问我有一个题

Trebala bih da naucim da tumacim ove kucice. Sto da ne, sa njima ne bih imala problem. Nemam problem da prihvatim tudja, pa cak i bajkovita stanovista, bez potrebe da dam poslednji sud, da li je tacno ili ne. Mogu da saslusam, razmislim u sebi i nemam poteskoca da prihvatim, da sve na ovom svetu ne mora da se dodirne, omirise i proba, da bi bilo zapisano u knjigu postojanja. Mogu razgoracenih ociju da citam o cakrama, aurama, samadiju, Lemurijancima, Atlantidjanima, vanzemaljcima i ostalim stvarima na rubu znanosti. I o bioenergiji, raikiju, teslametamorfozi, prenosenju misli na daljinu, o intuciji i da trazim vezu izmedju slika Ilije Bosilja sa ljudima od po nekoliko metara i sa cetri ruke. I nista me to ne  opterecuje i ne plasi,  ne gura me ni preko linije, da nisam ovde, a ne zatvara vrata da mogu da budem i tamo, nego nekako vesto balansiram tacno na ivici sa budnim ocima i mozgom.

Ali strah od nerazumevanja nekih, sto mogu da cujem i dodirnem, od stvari koje ne razumem u ophodjenjima i tretmanima, mi dizu kosu na glavi. Preispitujem se toliko da pocnem da sama sebi licim na dzelata, koji zakiva eksere pod nokte svesti, da se ne ogresi, da prizna da umislja to sto vidi i da ne tumaci  nakaradno.  Stalno trazenje znakova pored puta, da sam ja ta sto gresim  (i pored znakova sa druge strane o koje se saplicem ), kad mi tako bludne misli padaju napamet. zato bi neko nekog cisto onako ili ovako, cisto iz potrebe inetersa ili iz zajebncije,  onako pausalno ili po navici  povredio. I ne znam sta da vam kazem ljudi, stvarno ne znam, kako da se izborim sa tim. Povlacis se , povlacim se od ljudi, od vecine da ne gledam, da ne vidim to sto vidim, to nesto sto je mozda sa druge strane crte i sto se mozda zove intuicija, ili podsvest ili ….izmisljam svetove za sebe, tumacim, bojim u bolje ali ne iz potrebe samoobmane. Ali je tocak uvek ispred, uvek isti i licim sebi na hrcaka koji se vrti u krugu. Svesna sam da smo samo nesavrsena bica, a i pored toga se uplasim, kad mi glavom pored svih mogucih obelezja nesavrsenosti prostruji i misao da ima dosta  nesavrsenih, sa savrsenim osecajem kako da drugome nanesu nespokoj, blago receno. Ali dobro, evo novi krug je predamnom..

ZELENIŠ I BORANIJA

Nabrekli nokti na vrhovima zdepastih prstiju drze zgnjecenu  cigaretu. Jos jedan dim do crte i blagog osecaja topline iz filtera . Toplota  je razmeksala kozu izmedju dva prsta napravivsi udubljenje u  koje je  srasla cigareta i razlila  bolju filtera po kozi. Osmeh i jednostavnost  ljudi koji su propatili. Kad pogledas tamo gde je dusa, osetis nesto jednostavno i prisutno, nesto sto tako jasno govori da su ljudi samo ljudi i sa ove i sa one strane tezge.

Bas tamo, gde se sve meri i kantari, gde se bira i krade, podvaljuje i poklanja da oskoci,  stoji sa osmehom nad svojom gajbicom i gleda. Gazde i nadnicari koji prodaju sa jedne strane , nadnicari koji kupuju sa druge strane tezge. Svi zauzeti svojim ulogama, seljaci koji  izigravaju gospodu, seljaci koji glume seljake i gospoda kojoj je neprijatno  i drhtavim starackim rukama drzi po neku kesu u ruci. Mladju gospodu ne poznajem, novo je doba i vise nije ista fela. Sve je zapakovano u ambalazu, sve ima svog kupca. Poneko je samo jednostavno covek.