Lisce se sa lakocom predaje vetru. Kovitla ga do osmog. Kad vetar udahne, za onaj trenutak kada ga nema, pocinje polako da se okrece oko svoje ose i da pada. Ne znam da li zvucne krosnje uzivaju da strgnu sa sebe balast suvih izraslina, ili sume jer se bore da ih sacuvaju jos neko vreme.

Odnekud se stvoris,  rasterujes ono sto je pred tobom. Ostalo samo uskovitlas.

Pocelo je da se para,  da zjapi.

„Dobar dan. Cast nam je da Vas obavestimo da ste srecni dobitnik….“ pevusi razdragan glas sa druge strane zice…„ Zbogom!“, pevusi moj sa ove. Uvek usred dva zalogaja, za vikend  u nedoba, koje je bilo jedno od zapovesti da se u to doba ne zovu ni poznati, a kamoli nepoznati. Dele se vecere, cebici, jastuci, putovanja. Raj na zemlji.

„Imate srece! Bas danas je specjalna ponuda, tako da cete sve ovo dobiti umesto za 1600 evra za fantasticnih 1200. Ako se odlucite pomocicete meni, da dobijem bod koji mi nedostaje, da kao najbolji menadzer odputujem na Bali. Danas imam srece, jer mislim da cete to bit upravo Vi“ ..razdragano izgovara slika i traka, pomalo nesigurna posle svih upotrebljenih taktika koje je naucula, koje su je naucili.. Razdragano krecem rukom do usiju. Proveravam da ne strizu, da nije to ta veza za pricu , ako mi se vec tako obracaju… Gledamo se sa osmehom slika sa trakom i ja. Ne zna na koju  stranu da  krene dalje. Ja slusam i dalje sa osmehom na licu.

„ To je neophodno svakoj zeni“, osmeh ne pada, a u ocima se vidi talas nadolazece panike. Sta ce dete, radi, mora da zaradi za svoju kiflu. Slazem se, naravno da je neophodno sve to, ali mi bas u ovom trenutku ne treba.

Odvazih se da vidim kako to izgleda, koji su to mehanizmi da pola penzionera juri po promocijama, ukljucujuci i bliznje rodjake. Pre nekog vremena jedva izvukosmo informaciju u vezi nekog cebeta od kamilje dlake, koje je  za fantasticnu povoljnu cifru od tri nule (u evrima) potpisao najstariji clan nase ekipe, preko 77 godina. Bese gvozdje vruce, jos i da se kuje. Demokratski pustih decu na prodavca, te sve bese reseno jednim pozivom. „ Slusajte, nemojte da varate stare ljude. Da ste odmah pocepali taj ugovor moje bake, da ne dodjem ja na promociju da sam cepam.“

Onomad kad behu plate do deset maraka, cvetala je prodaja magicnih krpa za 50. U najvecoj krizi pola Bg je pokupovalo serpe od nekoliko hiljada klikera, da u njima kuva vazduh, jer su plate bile taman za toliko. Toalet papiri i ostali detrdzenti se ne kuvaju i ne jedu, a i u toj cvrstoj valuti je bilo bilo isplacivano. Da ne pominjem posledje generacije savrsenih usisivaca koji i kuvaju kafu, za neku sicu, ali duga je bila na nebu.

Sad vidim, ide od konca do konopca, sta ti dusa zeli, samo se cifre ne menjaju, sve je za fantasticnih nekoliko hiljada.

Da li ima uopste sava, ili je i to imaginarno?

SKOK ………….domaci

Spontano sa slagom i sa zadatkom za pricu :zver, jabuka, razočaranje, stena, plima

 

Jabucica mu je igrala, kao da nema ni kapi pljuvacke u ustima. Ponekad su ga hvatala takva stanja gde se smenjivala razocaranost, strah a onda se budilo nesto zivotinjsko, zversko, sto mu je davalo snagu i sigurnost.. Pocinjalo je od razocaranosti koja su trajala nedeljama, a onda se to kao talasima smenjivalo, dok ne naidje plima snage i sigurnosti, kada se zaletao i skakao u ambis..

Nije imao hrabrosti da se odluci za zanimanjenje koje je voleo. Govorili su da to nije zanimanje za  nekoga, ko treba da osnuje i ishranjuje porodicu, a nije je  osnovao ni do poznih godina. Od malena se interesovao za avione, za let, za nesto sto je simbolizovalo slobodu, slobodan let, slobodan pad.

