Somacija

Ne znam da li da zinem, bljujem ili budem zlato. Zlatna sredina. Dakle, obavestise me ko mi je majka, u vestima, oca nisu pominjali, a majka kao majka me ( a i vas) nikada nece napustiti. Majcinski instikt je to, ne moze to tek tako. Jos sam saznala da je ozbrazOvanJe neophodno, jer nas uvodi u neke integracije, konstalacije, manipulacije i ostale kastracije mozga sa prefiksom evro. Ja bas nesto ne licim na soma, ali ko zna, mene su  moje babe ucile da je obrazovanje neophodno za nesto drugo, ali sta zna somica sta je skolica.

Daklem, kad gledam vesti kad mu vreme nije,  da me uspava.

CEKAJUCI MACKU

Sedam nedovrsenih  poruka u vlastitom mail boxu. Sedam  tokova koji su se slivali da ostanu zaledjeni kao poniranja u vlastitu dusu. Tu su i dobro je da je tako, da podsete sve nijanse, skokove, da ne kazem ponore. Iza sedam gora i sedam ne znam cega je ne znam sta, ali dobro je  i lepo.

Svuda u kuci imam mrve duvana, ali motam hercegovcki i zarekla sam se da necu dati novcane jedinice na trafici, taman mi izrasli i hercegovacki brkovi. A ti brkovi su prelaz ka katarzi i svecanom ulasku  u ono posle sedam gora i mora.

Pospraznicna depresija ide na ruku sa post zdranjem. Kad ce vise taj februar.

 

 

VIDIK

Ponovo krecem u maglu.

Kako videti i osetiti znakove pored puta, kako se uzdati u meru dokle je pravo , a gde put skrece. Mozda sam odavno na stranputici, ali moj put vodi uvek pravo iz grudi u kojima je kompas. Sa zumbanim cipelama i zumbanim srcem, idem pa dokle stignem. Autopilot nije u funkciji, sistem je otkazao tokom prizemljenja.

ZDRAVICA

Pokusas da pobegnes od stvarnosti,  kao pravo da izbrises sve oko sebe i nasmejes necemu. Ali tu je,  iza ledja cim se osvrnes.

Volim Bozic, naucile su me komsije jos kada su deca bila mala. „ Pusti ih u pizami da dodju cim ustanu“.Naravno, svaka cesnica je imala dve parice koju se vesto bile podmetane u parcice koje su oni lomili. Posle smo palili i suvo lisce, pravili rituale kojima su se deca radovala.  Stvarnost je ispred lifta, “ Idem sine do crkve, sutra je sedam meseci, pa ne znam da li mogu da idem na goblje.“ Grlim je prosto , ne znam sta da dodam.

Zivot u Rusiji je produbio sve to, tako da danas i vec godinama unazad se vise radujem ovom prazniku nego Dedi u sankama. Jedan Bozic smo docekali sa prijateljima Gruzinima, koji kao i svi u Rusiji pre nego sto prinesu casu ustima znaju da odrze tako lepe zdravice. Prvo je to izgledalo  besmisleno, sta tu ima da se drzi govor, “ Ziveli” “Ziveli” i kraj, ali kada malo zadres dublje i u jezik i u mentalitet, a imas i dovoljnu emocionalnu podlogu u genima sa tih prostora, uzivas u lepo slozenim recima i mislima koje znaju da poredjaju ispred te uzdignute case.

Pre nego sto uronim u kuhinju evo podizem  ovu casu post za uspomene, za one koji su sa nama i oni koji nisu.

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

KAKO IZBECI OVO ?

ODMOR 
(Iz dnevnika gospodje, same na na krstarenju, bez muža koji je ostao da razvija biznis) 

  Moj dnevnik… Dan 1.

Spremna sam za ovaj divan odmor.
Ponela sam najlepše haljine. 

Tako sam uzbuðena!!

Moj dnevnik… Dan 2.

Celi dan samo bili na moru.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor !!
Danas sam srela Kapetana i učinio mi se zanimljiv.

Moj dnevnik… Dan 3.  

Ceo dan sam bila na bazenu, ronila i igrala golf.
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

Moj dnevnik… Dan 4.

Bila sam u kazinu i dobila 110 eura
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu. Bila je to luksuzna večera: školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

Moj dnevnik… Dan 5.

Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu. 
Otišla sam u piano-bar i tamo provela ostatak dana. 
Kapetan me pozvao na piće, istina da je jako ljubazan muškarac. 
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila. 
Tada me je ucenio da, ako ne odem s njim u krevet, potopice brod. 
Ostala sam skamenjena. 
  
  Moj dnevnik… Dan 6. 

 

Danas sam spasila nekih 1.600 osoba… četiri puta!!!
Tako sam srecna! 

