljeni i kako se samo meni desava u potrazi za uspomenama, nasla sam ih. Iz ove pozicije je i to odavno proslo vreme, ima vise od dvadeset godina kada sam se nekako obrela u njihovoj kuhinji sa dva mala deteta.

Vida je bila patuljak rastom, nesto malo visa od njenog unuka koji ide u 5 razred.  Bila sam primljena kao carica, osloljavana titulom, „vidi mala A je“, svi su me gledali, oba sina, njihove zene I deca  kao neko veliko svetsko cudo. Najlepse slatko, najepse case iz vitrine i sve ono nebitno sto sada i ne pamtim.  Isped mene je i dalje bio samo plehani tanjir sa nekim giricama i saznanje zasto sam zelela da budem tako visoka. Ostavila sam uspomene onakve kakve su bile i nikada se vise nismo sreli.

6 mišljenja na „DOSEZANJE VISINE

  1. Nisam dovoljno star da imam mogućnosti za onaj osećaj, na primer, ’30 godina kasnije’, ali mogu se kladiti da ću poželeti namerno da ga isprovociram. E
    Evo zašto.
    Prošle godine se nađem na moru, u mestu gde sam poslednji put bio 2002. Odem u jednu kurtoaznu posetu, sve kao kod tebe u priči, ali se vidi na licima mojih domaćina, koji me znaju gotovo od pelena, vidi se kako su ostarili. Na izlasku iz sela, u koje sam došao peške pa tako i odlazim, malo ispred starinskog znaka za krivinu u levo, onog sa plavo belim stubićem, čiju sam tablu pokušavao da dohvatim kao dete, a danas smo iste visine, sretnem jednu devojku, jedinu devojku koju sam samo jednom poljubio u životu. Mimoišli smo se, skoro dotakli. Nju nisam video i više od tih deset, izgledala mi je isto, kao da nije ostarila, tih sekund dva dok sam shvatio da je stvarno ona i dok nije prošla.

    • da to je ono, trosan je materijal, ljudi stare pa kako oni tako i ti njima i umesto cupavog deteta se pojavis kao ceo covek, i onda su kurtoazni i sve sto ide, naravno, a u uspomenama je sve onako nepromenjeno kao sto je bilo, samo osetis tu promenu neku drugu ali ipak najvise u sebi.

  2. Predivno … sličan osećaj sam imao kad sam pokazivao drugu moju vikendicu na moru koju smo prodali nekih 15 godina ranije … sećam se kad smo izlazili iz nje a to je bilo pre nekih 11 godina da su mi u sekundi nalete gomile uspomena, sve lepih, morao sam da sklanjam glavu od njega da mi ne vidi suzne oči …jbg život …

  3. znam taj osecaj, jednu ulicu sam izbegavala godinama jer nisam bila spremna da prodjem tuda. Onda sam se namerno naterala da prodjem, dodjem do ulaza, osmotrim bastu. Zvrljotina pored interfona gde je drugo ime me je podsetilo na sve. jbg zivot..

Slusam pazljivo

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s