SELFI

“Okaci svoj selfi” bruji iz reklame.

KO je taj Selfi i sto da ga kacim, mucenika, jos mog selfija da besim. Pa ja ako dodjem dotle da se samoubijam, bice to neka ozbiljnija varijanta sa ozbiljnijim oruzjem, u vidu kofe govana da se udavim u njoj,  spektakularno nesto da se pamti, a ne da  vesam selfija, kao da besim It-a. Nije sporno  da sam onomad bila marsovac u nekom popisu, al daj da se ne vredjamo toliko..to je bio moj  gradjanski izbor, a sada mi direktno govoris da  sam marsovac, i to indijanac  terajuci me  u suicid, okacivanje sebe negde.

Da li to znaci da  ja treba da idem bosa, zato sto necu da kacim selfi? Bruje novine o raznim kacenjima devojcica po internetu, apeluje se na roditelje, porodicne vrednosti, da bliznji prate, njuskaju i ako treba da strogim metodama kontrolisu decu, ali batina je odavno izasla iz upotrebe. Batina je iz raja izasla ipak, ali u ovm slucaju ne bi trebalo da bude namenjena deci. A deca kao deca, mozes da ih izmanipulises  za bombonu,  a ne za jedan selfi  i obecane patike. Kad se tako werbuju, molim Vas lepo, sa E, sto znaci da se reklamirajiu, onda kad  previdis to E kao da vrbuju za to.

Ja necu da budem van tokova, hocu da ostanem mlada, jer dusa ne stari ali kako majku mu , ko ce mene tamo da izglasa. Onomad, kad mi kolega sa odavde trazio tog mog, kazem ‘ajde da ti dam, pa zadigoh monasku suknju i podigoh vel sa lica, uslikah se ja,  poslah, da zna ko vice i bljuje kad je u ovakvom stanju, na poverenje cisto, blanko. Al’ kolega je kolega, pa nece da kaze  da sam  ja razroka, dlake mi vire iz nosa, a pod nosom solidni  brkovi od nekoliko dana. To je kolega, a ne tamo neko da me procenjije po visokim principima, ili daleko bilo, da osvanem na nekom sajtu za nudjenje devicanstva.

Pozitivno bese to iskakanje etiketa na slicicama FB , sa imenom i prezimenom, samo kad sam spijunirala andjele, pa vizuelno imala utisak, ko se koliko i kako napio u onim prelaznim godinama. (Nisam deco majke mi, samo kad ste zaboravljali da ugasite komp, pa onako usput, ne bi majka nikada,  nisam taj tip). Ali da mi iskace slika sa imenom, kao  etiketa sa cenom , nekako mi bas ne bese ni tada  jasno. Znam da je vreme novac, kako je postavljeno, da se u zivotu postuje samo koliko ko ima tog skupljenog vremena, bez  osvrta gde ga je skupljao i koliko ga je  oplemenilo  ili zatupelo, pa boze moj ne pravim ja ta nacela,  ali da se sada na trzistu vrednosti nudi cisto meso sa imenom, prezimenom  svojim selfijem, za patike, nekako mi teze ide.  Jeste da su svi nasmejani, srecni, sto me raduje , otvorenih glava i stavova za sve sto dodje, ali.. nekada je bilo sramno lazno se keziti i postavljati vestake u prvi plan. I sta sad, mantija staromodna leluja, noge mi se ne dodiruju samo u kolenima,    gledam  samo u pod kad drugi prica a  ako pogledujem, ne vidi se od vela. Sta ja sad sa tim selfijem? Kako  da prodjem na konkursu kad se namrstim kao da su mi pola familije pobili , a i kad pokusam da razdragano razvucem  usta u osmeh bez povoda,   iz ociju stekce rafal, jedva ja ostanem ziva kad se pogledam.

Baksuz zena, baksuz selfi, a svi otvoreni i prijateljski nastrojeni, sve kace i vesaju a i dele, jer je to normalno, a cini mi se nikada dalje od otvorenosti i radosti bilo nije.