Padobran mu je bio simbol slobode, simbol prevazilazenja svih svojih mana i nesavrsenosti. Samo se posle skoka osecao sretno, vredno i uvazeno. Vadio bi tada jabuku iz ranca, jeo pri povratku kuci dok se plima adrenalina povlacila i za sobom ostavljala osecaj zedji. Clanstvo u padobranskoj sekciji je zmenio slobodnim skokovima sa brezuljaka u okolini. Odbio je ponudu da iz malog kluba ode na dalje usavrsavanje i nastavi profesionalno sa strascu. Promenio je opremu i poceo sam da obilazi  strma uzvisenja u blizini.

 Ljudi su  nastavili da se cude, sto jedan neupadljivi, povuceni opstinski cata ima tako ekstrema uzivanja . Nisu razumeli da ga je miris papira u kancelariji gusio godinama. Nisu mogli da razumeju zasto je svaki dan u podne predano i odsutno jeo jabuku zagledan kroz prozor. Taj ritual je posle skoka stisavao adrenalin, a u prasnjavoj kancelariji budio osecaj samopostovanja.

Vucja stenena, cilj zacrtan jos od prve i jedine nezgode koju je imao. Takmicio se svojim strahom zeleci  da ga potisne, suocavanjem sa njom. Stena zver, koja je prelamala vazdusna strujanja po svom nahodjenju i u najsuncanijem danu, kad se mislilo da nema trunke vetra. Bila mu je na oku svih ovih godina, na dohvat ruke. Posmatrao je zimi kroz zamgljeno i musavo staklo kancelarije i svaki put se pitao kada ce smoci konacno snagu da se vine sa nje.

Sada je stajao tamo, jabuca se umirila, progutao je nekontrolisano jos jednom i uhvatio zalet …

POREDAK STVARI

Znam ta stanja kad me uhvate. Nema tu, pustim da realno vreme dostigne ono sto se zgusnulo sa hiljadu dogadjanja, bez mogucnosti da se razradi emotivno,  i onda kada je sve dobro. Tako pustim sebi na volju i sve trpam ispod ove hrpe vesa, sa kojom se dogovaram vec par dana da se nadjemo na dasci, i hvatam komp. Ne pomaze ni bemislena radna terapija koja me ne privlaci, samo ono sto zelim.

Pocnem onda od posmatranja prirode  od osnovnih stvari, pa kazem, ma sve je luk i voda i sve je super. Stalozi sve to, mozda dodjem i do pegle da ispeglam vijuge.

…………….

U kamenu je voda, kazu, ako si dovoljno spretan da je iscedis. Neka ruka moze u njega  da zarije mac, bez krvi. Skakuce kao zabica, ali uvek posle toga potone za stalno. Zaseravaju ga golubovi kad je spomenik, a soli kupus dok  ga pritiska i ne moze da  ga dosoli niti zakiseli.

Kad postane pesak, stavlja se u sat koji ne kuca i ne pokazuje realno vreme. Uglavnom ono rovito, koje ako previdis pesak postane kuvano, a mozda i peceno. Od sitnog, onog najfinijeg se kriju oci, ako ga vetar uskovitla. Rasteruje kerove u coporu, pravi cvoruge, zuljeve kad se prenosi, a najbolji je kada se stane na onaj koji je lud.

Iz ociju ga isteruje samo suza.  Ona suza isterana iz oka i iscedjena iz kamena je voda koja  pamti , prica i slusa. Magicno ogledalo za zaljubljivanje u sebe, nekada iskrivljeno i koje priziva do dna bunara. Najlepse je sto neobicno prelazi u razne oblike, zivi siri se, skuplja i nestaje, na nebu probodena svetloscu pravi dugu. Hladna  moze da zaledi i krv u zilama, vrelinom cak i da opece, mada nema ni malo vatre u sebi. Poprima svaki oblik,   a slobodna sledi samo svoju logiku i tece negde ka uscu, ka drugoj vodi, pa cak i kada ponire. Okrepljuje i sveti, melje kada zeli sve pred sobom, pa cak i onaj kamen koji ispljune kao pesak za sat.

