DA LI SE VIDIMO ?

Nije bas da toliko ne vidim, ali ne umem da smanjim ovaj ooogroman font. Nekada je bilo dobro na pismenim zadatcima razvuci stranu, sad ne smem da napisem vise od par recenica, da vas ekran ne pojede.  Doduse, ako bi dovelo do manje gresaka, mozda bi se i isplatilo. U svakom slucaju, sumu sam rashodovala, slucajno. Sutra cu se baviti krokodilima na ekranu.

OoOoO

Nisam neki sportista u dusi, jer se  nisam nikada bavila sportom.  Nisam  trenirala, ali sam mozda plivac u rangu sa nekima, koji su se ozbiljno bavili tim sportom, u pravom a i u prenesenom znacenju.  Uopste sam emotivni zivotni plivac prilicno dobar, svi cekaju  ili misle da cu potonuti, a ja samo udahnem pa opet isplivam posle nekog vremena. Iz istih razloga  ne mogu mozda da osetim taj navijacki duh, mada sam u kuci imala ( na odredjeno vreme) profesionalnog sportistu koji je umeo cak i da zapljune ekran tv-a  kada se gubi u kosarci. Ako bih se primila na energiju bila sam vatreniji navijac i  od onih vatrenih, mada pljuvanje tv nikad nisam mogla bas da shvatim. Deca su tenirala, naravno kosarku, sto  je bio period, koji mogu slobodno da nazovem, taksista u ilegali. Tura je bila uvek dovoljno dobra, Pionir pa u Vojnoj gimnazijia, okolne stanice po NB , gde sam ostavljala drugare da se ne muce po autobusima. Fudbal sam mogla da ogadim svakom ko je gledao pored mene, jer zaista ni danas ne mogu da shvatim jurnjavu odraslih muskaraca po terenu sa rezultatom 0:0, sto daju 0. Toliko o tome da me ne bi oni vatreni  fanovi  fudbala opljunuli kao tv.

Moj ukus u vezi sportskih disciplina je mozda malo specifican. Naravno klizanje, uspomene na Milku Babovic, njene opise kostima koji su bili do tancina, ali to je sad vec odavno u analima prenosa  na nekoj stranici biblije. Uzivam i danas u tome kao i skijaskim skokovima , gimnastici  a tu najvise u skakanju sa motkom. Da ne zaboravim  naravno skokove u vodu ili kako se vec to kaze sa daske ili vec odakle. Prvi put sad konstatujem da je izgleda zajdnicko u tome to neko skakanje, adrenalin na kome funkcionisem . Naravno ako smo kod vode, umetnicko plivanje ali vaterpolo ne nesto narocito. Sada mi pada napamet mozda malo specificno pored svega, volim da gledam bilijar i poker- ako ih uvrstimo u sport ( narocito face kako se reaguje ili blefira kada kamera pokaze dobitak ili kosku). Mozda najneobicnije, uzitak u sumo borbama, mada boks i ostale borilacke sportove ne podnosim.

Uvod mi je bio preopsiran, ali povuklo me prebiranje po glavi, ako sam vec odabrala temu sport, odnosno vise proteklo zatvaranje Olimpijade. Ako poredim secanje na protekle, koje su bile mozda glamuroznije  i spektakularnije, svakojake, da ne potezemo razne skrivene simbole koji su se provlacili i  bili prezenovani pa razlicito tumaceni , mogu da zakljucim da je ovo bilo po mojoj meri i senizbilitetu. Spektakl uz sport nije izostao, ali  su se pominjale vrednosti koje  po meni ipak zavredjuju ono pravo mesto , pa cak i u sportu i ispred njega. Bilo je lako, prezentovati na zatvaranju vredosti iz umetnosti u zemlji iz koje poticu veliki umetnici iz razlicitih oblasti, ali su me momentalno kupili mojim omiljenim Sagalom, njegovim kozama , petlovima  mladama koje su visile u vazduhu. I ovaj crveni bik koji svira na violini me posmatra sa  mog zida, zajedno sa istom takvom mladom koja lebdi sa svojim dragim , takoreci leti na petlu . Posto se secam Milke Babovic i sljokica, mozda mogu i ja da udjem u bibliju za sve one koji  ne znaju ko je ona, ali to neka ostane medju nama. Uglavnom cak  staromodna  resenje  maskota, belog medveda , zeca i leoparda su mi odgovarala, mnogo vise nego kreature koje su mogle da budu mnogo modernije i primamljivije, sto verujem da bi bilo bilo gde na drugom mestu.