Naravno  poklon je cisto duhovne prirode, ali malo li je, kad poradis na sebi I apsolviras uz brdo almanaha tipa, uradi sam dobro svoj selfi, sredi selfi pred leto, kako da se selfiras u gacama a da se ne vidi celulit, onda brige nema.

Nek mi oproste svi koji misle da treba ozbiljnije o ovome, ne znam, svaki drugaciji pristup mi vredja inteligenciju. Ja sam tip,  kada me lazu, meni  je neprijatno da prekidam usred recenice, nije lepo,  a pomislim da je slucajno, jer je lose svesno lagati. Kada me kradu , ne pomeram se da zavrse, jer sta da radim sem da se bijem na zivot i smrt, a opet pomislim, nisu hteli jer svi znaju da se ne krade. Kada citam o deci koja su zrtve pornografije, najezim se, a onda cujem  da se apeluje na selfijima i da na uspesnim mogu da se dobiju patike. Selfi treba definitivno da se okaci i da visi za svaku osudu, kao i oni koji to traze. Od selfija dva putica, jedan do patika, drugi do neke dobiti, a deca ne mogu bas da shvate gde je raskrsnica.

 

SANDALE SA MLADEZOM

Imala je na levoj  nozi  ostrvo grozdasto spojenih mladeza.  Pocinjali  su tacno na onom mestu, koje ne smeta da nosi sandale sa kaisevima. Cini mi se da su joj tojke bile malo iskrivljene , zbog nenosenja proteze i da su strcale pored dvojki, ali ne mogu da garantujem, ali sam prilicno ubedjena. Svesna sam  da slike blede ali emocije i neki osecaj iznutra ne , ne zaboravljaju se pa i kada ne znas za trojke . Necu sada da uzimam fotografiju, nevazno je  za  mrezu secanja , za niti sa kojima je prirasla negde u nekoj pretkomori koja kuca. Niti  sa kojima su pricvrsceni mnogi dani u proslosti , koji su oslonac za danas. Odavno sam prerasla broj godina , koji je racun na kamenu, a bila je starija  od mene. Ne znam zasto, ali bas danas je bila slika nje, slika koju je probudila jedna obicna otrcana serpa, cija se rucica vec odvalila. Serpa, kojoj se toliko smejala, jedna iz seta  neke kopije Cepterovih za  dvesta tadasnjih maraka. Ona ih je nasla, pozajmila novac i odvela da ih kupim.

I nemoj kevo, nemoj da mi pominjes Cepter i serpe za ceo zivot,  one koje ce da nas nadzive. Bas me briga za njih i za sva dinstanja ovog sveta na pari.  Ova se koristi dok se ne raspadne.

SITNA KNJIGA

Kada razmotrim svoj proces komenarisanja procitanog na blogu, vidim da se menja, potpuno  drugi mehanizmi   formiraju  par reci koje napisem, od onih koje sam pisala ranije na pocetku pisanja bloga . Prvo sam  jedva davala  glasa od sebe, da neko ne pomisli da se mesam u izneto. U pocetku su komentari  vukli  na salu i posalicu, a ozbiljna misljenja „prst na celo“  mi jednovstavno tada nisu bila prilicna. Nisam  imala tacnu predstavu o ljudima, donekle nisam uvidjala  svrhu tog misljenja u komentaru, kao da je nekome  stalo sta tamo neki robin misli. Taj saljivi ton mi  i danas najvise prija,  formira jedan novi post na samom postu, koji je obicno vredan i sam za sebe, a cesto govori o osobama i vise, nego samo pisanjije i dumanje na neku temu.