Onda je uhvati drvece svojim korenom, postaje hrana za ono sto pravi cist vazduh. Zgrabi koren i vodu i kamen, objedini, nasadi se drvo u najmanju pukotinu. Melje ga, crpi i daje ono sto kad udahnes, kazes…. evo ziv sam.

Gastro blog igrica – izazov prihvaćen (hehehe, a naslov copy/paste :))

1.Trenutak kada sam bio/la ubeđen/a da će me zemlja progutati.

Imala sam na umu nesto drugo ali me je Alana podsetila. Na vlastitoj svadbi, pri zavrsetku cina vencanja, kad je maticar teatralno rekao :“ Mladenci cestitajte“ informacija je ludacki pocela da mi trazi mozak, „ja da cestitam, kome da cestitam??“ i okrenem se ka kumu i cestitam mu… Svi skoce, mladozenja me kucne po ramenu i sta da kazem „ Ma sta da ti cestitam..?“

(Toliko koliko sam  provrtela cin u sebi  i izvezbala ono suptilno DA) 🙂

  1. Momenat (situacija) kada sam shvatio/la da mogu/umem/znam da kuvam.

Decji prvi rodjendani i prve sasave torte ( zec, leptir, auto i td).

  1. Da li postoji nešto što ste mislili da nikada nećete uraditi, a uradili ste ( i u kuhinji i van nje)?

Nikad ne reci nikad. Uglavnom sve sto sam mislila da se meni nece dogoditi i da necu uradititi, mi se vec dogodilo, tako da vise ne razmisljam o tome „nikad“.

  1. Crno vino, belo vino, pivo, žestoko piće, sok ili voda (nevezano za obrok, ali i uz njega)?

Vodka, cista ili sa limunom. Ostalo redom kako si naveo :).

  1. Da li volite da spremate jela sa zaprškom ili ne i da li mislite da je ona bezopasna po zdravlje i liniju ili ne?

Ne smeta mi zaprska. Svojevremeno je jedna stara doktorka rekla da je zdrava. Ja se drzim toga, ali ne preterano.

  1. Vaše mišljenje o jelima i začinima sa bliskog i dalekog istoka generalno i sa osvrtom na aspekt da postoji mogućnost javljanja problema sa digestivnim traktom (dakle za ili protiv).

Nema problema, neke volim a neke ne, uglavnom kari , djumbir, soja sos.

  1. Jeste li probali žablje batake i neku „egzotičniju“ hranu tipa skakavci, zmije i ako jeste kakav je utisak?

Nisam i tesko da bih probala.

  1. Postoji li je neko jelo koje najviše volite da spremate, apsolutni favorit?

Bilo koje slano pecivo mi uglavnom uspeva, a i volim da se umusim u brasnu dok mesim.

  1. Postoj li neko jelo koje uprkos činjenici da ste pravili milion puta, svaki put kao da mu nešto nedostaje?

Sve sto ne volim da jedem ( grasak, boranija) i koliko god se trudila da poboljsam zacinima, retko uzivam u njima.

  1. Da li biste pristali da vodite svoju kulinarsku emisiju i pod kojim uslovima (ako je odgovor da)?

Definitivno ne.

PS.  Nisi pitao, ali kod mene je to vezano za kuhinju. Ja u kuhinji volim da se igram, da pravim neke kombinacije i to uglavnom kada spremam za goste. Nikad ne napravim po receptu koji dobijem, uvek promenim i posle ne znam sta sam uradila, ali je uvek super. Svakodnevna ludovanja po kuhinji mi zbog nedostatka vremena uglavnom idu na nerve.

Zadatak: Postavite sebi 10 pitanja i odgovorite  da vas niko ne cuje 🙂 i to ona najnezgodnija. Ko je spreman moze i da se oglasi.

od mene samo dva.

1 A. za zenski deo publike: Da li volite da strikate, heklate, sijete, vezete ili neki drugi rucni rad?

1B za musli deo publike: Da li majstorisete, krecite, farbate i poravljate automobil?

Uzela plajvaz od Labilne

Porez, Cipela, Krv, Urgentni, Sudija

——-

Zuljalo ga je kao uskla cipela kad napravi zivu ranu. Bio je pred pucanjem, da prokrvari i da potece krv, a on mora ponovo da je obuje, da gura nogu u istu obucu, jer nema drugu. Opet mora da  prica celu pricu, kao da je pred porotom, kao da je na sudu, a ona ce da bude suduja i da izvija svoju levu obrvu i da mlati nezaineresovano nogom.

