ZULJ NA MOZGU

Moj otac je govorio:“ kakvi su ovi moji ispisnici, svi samo cute i cekaju nesto, jos samo da pocnu da skupljaju daske za sanduk“ . Koliko god okrutno zvucalo, osmehnula bih se, a danas  sve cesce spoznajem sustinu tog iskaza. Lik i delo roditelja sam opisala u nekom proslom izlaganju, pa ne bih da se ponavljam.

Proces indivudualizacije pameti

  1. Uz ozbiljan pomalo zabrinut izraz lica ispustiti duboki uzdah .
  2. Vise za sebe odmahnuti glavom u vaganju suvog zlata u mislima.
  3. Jos jednom pazljivo osmotreti  sagovornika i zacutati pametno.

………………..

Definitivno razracunavanje sa  tvrdnjom  da treba cutati zbog zlatnih rezerva pameti.

Polaziste je najprihvatljivija cinjenica da ljudi imaju dar razmene misljenja zvucima koji se uoblicuju u smisaone celine, koje dalje bude asocijativne slike  u centrima pod „kosom“.Strujanje koje proizvodi  titraje glasnih zica nije svojstveno samo coveku, mnoga  ziva bica su sposobna da  komuniciraju  na taj nacin, odnosno da proizvode neke zvuke koji su naucno potvrdjeno sredstva komunikacije. Dakle, nacin na koji  i izgled objekta koji salje zvuke dosta govori  o poruci.

Primer 1.Veselo av, av je radost, besno i stisnuto grrr, av, moze da znaci ujed.

Primer 2. mjau..uz predenje –  zadovoljstvo i umuljatost, frrrr – moguci napad i grebanje.

Postali smo razumni  do te mere da i svoj govor pocinjemo da koristimo kao osnovno sredstvo  manipulacija. Dakle, ako je neko grr, i treba nekoga da besno ujede ,  treba pametno da odmudruje  i mucki da mu podmetne lakat uz osmeh ( koji je signal prijateljstva) i time ne pogazi kodeks pameti.  Ako vam se neko umiljava, ocekujte ogrebotinu na mestu slatkog tapkanja sapom.

Naravno da ne treba sve govoriti i da je mudro razluciti kada i sta. Naravno da narocito govor u afektu ne donosi nista sto je vredno, kao ni besciljno popunjavanje tisine koje  nicemu ne vodi. Verujem da je to jasno samom cinjenicom da nam je data ta moc, dosta savrsenija nego kod drugih vrsta.  Ako se nastavi da se koristi u svrhe u koje se trenutno sve vise koristi, a narocito sa konotacijom koja vuce na veoma atraktivan izraz „ pametno“ uskoro  ce se govor pretvoriti u nesto nesvrsishodno, jer nece biti sredstvo za izrazavanje vlastitih misli vec u suprotnost njih samih, ili ce se one same pretvoriti u cutanje. Onda nam ostaje samo jos govor tela, koji nikada ne omane za sve one koji ga razumeju.

Ja ne verujem ni u onu,“ dobar i lud , dva rodjena brata“. Meni su to dva bica, jedan je lud a drugi je dobar pa i da su u krvnom srodstvu, svaka jedinka postoji sama za sebe i ne sliva se u homogenu masu. Ja ne slivam svoje misli u cutanje, niti pricam ono sto ne mislim.

„Mogu da mislim šta god hoću, učiniti ne mogu ništa. U današnjem svijetu ostaju nam samo dvije mogućnosti, prilagođavanje ili vlastita žrtva. Boriti se ne možeš, kad bi i htio, onemogućiće te na prvom koraku, pri prvoj riječi, i to je samoubistvo, bez dejstva, bez smisla, bez imena i uspomena. Nemaš mogućnosti da kažes ono što ti je na srcu, pa da poslije i stradaš! Premlatiće te da ne progovoriš, da iza tebe ostane sramota ili ćutanje.“ Tvrdjava- M. Selimovic

LAN I TRLA

Pre neki dan sam dobila prijateljski savet od osobe koju postujem, volim, dugo znam i smatram za prijatelja. „ Nikada nemoj da kazes ono sto mislis“. Pafff -ostade moja dusa i mozak zalepljeni za tabulu razu. Poce zujanje u usima,  reci su poslusale ono „nikad-mislis“ i zastale negde izmedju glasnih zica,  dok je mozak ubrzano trazio neku mesto gde da odlozi informaciju, ali tako da pri otvaranju fioke, ne dodje do rusenja cele konstrukcije. Urusi se proteklo vreme nejasnoca u potpuno bistri zakljucak „ aaa, zato sam uvek osecala nesto izmedju u komunikaciji -nisam nikad dobijala pravo misljenje“. Sistem analogije je odvojio nekoliko osoba kod kojih se javljao slican problem, a sijalica koja je zmirkala u dnu razuma je konacno dobila potrebno napajanje. Osvetlela je osnovu na kojoj su se koprcale  nejasnoce uhvacene u svoje nemisljenje.

