VEZITE SE, UJEDAMO

To je posledica  sto smo nebeski, onaj sa kasikama i viljuskama, onaj koji pljucka sa visine i kaze, ma nas nista nece dotuci.

………………….

Kazu, ne treba jesti posle 6. Majke ti, mene stuce pantljicara negde oko ponoci, pred paljenje svih pomogala na struju, vodu i detrdzent. Eee, ja se trudim da budem zonski covek, bar donekle,  kao sto predpostavljam da mnogi pokusavaju .

Ne znam koji bi to bioritam bio normalan, pa da se iskoristi bez posledice doticna pogodnost koriscenja jeftinije  struje.  Valjda se cilja na mladje generacije,  koje su vec navucena na izlazenje u ponoc, pa pre nego sto izadju, da kresnu masine po kuci i kada se vrate, da prostru oprano i razvrstaju isuseno.  Ali tu se zapinje ipak u praksi, valjada treba jos vremena da se klica primi.

Ustvari , sve je to dobro  osmisljeno, nema omaski. Dakle, roditelji srednjih godina docekaju ponosno ponoc, a onda odu da spavaju snom bezgresnika, jer su izvrsili svoju svetu duznost prema kucnom budzetu. Oko dva, pola tri, a boga mi ako se u prvoj smeni okasnilo, i oko pola cetiri, pocinje zavijanje komsijskih centrifuga. Nedostaje samo jos ljubazan glas „ Upravo slecemo , tako da vas molimo da…“ To je jasan signal za one starije generacije. Njih  je bensendin i ostala pomocna sredstva za odrzavanje mira i pritiska „sobalio“  u isti san nesto ranije, tako da su taman fit za ukljucivanje svojih .

Kolo solidarnosti se okrece sve do pet pola sest, tako da umilni zvuk sletanja doceka  zaposlene tacno na vreme. Popije se prva kafa, razmeni se nekoliko reci sa sobom, o neobicnim kombinacijama ljubavnih odnosa i opstenja “ Jebo ti pas mater i tebi  i masini i vesu.. “ i krene na posao. Ne mogu da se prave blesavi i da se uspavaju. Ustvari, stalno su tu negde izmedju sna i centrifuge, tako da nema izvlacenja.

Sve u svemu, kakv sklad, koji mozak koji je objedinio sve , a onda kazu nismo solidarni.

Ih, a Svajcarci drame,  ne sme kod njih posle deset ni da se tusira. Svasta.

 

DOBRO SAM BURAZ

Htedoh da primetim da sam bas dobro, onako skroz. Skroz da kucnem o drvo, jer uvek moze da bude jos za malo pa vise skroz. Tako mi nesto poslo ovih godina, a jedino je da se obrne curak naopako, pa tako i ja, uvek naopako od opako, da ne izbacujem o.

Sto kaze moj drugar iz perionice „ Ma sta ti fali, bas dobro izgledas“.  To me prati , valjda ce da dobaci i dok se ne prucnem. Nikada se na meni ne vidi sta je skroz, a gde naskroz zapelo. Valjda sam neke saljive prirode, pa i kad ima malo prostora, ja udarim na smeh.

Taj covek, dosta mladji od mene, me je kupio  svojim saljivim i uvek raspolozenim „ Gde si buraz, sta ima?“. Dodjosmo do buraza, jedne zimske veceri pre sest-sedam godina,  na minus ne znam koliko, kada mi je kljuc pukao u zaledjenoj bravi automobila. „ Ma ne brini buraz, ja cu do  jutra da ti namestim sve to.“  Ujutro  smo zajedno cistili led sa doticne ljute  maKine, koja je  kasnije bila  trampiljena sa tapetarom za presvlacenje neka dva kauca. Grebuckajuci tako po ledu cuh  istoriju buraza, odvodjenje iz gimnazije na neki polozaj iznad Sarajeva, smrzavanja i mnogo toga. Dobrovoljno sam se momentalno pobratimila sa covekom, jer i on jedan od retkih kod kojih se ne vidi  gde i koliko je dogorelo.

Dakle, ne znam da li sam rekla da sam super. Tako idem i sve mi je sjajno.  U poslednje vreme primecujem  samo slucajeve.

Pundja je zacesljana uredno, crna kosa je kontrast citavom utisku koji se polako priblizava.Cipkasta  bela kosulja iz daleka octrava usahle grudi. Sarena plava suknja na cvetice jedva doseze do vrha belih  dokolenica, koje se zavrsavaju u polu sandali isprane i iznosene plave boje. Koraca odmereno, polako kao da je  na crveniom tepihu na  premijeri  filma iz koga je izasla. U desnoj ruci, onako damski  nosi  platnenu  sarenu torbu. Prosla je jutros pored mene.