Na MB je bilo par likova koji su bas voleli da zakopavaju druge ali na neki meni strani nacin, ono sto se kaze, nicim izazvano su vredjali i potkrepljivali to strucnim nalazima iz Wikipedije.Onda sam se  zakacila jednom nenamerno sa  osobom, koju sam citala i cenila, ne iz potrebe da se kacim nego prosto je izletelo to iz mene u svrhu zastite tudjeg  stava, sa kojim nije bilo vazno koliko se neko slaze, ali se osecalo da je napisan iz cistih emocija, a meni je neprilicno kaljati tudje emocije, pa cak i kada se ne slazes ili ih ne razumes. U par navrata su mi se navrzli ti neki u niskom startu, iskreno, verujete na rec, veoma sam mentalno opremljena da ulupam lopatom u glavu svaki nicim izazvan  nedobronameran komentar, koji vuce na uvredu  ali  uglavnom se toga manem, nema svrhe. Tada mi je bilo najsladje, sto se umesao jedan drugar, koga sam citala, sa cistom onom muskom zastitom, koju nekada veoma cenim „ E majmune, dodji stani na moj blog molim te..“ . Nekada jedino to pomaze, nije stao ni kod njega  a i nije se vracao vise ni kod mene.

Od saljivih tipova na MB mi je bio Gozza, (ovom prilikom ga pozdravljam, ako mu neko prenese  ili sam procita, nadam se da se snasao negde u Austriji i da ce osvanuti mozda jednom i ovde na blogu). Slatko sam znala da se ismejem sa njim.

A sada gledam svoje komentare i kako se stvari razvijaju,  uskoro cu postati starac Foco od tisucu leta, ili baba Sera, kako se uzme. Unesem se u tekst pa ga nastavim  u svojim mislima. Ali eto, iskustvo, upoznas ljude i imas vec neki  slobodniji  odnos, kao da je prica sa nekim koji ce tacno razume sta mislis kroz par recenica.  I da, da ne zaboravim, ne umem da hvalim, to mi je nekako  van moje prirode, sve dobro uvek podrazumevam  a hvalu pokazujem necim drugim, bar mislim da se oseti. Prosto se nekada preznojim kada zelim da bas pohvalim , hocu  .. a izgledam sama sebi kao da sam obukla  „rozA“ haljinu. A roze haljinu nemam, necu je nikada ni imati niti ista slicno sto vuce na to. Ustvari, najblize je mozda da  svoju tu unutrasnju bit pokusavamo da zastitimo i komentarima i bojama. Meni je lakse da se nosim  crno-bela  dok se pinkovski zbija stvarnost. Onda nekada izadje ta baba Sera, kao da je neko pita za nesto.

I sta je pisac hteo da kaze, nista  znacajno, mozda da nedostaje Gozza .

 

 

SESIR

„Slusam vas“,

Ok slusam, a da li se cujemo. Kod svih slusanja koje cujemo, postoji jedan jezik, zvucno nearikulisan do te mere, da se u pitanje dovodi i njegovo postojanje. Naucno, razumski, realno nigde ga nema, ni u knjigama, ni jedna skala najosetljivijih aparata za merenje jacine zvuka, treptaja, se ne pomera, ali  postoji. Cuje se iznutra kada zelis i to je dovoljno da se uvrsti u dokazane teorije prostiranja vibracija.

…………….

Moracu da pronadjem tu polovinu definitivno, da vidim gde se zaglavila pola veka vec. Necu da budem polutka i tacka, dakle da nadjem, pa da odemo vise negde i otvorimo nas plazni bar, sa kockastim carsavom, par stolica i drvenom konstrukcijom iznad. Zelela sam da tu bude i palma, ali ne mora. Kada sednem posle napornog dana, naslonim  metlu  na drvenu klupu, zapalimo cigarete, pogledam u moju polutku , pa u zalazak sunca i ustanem zadovoljno da pokupim tih  par pikavaca koje nisam stigla. A on se smeje i sve razume i kada ne pricam. Razume i ono sto jos ni ja ne znam da cu reci.

Necu da dozvolim da dospem u nemoc, da krivim glavu da bolje vidim kartu na stolu dok igram remi u zenskom drustvu, sa bisernom ogrlicom oko vrata. Necu, sinoc sam videla da to nije nesto, ni taj starinski prsten na ruci, ni otmeno drzanje, ni masne  ni kamasne, ni stanovi po  Bg , ni uspesna deca. Hocu taj kockasti carsav, sum talasa, i sesir, slamnati sa cvetom.  Hocu dzip, da se sa hoklicom penjem u njega u sarenoj haljini sa hiljadu izreza, sa pegama na telu ali osmehom na licu, tako da mi se i unucici smeju. Hocu da igram karte, da mi i zubi pozute od duvana, neka se zatrese i ruka i glava, i kad igram i kada se smejem. Jbg nije mnogo.