Necu da potezem zakljucke, izvodim teoreme i trazim rupu na saksiji, da li treba da bude malo levo ili desno. Jedino sto znam, valjda svako radi onako kako ume. Dakle teorija „ Blento“- pricas ono sto mislis,se hvata u kostac sa  krivinom  „Pamet“ i ostalim krivinama iste da se ne kaze nista, i kao i obicno, razgovoru nikada kraja. Svi se slazu i sve je razumljivo.

Tako da cutim u ovom trenutku, blentavo kao i uvek. Okorela bezosecajna . Ona koja bi pre sebe ugrizla nego zaplakala pred nekim a kad je mnogo tuzna onda je i besna, pa cak moze da bude i agresivna. To znaju slicni , kako izgleda kad ostanes posle sam i kad te niko ne vidi. Jednom sam rekla odavno, ne smem da pocnem da placem, jer ne znam kako bih se zaustavila.

 

GAVRAN

Istanjilo se svuda gde je moglo, strpljenje, obzirnost a ponajvise razum. Dusa  vozi na celavim gumama , pa gde se i u koga zakuca. Carobna  rec iz kutije enigme, pocinje da funkcionise po svoji logici neznanja  i  skladno se uliva u reku nezainteresovanih  ljudi .

Pocele su da me obilaze zivorinje, one prave. Pre par nedelja puz, u nedelju  gavran. Uleteo mi je u sobu, ustvari verovatno  je usetao kroz prozor . Tako smo se nasli  jedan na jedan, on i ja sa istom dozom  straha.

Ne volim ih i nemam nikakv odnos prema pticama, sem sto mogu da kazem da su mi neke lepe, a doticna nije. Nije znao da izadje, pa sam mu navigala put ka balkonu, gurajuci ga nekom motkom. Nije mogao ni sa balkona da poleti,  premalo je mesta, a  ipak gavran nije helikopter. Dok sam u  panici, da se ne povredi od bezuspesnih pokusaja, pokusavala da mu doturim plasticni spas, vise za sebe sam izgovorila “ Kretenu hocu da ti pomognem“. Tad se smirio i popeo na stap .Dignut  na odgovarajucu visinu je odleteo. Sad promatram gavrane, svi su mi isti i razmisljam, da li me je stvarno razumeo. Nekako kao da jeste.

Naravno da sam procesljala  simboliku gavrana. Dakle uzmimo da je mudrost, sunce, svako uzme ono sto mu odgovara, a za ostala prh prh stanja, recimo da su narodne izmisljotine i praznoverja. U nedelju je bilo sunca. Danas mozemo da se udavimo u kapima.  Samo da nas celave gume ne odnesu na stramputicu.

Imala sam sjajan pocetak. Imala sam i emociju koju sam htela da prenesem na papir .Znam samo  da bi imao dosta odrednica sa ne znam.

Gledala sam sinoc dva decaka koji su uzaludno u  pesku trazili izgubljenih trideset godina. Gledala sam kratkometrazni film uspomena  sa tri aktera. Ne znam, prvo ne znam, a moglo bi da se redja, kako, gde, kada, zasto  je proslo?  Dakle ne treba se pitati nista.  Mozda je najbolji nacin da ostavim kao zvucni zapis.

 

NEKOME JE MAJKA, NEKOM MACEHA

Gde si ti krenuo , kuda si se uputio ? Jos ne znas u kom svetu zivis?  Iznad tebe se nadvijaju obesne  i krvolocne zivotinje koje ubijaju i ono sto ne jedu, a  kada nisu gladne. Zasto? -pitas se.  Ponekad iz zabave, iz obesti, iz dosade, tako,  prosto moze im se. Mislis dovoljno je je da se sklupcas, da izgledas manji od trunke … varas se.

Nisam ja nikakva svetica, nikakav dobrocinitelj, nista. Ne mogu  da ti promenim sudbinu, ali pokusacu. Mozda mi je lakse da verujem da si stigao tamo gde si krenuo, da si uspeo. Ne zelim da budem ta, koja ce  nezainteresovano proci  i stiklom zadati taj poslednji udarac. Mozda sam sebicna, stitim sebe stiteci tebe. Ne znam.

Ti  si jedina vrsta beskicmenaka  koju volim. Plasis se?  Mene?! Izgubio si tlo pod sobom i mislis da je dovoljno da se uvuces u ljusturu.  Smesan si, ali imas srece. Hiljadu ljustura u ljusturi, ni tvoja samodovoljnost  ti ne bi pomogla da sam prosla kasnije ili ranije, da mi bas ti nisi zapeo za oko.

Mali  beskicmenjace sa ciljem, zaista verujem da si dospeo negde, na neko drvo i da odozgo gledas i pljuckas na svet .

……….