Ceo zivot mu je odvela u pogresnom pravcu, podarila mu je zivot ali se  mesala u sve njegove izbore. Nekada je bio mlad, nekada je  mozda bilo svrhe da joj se verbalno usprotivi, mozda ne bi platio tako veliku cenu sa  haracem,  porez koji mu je stezao omcu oko vrata. Mozda, ali od nje nije mogo da pobegne. Rasturila mu je jedinu ozbiljnu vezu i oterala ljubav njegovog zivota, jer nije znao da se postavi  . Njegove devojke nisu bile nikad dovoljno dobre za njega,  nisu bile dobre za nju, kako je shvatio. Sada je bilo besmisleno da izgovara sve ono sto je trebao mnogo ranije.

„ Javili su ti da su me odveli na Urgentni!? Zar nisi mogao ranije da dodjes?“  Gledao  je bespomocno u telo koje se smanjilo na meru deteta.

„ Nisam mogao, kevo, znas da ne mogu da dodjem tako brzo. Ovde sam sad !“.

„Da, da  nisi mogao….nisi ti bio kod kuce sinoc  a mobilni ti nije bio ukljucen. Opet si sa onom ostrokondzom iz mladosti…“

Gledao je pravo u oci, gledao je da u njima pored starosti pronadje i nesto drugo, nesto sto bi mu ipak probudilo sazaljenje, ali nije nalazio. Sve joj je obezbedio, odavno je shvatio da je njena ljubav prema njemu  bila ustvari sebicna ljubav. Krv nije voda, ista je njena majka a sada je i on postajao kao ona.

„ Svi rezultati su dobri gospodjo, nema nikakvih promena. Nije bilo potrebe da dolazite, samo da popijete tabletu za pritisak i smirenje..“ izgovarao je nervozno mladi lekar obracajuci se povremeno i njemu. „ Ne brinite, nece se ponoviti. Platicu Zani da predje da zivi kod tebe i da vodi racuna o terapiji“  pomirljivim glasom je recenicu zavrsio gledajuci je pravo u oci. „ Necu da zivim sa kucnom pomocnicom…. mislila sam da ces ti…“. „ Ne mama, necu ja, bices dobro!“

Prvi put je pognula glavu  izgledajuci kao optuzenik koji je cuo presudu, a ne kao sudija koji je godinama krojio njegov zivot. Ovog puta joj nece dozvoliti da izgubi Maju, previse dugo ju je trazio da bi sada ponovo ucinio isto. Spustali su strmom ulicom pored Urgentnog centra dok su jedna kola hitne pomoci projurila pored njih. Nadao se da ce  oni sticina vreme. Cutala je i gledala u cipele dok je i koracala polako pored njega.

…………………………………..

KAMEN,VATRA, MINDJUSA, OGLEDALO, SIMSIR

Bezemljasica, Grof, MG, Mojra, Crno na belo

 

LEPOTA JE LEPOTA I PORED SVEGA

Dan kao i svaki drugi, promice polako ali sigurno, zajedno sa  ljudima koje okrznes pogledom i shvatis da vidis i vise nego sto mislis.

Covek u posti,  stariji covek  veoma spretno koristi slusalice i bubicu dok se javlja na telefon. Tihi, Prle i citava ilegala se zavukla pod kozu tokom sluzbe. Prica spretno kao u  rever. Sportska gradja, utreniran i neupadljiv, prototip onih koji su ispijali kafe po holovima hotela, nezainteresovano udubljeni u neke novine ili zavaljeni u nekom  poludremezu u soc-separeima tog doba. Setih se Juge i kelnera koji je  motao cubu po citavoj glavi od samo jednog pramicka kose, koji je kretao iza desnog uveta. Uvek  je masna kosa  bila prilepljena i tacno tako rasporedjena, da pokrije celo i da se pramen zavrsi tacno iza levog uva.  Taj je znao takve i  na mig im je menjao prazne soljice kafe. Ali Juge odavno nema, odali je takvi kao sto je on. Sada se tamo jede azijska hrana, ide u biblioteku sa plavom kartom, a svako vece je knjizevno vece Dostojevskog.