Dakle nisam ja neka tamo, sta ja znam, samo mi je baba Ruskinja a  volela sam da jedem cokoladice, Miska kosolapki I Pticje moloko. Ali sve ovo sto sam napisala nema veze sa tim, samo sa onim sto mi se dopalo.

DRUSTVO

Pralja. Njene ruke su oprale puno tudjih savesti skidajuci prljavstinu lagano rastapajuci u kapi suze. Nikada se nije udubljivala u poreklo fleka i ostalih dangi koje su ljudi ostavljali za sobom. Dovoljna je voda, koja pamti i odnosi sa sobom tudje neuspehe.

……
Konjusar. Nikada gazda ali uvek blizu najlepsih konja i proslava. Voleo je miris djubreta i muva koji su se lepile na balegu, glamur i miris novca na tribinama.Sa izlaskom iz stale poprimao je neki drugi izraz vaznosti. Gazde su se interesovale za svoju cistokvne konje, koje su zapravo bili plemenitije i cistije krvi nego on i oni sami. Konji su ga gledali svojim velikim konjskim ocima i pitali se kako je toliki konj.
………..
Prosjakinja nemocnog pogleda. Prosila je paznju i ljubav uzivajuci u tome. Dovoljno je bilo samo sazaljenje da bi njeno srce bilo prepuno darova. Bespomocnost je bila u srazmeri sa sazaljenjem koje je bilo probudjno.
……………….
Upravnik cirkusa. Mnogobrojne nastupe i najave su mu bile olaksane prirodanim darom za glumu. Teatralno je umeo da stvara napetost , dok su artisti izvodili smrtonosni salto na zici. Glumio je i bezosecajnost koja mu je bila zastita za ranjivu unutrasnjost, valjda se pitao za ishod voznje po zici bez zastite mreze.Valjda? Valjda nije samo za punocu blagajne.
…..
Umetnica, muza i uzor uspeha. Muzika i bankarstvo su joj bili podjednako drage umetnosti i dobro se razumela u note i banknote. Srce je kucalo u taktu muzike dok je mozak brojao odkucaje kase. Nikako nije mogla da nadje balans izmedju ta dva zvuka.
…………..
Graditelj ekcilopedija. Prolazile su mu kroz kroz ruke i sa lakocom su stavljanje na police mudrosti. . Uvek i na svakom mestu je imao odgovarajuci primer ili citat. Ali nejasno mu je stalno izmicao neki, nepoznatog autora i dela. Mozda zato sto i nije bio napisan ni na jednoj stranici.
…………..
Postojao je jedan grad daleko sakriven od vreve zivota i razuma. U njemu pozorisni komad odigran beskrajno puta sa vrhunskim protagonistima. Postojale su vrhunske predstave sa istim glumcima, manje uspele i one vec vidjenje i dosadne.
Svako je uzivao u svom maticnom liku prenoseci do tancina emocije skrivene u karakteru lika. Kada se scenografija menjala, shodno datim okolnostima, dovodila je do transformacija ali nikada do takvih koje bi rezultirale neprepoznatljivoscu.
Pralja je bacila suze i postajala dvorska budala.

Iz neobjavljene zbirke “ Ciscenje kompjutera i ostalih memorijskih kartica“

Tako

Necu ni da pokusam nesto pametno.