Veceras mi paznju privuku dve osobe koje ulicom vuku kofere. Iz daleka izgleda kao da se vracaju sa nekog puta, ali nesto u citavom utisku na prvi pogled odudara. Na drugi otreznjuje. Visoki   mladic vuce kofer  sa veoma losom kordinacijom  i ravnotezom. Kofer je prilicno pristojan, ali je njegova saka kojom vuce rucku zasticena kesom.  Manija od bakterija i bolesti. Neobicna linija na ledjima seze  duz kosulje i izviruje pletenica ucebale kose.  Pri zaobilasku sam samo mogla da primetim izduzeno lice i neki odsutan izraz. Osoba ispred je zena, ponovo dokolenice, sarena suknja i veliki problem da se kolica, koja predstavljaju kofer, popnu na trotoar. I njena ravnoteza je u problemu.

Dakle, dobro sam. Moja ravnoteza  je teza za ravno pa kud god to krene.  Pokusavam da preradim informaciju da mi je kod majke krenula demencija.  Datum, omasen, mesec „ na primer  juli“ a godinu ne bih da spominjem.  Sve to ne primetis, jer sve pokusavas da podvedes pod starost a kad konstatujes da ne moze bas tako, onda ostalo cujes u ordinaciji.  A onda cujes od drugih neka iskustva, malo procunjas po  internetu i konstatujes, bas sam dobro.  Jos samo  da uradimo sve preglede pa da znam koliko sam sjaajno.  Dakle radim na racionalizaciji, emocije kresem na  kratko. Tja, to mi je uvek bila jaca strana.

 

OBICAN SMRK SA OBICNOM PESMOM

Kofa i igara,   ’leba i ne treba, pali smo na vodu.  Prozivka, sve moj do mojega , veliki od veceg. Nasi prostori su poznati  po trendovima, brendovima a bogami i kulovima, prosto da se rimuje. Sreca  sto ne citam dogadjanja velikih iz dubine kofe, ali vidim opet sam   skroz van tokova . Tragajuci za pomamom, u nemogucnosti,  slaboumna, da shvatim kako se prikuplja tako novac dodjoh do eureke.

Aaaha, u tom grmu cuci dinosaurus. „Reč je o izazovu ledene vode koji se proširio na društvenim mrežama. Oni koji se poliju imaju pravo da pozovu troje ljudi da se u sledeća 24 sata i sami poliju ili da doniraju novac“

Ono ILI mi probode dusu. Lepo bi bilo da se vidi ko to nece da se poliva, a da zavati malo  iz bunara za donaciju. I jos bih se , daleko bilo da sam malo visprenija zapitala, pa zasta se polivaju nasi. Ovde bi  bilo mozda bolje da se izloze izazovu ledenog  smrka, prosto onako iz inata, vi kofu, a mi smrk, masala, pa na grande, koga odneo odneo, ko ostao donira.Joj , odoh da se sama polijem…i da se tri puta prozovem i prizovem pameti.

Ne znam vise gde da klikam. U politickoj kanti bez dna, sve  nesto muljavo , te odavno digoh sidro i da pokusavam da dobacim do necega sto razumem. Ekonomska kofa , malte ne sengrup. Treca, sva izresetana, izbodena , muka da pogledas. Ostade mi jos samo da gledam kako velike ribe progutaju manje, pa makar ta manja bila i ajkula.

TRECI KEC IZ RUKAVA

Tri godine blogoradam, malo sam  moj a  sad word . Wauw, jos i press.  Tri, masala, nije juce za tihu neznu i povucenu, a pre svega odmerenu. Koristim vec nosu,  tako da  je nekontrolisano  izlucivanje poprilicno svedeno na meru.  Bar se tako dozivljavam. Ponekad, priznajem,  citam sebe unazad. Pomislim nekad, ima tu i nekih dobrih stvari.  Volim sto sam ovde , mozda je postenije da kazem, volim sto ste tu.

…………………

Bilijarski sto

Nadjemo se neocekivano, ni sami ne znamo odakle baceni i kojim sve udarcima  pomerani, na nekoj  putanji loptice ka konacnom odredistu, ka nekoj rupi.  Partija  tako pocinje i tako se  zavrsava. Loptica protrci po terenu, ponekad sporo, cesto prebrzo. Sudara se sa ostalim u istoj igri,  nekima  se ispreci, mnoge samo okrzne i napravi povoljnu situaciju za igru…   Partija slucajna na prvi pogled ali unapred isplanirana, ne od strane nas, koliko god se mi upirali,  malo se mi tu verovatno pitamo. Ko ce gde da se ispreci, zasto,  kako, su pitanja bez logicnog odgovora.