 

ZELENI LIST SA PTICOM

 

Jutros sam se izvinjavala orhideji, da se ne ljuti na mene. Zaboravila sam da joj sipam vodu pred praznike. Mislim da smo se razumele. Tamo gde mi je orhideja i gde provodim dosta vremena ima vrabaca. Posecuju me svaki dan, a ja se radujem kao da dolaze samo zbog mene, ali iskrena da budem, mislim da ima nesto i od toga. Komsije iznad tresu stoljnjak. Jedini razlog sto im ne zameram zbog mrva su vrapci. Cesto znaju da se jurcaju galameci, a to mi redovno  izmami osmeh. Ima i onoga, da ljubav ulazi kroz stomak, ali ne verujem u nju potpuno. Znam ima ona i sa novcanikom, ali ipak pricam o pticama.

Sluh mi je na neobican nacin nastimovan na te pticje frekvencije, cujem ih i kada ih prekriju drugi sumovi. Onda ih potrazim ako je moguce pogledom. Cak razmisljam da se konacno upoznam sa pticom ispod kucnog prozora,  jedno dva drveta * “ visocijim :)“ od stanista sa kog cavrlja kada se budim.

Oko podneva sam  brisacima neuspesno pokusala da obrisem sivilo, jer je izbijalo iz dana. Posle dva tri zamaha sve  je ostalo isto sivo , samo jasnije. Mlecno sunce je plivalo u kajmaku sivih oblaka, mozda i belih , ali prljavo belih, neraspolozeno bledosivih. Bas se mucilo,  ne znam da li je bilo sanse da se izbori sa skramom u kojoj je bilo, nisam uspela da pratim od podneva dogadjanja na nebu.

Kod Zelenog venca je prelazila ulicu starija zena, plavusa mada mislim da bi joj seda bolje odgovarala. Prvo sam pomislila jos jedna od  zamisljenih, ali nije. Mozda je zelela malo napetosti iz ruskog ruleta, kad se uputila da prelazi tamo gde je prelaz rulet. Stalo je vozilo i u susednoj traci, a za zivo cudo niko nije trubio. Jedino je jedna crvena decja jakna na stanici  odudarala, a ostali kaputi i jakne su bili uklopljeni sa nebom, samo u dosta tamnijim nijansama mrtvog mora. Ne verujem da su svi imali kape i sesire, ali je izgledalo kao da su na ulici tamni odevni predmeti bez glava i lica u mimohodu.

Kod Sumatovca je „moj covek“ presao po dijagonali ulicu. Tik ispred mene, tik, ode mi sreca . Tja, cudni su putevi gospodnji, mozda se i upoznamo jednom. Zemlja ga je odbacivala, isao je sam sa sobom i svestan sebe,  tacno dimenzionisan ali ne nadmen u svom bicu. Seda kosa, ispisnik ,  decacki, smiren, zadovoljan i pomalo nasmejan izraz lica. Ostalo pojma nemam, ali ovo je dovoljno. Znam, lazem, bio je i zgodan.

Ono sto sam htela da kupim nisam, ali  sam kupila pitu od krompira i bundevaru. Tek posle izvinjavanja cvetu sam raspakovala i ugledala kesice u kojima je bilo spakovano.  NADA. Jasno mi je da je to neka zena, neka Nada , ali ovde je  ispisano crvenim slovima sa onim Д i А kao na trakama za vence. Graficki prikaz nasmejanog klasa sa rasirenim rukama i ocima je plasio kao krst pod lentom.“ Pekara NADA, hvala na poseti..” Pu, pu, daleko bilo, nije ni bundevara bila neka od boljih.

Uvece sam se izvinjavala limunu i kestenu, sobna vrsta koja odmah iznad korena, na zemlji  ima izraslinu u obliku srca iz kojeg raste stablo. Logicno, iz srca raste sve.

NEKO MORA I DA PLATI

Upalila sam veceras  debeljuskastu  novogodisnju svecu sa zvezdicama i strasom.  Iz kreveta odakle je posmatram viri samo vrh plamnena. Izgleda kao svetlosna cioda pobodena u neku neobicnu kuglu od mlecnog stakla.

Ne volim ni 2 januar.

************

Posmatrala sam  pred Ng “uhodani” bracni par u prodavnici zdrave hrane. Ne bih ih ni primetila, da nisu usledili kadrovi iz usporenog nemog filma ispred mene.

-ona je dodirnula vrh tasne

– on je gledao pravo

-ona je okrenula neprimetno glavu ka njemu i povukla preklop na tasni

– on je laganim pokretom leve ruke poceo da vadi novcanik iz desnog unutrasnjeg dzepa jakne

– ona je vec drzala novcanik u rukama

– on je polako otvarao svoj

– ona je povukla rajsferslus na svom

– njegov je bio na preklop

– nisam vise nju pratila ali je konacno on pruzio novcanicu ka kasi.

Najezila sam se.