Vozic, pa sve u krug

Hajde sto pregrmih prijateljice, sa kojima samo sto sednes i pitas kako su, pocnu da pricaju o deci, te ovaj ovo, onaj ono i naravno sve u superlativu. Ok, kapiram, svi svoje najvise volimo , al aman stani i odgovori bar nesto u vezi sebe. Dakle, nije problem sto to pregrmeh, ali da se nadjem u muskom drustvu gde dvojica oceva razmenjuju boli u vezi podmlatka, nije mi bilo lako.

Dok majke klasicno hvale, ocevi zblanuti,  svako bi hteo svoju ambiciju da istera, „jer su oni…. a i nikada ne bi tako“. Dakle „deca“ svi preko 25 godina, niko ne pominje vec “ ljudi“. Zaboravlja se stalno, da su sa nekim svojim potrebama, karakterima, kriterijumima, pa cak i da su od nas savrsenih.

Ipak  mislim da se u uslovima  „na blizinu“, u pra kvadrata, sa tananim zidovima, tesko mogu razviti  stabilni roditelji. Kako stvari stoje u proseku, osamostaljivanje roditelja je mrka kapa.