DOBRA STAMPA ZA VREME

Uskoro ce jos jedan list biti istrgnut iz kalendara. Kalendari zavrsavaju tako glupavo u nekoj kanti, kao da se dani speru sa brojeva i  sliju  negde svojom nepoznatom logikom, ostavljajuci za sobom samo papir, uglavnom onaj finiji, gladak ali neupotrebljiv, osim kao zastita od prasine na  vrhu neke kuhinjske police. Koja ironija, papir na kome se beleze dani , crvenom, zutom, mesecom , krstom sluzi kao  zastita  protiv masnoce.  Pocepas dan, istrgnes mesec, unistis godinu a sabiras sve, pamtis i racunas, bez dokaza. Unistavaju se, prosli su i ostanu  negde zapisani kao tren. Valjda nam ne treba dokaz koliko smo mogucnosti imali u tim brojevima, koliko promasaja i koliko uspeha. Mozemo posle da nagadjemo i da se prisecamo koliko je sve bilo dobro.

 

KOMARAC

Mutante od krvopija satire samo tradicionalna metoda , pa kako ko primeni. Pljas neocekivano, i to je to.

…………………………

Postoje neki etaloni  nedoumica i nesnalazenja   o kojima se saznaje samo od onih, koji su voljni da o tome razmisljaju i  govore. Ostali cute ili resavaju to na svoje nacine, ali i pored svih pokusaja da se pokazu kao rezistentni na doticna nesnalazenja i  nicim ne pokazuju zbunjenost u zivotu, duboko sam ubedjena da  samo vesto prikrivaju  strah da i postave bilo koje pitanje koje bi iziskivalo odgovor na pitanje „Zasto covek…?“.

Pored svih ispitanih naucnih oblasti , koje o  nama  daju tako neubedljivu superiornu sliku misaonih bica, jos uvek je covek coveku najveca zagonetka. Ako uporedim neke zagonetke i nesnalazenja koja se ponavljaju,  nikako mi nije jasno kako je ljudima uspelo da prihvate mnoga teorije , naucno dokozane raznim aparatima, proracunima, ogledima i eksperimentima, samo sliku o coveku kao bicu sa slicnim suptilnim potrebama nije. Ocito nije, jer se pitanja ponavljaju, na isti nacin se pogadja i slicne stvari bole, a opet jedni  drugima radimo ono sto ni sami ne mozemo da podnesemo. Onda nekako sebe izopstimo iz tog kruga, da mi nismo nikada bili drugome nedoumica, ali  i ta teorija mi  vise lici na pretpostavku na klimavim nogama.

KAP MISLI

Reci teku  nizvodno . Misli teku uzvodno i kada se preliju pripovedaju  svoje tajne kamenu.  Preliju   se  neobuzdano  trazeci prolaz kroz neku  pukotinu u glavi da bi se vezali   za onaj jedan sastojak kiseonika u kapi vode, onaj kroz  koji se ozivi pri prvom udahu i onaj koji  prelomi poslenji. Skliznu spretno u vodu i nastave svoj zivot u vodi koja pamti i pripoveda.

Planinska reka  cavrlja sa prirodom  i pozudno  guta  sve misli. Kao sto pogled jede predmet svog obozavanja, tako ona ispira bistrinom  vode i svojim zuborom koji poskakuje po kamenju. Svira svoj zavodljivi koncert, koji se zavrsava dostojanstveno uz huh vodopada, kao sa najlepsim fanfarama. Na bes svih ostalih recica u podnozju sa bukom i praskom skoncava u more bitisanja. Bes u drskosti narusavanja mira, sklada zelenila i plavetnila koje se ogleda u njoj.

Kamenita obala  ljubomorno cuva svoje rastinje od brzaka i njegove pesme .Nadvija se grmlje i drvece u zelji da je cuju, da se  orose  penusavom izmaglicom planinskog potoka,  da u svom odrazu pronadju potvrdu svog bitisanja.   A kapi vode skliznu sa lista I ako ispare, pricaju i dalje svoju pricu oblaku.

Kad dodje vreme sresce se opet u harmonicnoj pesmi zivota i ciklusa , vratice se ponovo dole kroz misli  pri vrhu   planine koja je izrodila taj potok, u obliku vode , potoka – divljieg  a tako pitomog. Slice se sa oblaka, nizvodno sve do doline, do mora koje se umiljava  obali.

Moda

Mnogo smo uzburkani. Malo, malo pa nas neko prenerazi , uzbunjuje, uzbudjuje a bogami i unosi paniku. Dakle od sada samo o medama i zekama.

Ziveo meda na obronku  sume. Leti je sejao strah a zimi  spavao, kako dolikuje medama. Imao je svoju pecinu i svoje mecke.

Prvi komsija mu bese zec, napacen od seksa.  Ko je koga tu sustizavao, nije  ni on sam  znao ali je dostojanstveno cekao svoju sargarepu na prosjackom stapu.

……………..

Sad cu da obucem kosulju sa neobicnim kopcanjem, i da se moderno odnesem u pip… .*

*zbog sirenja panike  model  je poznat redakciji.