Ako je polutka negde dobro ususkana, sa nekom cetvrtinom  ili nekim dobrim procentom, ali ne da pasuje bas na pola, pozdravljam.. i ne zameram, i ja sam promasivala i mislila da je sve 100 posto, ali samo donekle, a odnekle nije pasovalo za taj carsav.  Onda je akcija za komunu, nekih nasmejanih i duhovno mladih. A kad dodje ono, da me stmeknu negde bez mnogo drame. Nije patetika ni strah od starosti, ni velicina ni manjina. Kome si ostao u srcu, ostao si , ostaces i bez tog :“ Slusam Vas“

CRTA

Jutarnje cekanje lifta, voznja do zemlje, ateriranje tzv, uzemljenje. Osoba A, nasminkana, namirisana i ostalo skladno. Osoba B, namirisana ( ne mogu da odreknem, uvek dobar parfem) ostalo  se ne secam, ali cu dati  najblizi opis, mislim da cete potpuno pogoditi profil. Da li mozete da zamislite koji tip muskarca bi bio u stanju da nosi bundu od medveda, sa  onom velikom kragnom?Ako mozete onda imate potpuni psiholoski profil mog novog  komsije. Ne, on ne  nosi bundu, da se razumemo, ali to je taj tip. Nije drvoseca, nego taj , toljaga style.

„ Jel ste lepo spavali?“

„Paa, onako, nisam bas nesto. A VI?“

Stanka, zapeta, razmak, spratovi promicu kod treceg cuh  „ Ni ja nisam nesto“ . Odlicno pet, za toliko smo blizi zemlji.

Dobro, dosta od mene, ne mogu da sad nesto klimatski da bajam.

„Hvala“ skripa vrata „ Hvala“ jos jedna skripa . Tup tup tup, (  volim kada mi se cuju cipele).

ĆORAVE BAKE, TRULE KOBILE, JELEČKINJE BARJAČKINJE A PRVENSTVENO ŠUGA

Pocrkale neke banke u okolini i neki privatnici ( pu,pu, daleko bilo, da su zivi i zdravi, nego im je posao crkao), a na tim mestima osvanuse  kladionice sa zatamljenim staklima.  Ranije se udaralo na kulturu i kompozitore, sad koliko primecujem vise vuce na Balkan. Bilo kako bilo, stalno se pitam zasto je folija na staklenim povrsinama,  da li je to ona  kroz koju se vidi, pa oni iznutra mogu da vide nas spolja.

Cemu ta „inkognito situacija“, a legalno je kao delatnost . Kao da je sramota onda delati tamo i traziti srecu , kad ocito na ulici srece nema, kao ni posla. Na potezu od nekih, da ne preteram petsto metara, ima ih tri, iste marke, iste folije i ocito nisu konkurencija jedna drugoj.  Ocito da je dobro podneblje za srecu.

Jedna gleda anfas na fakultet, jes’ da je  onaj popularan MSG (mega-sega-giga), kao da ce neko sutra da zagleda diplomu kad dodjes preko veze. Tu nepunih pedesetak metara  dalje  je i osnovna skola. Sreca se  uci od malih nogu, pa tako ako deca omanu u skoli, da potraze srecu u toplom, od pogleda zasticenom okruzenju, tako reci familijarnom. Ako je  kec onamo  lose, ovde valjda moze da se odmah iz keca ubode dvojka. Ulica ne donosi nista dobro kad pobegnes iz skole, a tamo je vec drustvo akademika.  Nikle su  i nove menjacnice, prodaju se greb greb instant srece, uplacuje Loto, za  stabilni pocetak  od par milona, cega vec, samo za bednu kombinu od valjda sedamdeset dinara.