Pomogla sam mu, prenela ga  par metara i spustila u travu. Za ostalo ce morati da se potrudi sam. Tako je dragi moj u zivotu. E sad pusti rogove i kreni dalje.

treci ugao

Cesto izbegavam diskusije na temu, zasto pada kisa kada je oblacno i zasto su ljudi namrsteni ako je lose vreme. Nekako mi sve proizilazi potpuno prihvatljivo jedno iz drugoga, naravno pri tome ne postavljam pitanje zelje, da ne bih volela sto je oblacno, da pada kisa i da je lose raspolozenje.

Kategoriju encikopedijskog znanja sam oduvek ne-volela.  Nisam osporavala, niti treba da se ospori kao ocigledan  rad na sebi, ali enciklopedijske istine u diskusijama na neke teme, sa davanjem imena i sa strogo deklarisanom stranicom iz neke pametne knjige,  kao jedinu vrstu  argumenata i gledista, mi je ukazivalo ponekad na neki nedostatak licnog stava na zadatu temu. Naravno sakrivanje iza vrsnih umova, ne samo da ne moze  i ne treba da se ospori, ali mi istovremeno  retko pobudjuje paznju i divljenje u smislu visprenosti i pameti, vise kao izvor ili preporuku da doticno misljenje procitam u originalu. Ne mislim nikoga da uvredim , daleko bilo ovim uvodom,   generalno tako gledam, ali evo mog stava na nekoliko tekstova koje sam procitala u vezi citanja i pitanja koju stetu to donosi.

MALO LJUDI CITAJU, POGOTOVO MLADI . AMIN .To je ocita stvar, vecini od nas veoma neprijatna konstatacija ali tako je. Razloga za to ima pregrst, opravdanja nema, ali tako stoje stvari i treba ih menjati i ne cuditi se. Kada bih sada pokusala da odgovorim na ovo pitanje, pocela bih od krize, od roditelja koji su jurili za pastom za zube i mlekom, a ne za knjigom, od sund muzike, od pinkovskog programa i jako bih licila na ponavljanje necega sto svi uglavnom znaju . Ali cemu toliko cudjenje , zal, muka i zapomaganje za kulturnim prosvetljenjem na nacin kako ga mnogi shvataju, samo citanjem. Ovo ne zelim da se shvati kao neka packa, da ne treba citati, niti kao konstatacija da se citanjem ne sire vidici. Ne,  to je jedan od najlepsih puteva otvaranja svesti za nesto,  sto je daleko upravo od toga sto je danas ovde gde mi zivimo. A to je neka ljubav prema mudrosti, ljubav prema drugom i dugacijem misljenju,  poimanju  sveta i lepota u prepoznavanju  vrednosti.  Kako spoznati da je vise koristi od jedne lepe knjige nego od sati sedenja pred kompjuterom, tv ili u kaficu. Kako uvideti da zivot koji  prolazi , nosi u sebi uvek neke opste postulate, koji su opisani u stranicama i stranicama knjiga. Pa tesko je sada, ima mnogo njih koji to spoznaju,  treba se radovati tome, jer realno govoreci,  moglo je da bude i gore i da nema ni toliko. Ako uzmemo u obzir da je generacija koja je polazila u prvi razred u godini bombardovanja sada ima oko dvadeset godina. Generacija koja je naucila da pise i cita, prosla do cetvrtog razreda ne znam ni ja koliko strajkova i cega vec ne. Ne mogu potpuno da dobacim koliko je moglo da se prenese ljubavi  toj generaciji, prema knjizi, prema citanju i ja se radujem samo kada vidim da ih ima. Mozda se mirim sa situacijom ali mislim da ni halabucenje oko toga nije nista od vece koristi.

Mene vise interesuje nesto drugo, a to je cinjenica da sam se sretala sa mnogo ljudi koji  dosta citaju, nesto trendovski, nesto ozbiljno, ali da sam jako cesto imala osecaj da i pored svega procitanog nisu mogli, ili nisu uvideli poentu istog. Primamljivi razgovori  o tome su mi ostajali nedoreceni, bezizrazajni bez ikakve licne note.  Retko pricam o ovome, uopste retko pricam i o knjigama, javno, citam iz svoje potrebe koliko uspevam i kada uspem, volim da cujem preporuke sta treba jos procitati ali s ne deklarisem. Nadam se da ce doci i izaci sve na svoje, da ce mladi spoznati i okrenuti se ka nekim drugim vrednostima, ali mozda na neki drugi nacin, ne cudjenjem i  ne hajkama. Nadam se da ce spoznati razlike u Kalujeru sa i bez ferarija, a naravno mozda im taj put upravo ide preko tog ferafija. Na kraju, ne zanima me politika ni nju ne krivim toliko, nikoga ovda ne interesuje odavno sta se ostavlja mladjoj generaciji u amanet ( jos dok sam ja mogla da se ubrojim u mladju generaciju), ponajmanje  kakve knjige i koji postulati.  Ostalo je sve licni razvoj, pa neko preko enciklopedija, neko preko prsta na celo a neko mesa sve to i izvlaci nesto za sebe.