Nisam ni uspela da procitam unazad,  ali sam preletela od macaka, ptica, olovaka, pesama, posteljica a bilo je jos svega.

Duvao je vetar, sneg sam zamela,  pun je mesec. Eto, malo  li je? Ko razume, shvatice.

PORAVNJANJE

Ni suncevi  zraci  nisu mogli da obmanu svojim sjajem. Blizila se jesen a u svakom  titraju lisca se vec osecala  tuga peteljki zbog skorasnjeg gubitka sokova, koji  hrane zelenu masu lista. Uskoro ce se sasusiti i upravo na tom mestu prekinuti. Svetlost u prostoriji je bila skoro bleda u skladu sa gubitkom intenziteta boja u prirodi i nasuprot pojacanom u mirisu jesenje vlage.

Stajala je pored prozora sa podignutom nogom na stolici, refleksno odmahujuci glavom ocekujuci da je povetarac, koji pomera zavesu pomiluje  i  najezi dlacice na vratu.  Samo je precizan pokret ruke, kojim je nanosila kremu na telo odavao  prisutnost jednog dela njenog bica u toj sobi. Drugi deo je  lutajao uspomenama i prosloscu. Izgledala je potpuno predana svojoj nezi,  onako kao sto macke znaju  sa unutrasnjom  predanoscu  da ciste svaki deo krzna, neprimecujuci da postoji  spoljasnji svet. Peskir je nehajno skliznuo sa bokova ostavljajuci prostora za  meke pokrete ruke, koji su grabili za svakim santimetrom koze, a misli kroz godine koje su je dovele do ovakve pripreme.

Kao i hiljadu puta pre toga ce se spremiti, odenuti svoju svecanu haljinu i stati na binu malog pozorista u kome je igrala kratke komade. Publika je bila veoma kriticna ali i blagonaklona, kako se cinilo, upravnik pozorista  takodje, ali nikada na nacin koji bi  bio jasan pokazatelj da   zaista shvata bit njene uloge i izvore iz kojih  je crpela nijanse za mekocu svojih  reci.
Ponovo reflektori i bina, ponovo hiljade reportera koji ce gledati da uhvate i najmanji titraj u njenom oku. Fotografije su neumoljivi svedoci realnosti  i onoga sto se krije iza najbolje scenske sminke. Unutrasnji fotograf je odavno navikao na sve te glamurozne predaje sitnih plaketa, umeo je da se bori protiv fleseva koji su u unutrasnjosti bica ostavljali pozornicu samo za nju. Sada je mogao da odlozi stativ i aparat i da je pusti da u miru premota sve trake trnovitog uspoma do nagrade koja je cekala. Bila je to prva u najavi sledecih , ali se jezila i od pomisli nagrada. Nagrada? Radost?
Nista od toga se nije osecalo  u pripremi. Pazljivo je osmotrila jos jednom haljinu prebacenu preko naslona stolice i nakit na stolu. Pomislila je u sebi da je to mozda i preterano, ali nece izdati sebe ni ovaj put.
Zakopcala je sa nespretnoscu deteta dugmad na haljini, obula svoje omiljene sandale. Potrazila je mindjuse dobijene na poklon od drage osobe, svarovski srce je vec kuckalo na reveru laganog sakoa a kamen koji je krio tigra u sebi je vec vrebao zle poglede sa njene ruke.Svi dragi ljudi skriveni u tom nakitu su   ponovo krenuli sa njom, mada je uvek bila naizgled sama.  Ogrnula se crvenim salom, jos jednom bacila pogled u ogledalo.U njemu sem zgdodne nage zene  sa  plastom u kome je krila dusu, nije videla nista drugo. Trgnula se, pogledala bolje i bila zadovoljna.  Lagano je krenula ka izlazu.

„Idemo “ rekla je vozacu koji je cekao.