Sledeca osmatracnica je  pumpa. Pored rukavica, da  sam  istreses crevo u rezervoar rade  i sluzbenici, da prostite, da vam isto oni istresu. Na mojoj pumpi u poslednje vreme rade sluzbenice, pa je to nekako i simpaticnije.  Dakle, kad je  guzva i dok groznicavo procenjujes koja ce traka da se pomeri, odjednom shvatis da si potpuno u zemlji  Napoleona.

Covek soji pored automobila, ne pada mu na pamet da bar otkljuca rezervoar dok se ne oslobodi  neka od radnica zaduzena za „prljave“ poslove. Dakle, ok, hajde, njegovo pravo. Posle procedure tocenja je refleksna radnja, da jos jednom otvori i proveri da li je rezervoar  dobro zatvoren. Nista od parole, cistoca je pola zdravlja i ebola je na svakom koraku, pa ako je cuvao svoje prstice da ih ne isprlja, opet jeste.  Dobro, kud ode june nek ode i uze. Onda polako, osmatrajuci ponosno kolonu koja je iza, laganim i odmerenim koracima prilazi kucici za placanje. Ne bih sad tu da duzim, bila je dobra pesma i izbrojala sam nekoliko puta koliko ima spratova zgrada pored pumpe.  Pri povratku je primetio nekoliko listica na brisacima, gde mi je doslo da priskocim i da mu operem  na brzaka stakla, bolje to nego da ugleda neku fleku… Vezivao se jos neko vreme , mozda je zapisivao i kilometrazu ali ode konacno, te svi odahnusmo.

Samo sto se rastadoh od jednog Napoleona, iza coska me saceka drugi u ulozi pesaka u niskom startu. Stanes, lepo kao covek,volim zivotinje pa i zebru.  Znam ja da nema nista od postovanja zebre usred zemlje Srbije (koja zebra da se postuje, kad se nista ne postuje, pa cak i kerovima seku sape), da se iskonski strah uvukao u noge, ali tu dolazi do dramskog preokreta. Kad  je shvatio da ce dobiti postovanje, i on i zebra, odjednom  usporava.  To izvijanje kicme, taj gizdavi hod pauna  dok se gledamo onako  preko nisana je stavljen na  ono slow sve dok nije shvatio da vozac iz suprotnog pravca i nije tako ljubitelj konja, a ni onih na zebri, te nastavi zurno trceci dalje. Tja, sto ti je covek, cas se siri, cas je manji od misa .

Enigma na sledecem semaforu. Mozda resenje doticnog problema zahteva malo vise prostora, ali posto je jos uvek u fazi eksperimentalnog posmatranja, nije lepo izvlaciti zakljucke.Ne znam zasto vecina  muskih vozaca kopa po nosu  dok ceka na semaforu.  Neki postotak kopa i po usima, ali to je isti instikt avanturiste i pronalazaca. Doslo  mi je danas da upitam jednog : „ Komso, nadje li nesto u jami?“. Osmotrio je ulov  i nezadovoljno ga izbacio kroz prozor.

Putesestvije se polako priblizava kraju. Na keju zena skilji, gleda kroz trepavice ali ne zato sto ne vidi, nego iz zlobe. Ceka nekog, kao da ceka da dogovori neku prevaru. Otvorice ona normalno oci, kad taj neko dodje, mozda ce da se i nasmeje ali dzaba je to. O njoj vise govori  stisak usna i ociju u stanju kada misli da je niko ne vidi, nego hiljadu osmeha i sekvenci naucenih uloga.

Najlepsi deo, potez od  Sarana do Radeckog. Od rampe kod Radeckog, prestaje urbani deo i foliraza , zapahne neka svezina i mir. Priroda ucini da je sve prirodno.

. . .

Mesec  se puni postepeno.  Sinoc je na tamnom nebu  ljubopitljivo sijao prazniji. Kod mene je obnuto  za onaj podeljak punoce, koji je na nebu.  Stvari se  desavaju ciklicno, pocne od slabog daska, skoro promaje koja se kovitla uvlaceci  u sebe stalno po jednu stvar vise.  Postepeno dobija snagu tornada, razbaca sve na svoje mesto i onda nastane dobra tisina bez daska misli, mir potreban za sutra.

Kao da je sve  stalo,  jedino se on puni dalje.