Kad pogledas nije tko lose ovde, ljudi menjuckaju  cvrste valute iz nestabilnih prihoda, ali  posao  cveta.  Ugurala se tu i neka advokatska kancelarija, zlu ne trebalo.  Ako se usedis i kicma zaboli, ima i aprata da te protresu, izvezbas po Nasinoj tehnologiji, te budes spreman kao astronaut za nove pohode, jer ko zna, moramo da budemo spremni. U zdravom telu zdrav duh , a vitko telo je pola posla za sve ostale napore. Vidim i neke grupice penzionera i ostalih, koji mi lice na Jehovine svedoke, cekaju  na ulici, tek sam kasnije videla natpis “ besplatni tretmani..“ predpostavljam oni kreveti sa zadom ili cime vec.  Odmah ispred je i laboratorija, meri secer na licu mesta, vadi krv.. za sekrete ne znam, ali predpostavljam da urin uzimaju.

Ako ti malo pripadne muka, mozes odmah da nabodes  neki sis, kebab, kineze a i tortilju, a i da zalijes popularnu kafu, sokic ili sta god za 2 evrica *munimum  tri puta dnevno, zbog pritiska.

Puj pike spas za sve nas.

LJUBAV PREMA ZIVOTINJAMA

Usla sam konacno u posed ekrana bez strafti. Naravno, zalegla sam materjalno za posed jednog mnogo boljeg, ali hajde na mladima svet ostaje… mada?!.

Moj otac  je govorio „ Nekako stalno jedem ove pecene kokoske, koje nemaju ni batake ni karabatake, samo neka krilca i trticu !“. Jbg cale, onda je bilo takvo ostajanje  na mladjima, a sada nisu na ceni bataci i ostali ekstremiteti, u tom smislu,  sada delimo tehniku sa pokoljenjima.  Moram  da se malo ispravim, ekstremitetima nije pala cena, nije ni kokoskama ali se smisao svega promenio, bar sto se tice zapocete teme.

Ustvari bila sam visprena, te za ono -ja ti dodjem posle, jer nemam, bas sam kupila stan i plazmu, kazem,- ma dobro lako cemo za unazad pet meseci , nego  ’ajde ti unapred napisi to po cekovima pa duguj posle sama sebi. Dobro, nije ni vazno nego sam htela bas o toj visprenosti.

Lukavost u par jezika krije u sebi dva znacenja, lukavost i visprenost, pa od konteksta treba da se zakljuci sta je . Kod nas, bar ih ja tako shvatam , postoje dva, jedan je negativan a drugi pozitivan, vuce na snalazljiv. Ali mi se cini zapravo da  je ovaj pozitivan izgubio svoje znacenje u tom smislu i da se iza oba  veoma cesto krije samo jedan,  po pravilu je i na ceni.

Nesto lukavo uradjeno, uglavnom  ima samo jednu stranu koja je zadovoljna i drugu koja je „odradjena“.  Dobro, tako je od pamtiveka, ima ovaca i ima vukova, ali samo nikako da shvatim gde su vijuge u svemu tome. Ovce, kad sam pocela da pominjem zivotinje, nisu glupe zivotinje zato sto se sisaju, a kod nas i to je izvrnuto ruglu. Vuk tu ispadne baja, mada ih  ne sisa , vec samo kolje, ali to moze i da dodje na isto u ovom smislu sisanja.

Cak su  ovce dotle dogurale, da pariraju indijancima. Oni su ljudi posteno imali svoje prostore,  tradiciju, mozda im je sad jedina veza sto  su u toru kao i ovce. Kauboj-ci su face, sa malo vatrene vode preobrlate i postenog indijanca.

Dakle da se vratimo kokoskama, da  li znate da trce i bez glave, isto kao i muve? A muve se lepe na govna. Onda dodjemo do toga, sta su vukovi i kaubojci. A kokoska nema svog dzelata, ima samo sponzora. Lud i dobar , dva rodjena brata, tako ide nasa krilatica. Druga, spava kao zaklan, pa se pitam, da li sad da zalegnem kao klada , bar da me ne kolju kao ovcu.