Neko zapocinje  igru,  ubacuje na ravnu povrsinu vremenskog stola,  pazi koju kojom brzinom da pogura, kojoj koju prepreku da stavi. Neke idu zajedno u jednom pravcu, neke u suprotnom, srecu se mnogi ali mnogi samo prodju na pristojnoj razdaljini. Partija  dobra, ili ne , zavisi od medjusobnih prenosenja energija. Ima obrta, neocekivanosti, a i zicer kombinacija. One kao i uvek, mogu da se promase. Dobro na prvi pogled moze da vodi u pogresnom pravcu,  nepredvidivo  ka dobrom.  Bitno je da se  ima dara za igru, decju i dobronamernu, da se daje i prima energija  i ljubav, jer svi su sa istim predispozicijama, na istom terenu. Samo energija vodi napred.

Smisao igre nije puko pogadjanje rupa, mada ima i takvih pravolinijskih kretanja.Vreme prelaska od tacke a do tacke b nije ograniceno. Nekada se meri sekundama, moze i vekovima, ali ako nije doslo  do pozitivnih razmena  energija,   igra je monotona, ali je igras. Mnogi  se   zature blizu margina, po nekim coskovima do  kojih se tesko dolazi i odatle posmatraju komesanja.Verovatno ne bas zadovoljni sto nisu u samom centru zbivanja. Mozda su bez boje, bez  unutrasnjeg magneta kojom bi privukle ostale.

Druge, zive, jarkih boja , pri svakom udarcu,  poskoce, uzdrmaju, razbucaju jos tri sledece.Pomere igru, unesu  zivot i dinamicnost. Cesto pomognu, da se drugi ne ukopaju i ne stoje uvek na jednom mestu. U svakom slucaju ponesu dosta energije od drugih, daju drugima svoju, uticu  na neki nacin i na svoju i na tudje sudbine.  Izgledaju kao da su sami kovaci svoje srece ili nesrece.Ima i zivih bombi, koje sve raznesu, a uglavnom i sebe u nekom ludom tempu ka cilju.

Nesto  diktira sve moguce udarce, planira kombinacije susretanja, presretanja. Kraj je smestanje loptice u neki otvor.Posle raznih sudaranja o druge ljude i sudbine, noseni nekim nama nerazjasnjenim pravcima i stramputicama , skoncamo pod nekom cojom,  travnatom ili zemljanom. I cuje se poslednji otkucaj , poslednji udarac. I kada odu,  na stolu ostane  poneka loptica koja se kotrlja zahvaljujuci tudjoj energiji i ljubavi. Mozda kao dobri igraci budu ubaceni na visi nivo igre, neki losiji se vrate na pocetak da nauce nesto i isprave greske, ponekad se mozda i sretnu na istom stolu iz raznih ranijih partija. Uglavnom svi su istih obelezja, slicnih predispozicija.

 

 

Meri se sekundama

Kada bi postojala  Last Minute opomena za greske.

Last Minute da popravite zivot…….hvala primljena informacija.

Last Minute da dan bude dobar. …ahh, hvala.

Zvrrr……Last Minute da ucinite nesto za sebe. ……….ahh, koliko jos imam vremena za tu ponudu?

Nije to Last pobeglo mnogo od znacenja u drugom jeziku. Teret minuta, teret za odluku, za delanje.

Ovako, sve je First Minute, tako i ostaje, dok ne postane nekim cudom  Last.

Dobro, ‘ajde

Cutim ovde, jedem pite sve neko vreme, fino i dostojanstveno. Vrucina, te  nije vrucina. Pada kisa, grmi, puuun mesec il’  se ispraznio. Tako ja guram, a kuma zna sta sve mora da tpi i onda Grof napise post, od ljubavi po do nade. Te ovamte te onamte, tinejdzeri ogledala , muke zive, mi znamo.  Ja kupila cak i roze kosulju, a rozla nenavizu, sto je govorila moja baba. Al’ ‘ajde, jos i fluorescentna , da nadoknadim valjda sve one rozla neiznosene. ( niti ce biti) . Kaze kuma, jel smo poceli da smecemo sa pamecu, da kupim i ja jednu? Ne znam, tu smo negde valjda. Ajde sto napise, lepo je napisao gsn Grof, nego sto moj komentar ne razume, majku mu.  Uh kuku, gde me nadje. I onda se ja posadim sama sa sobom i kazem,“ e bre JA,  s’a fali ?“

Procitah pre nekog  vremena uputstva kako treba ovde. Kaze uputno je da se postavi slika, da zna covek sa kim krekece. Ahhh, to je ta kvaka, hmmm.  „Ja“, dakle nikad da se opametis, pa neces ni sa ovim. Eto zlu ne trebalo, ako trazim pomoc na ulici, ili za one uokvirene oglase… ili za cvece, koje mozete slati iskljucivo na ovu blog adresu. Za sve dobrociniteljske  dinarske i devizne uplate moze da se otvori konto.

davor 051