MISLJeNJE SPORE IZNUTRA

Hladnoca se uvukla u srca. Fraza izgovorena i cuta hiljadu puta, a nista se ne menja. Svi je osecamo, svi se jezimo od nje, pitam se, kako takvo stanje opstaje. A­­­ko se ljudi osecaju tako dok to konstatuju, kako je ostali ne otope svojom toplotom duse, kad se jeze, ili je i tu zakazalo grejno telo.

Mislila sam da ne shvatam svet onako kako treba, mozda i ne shvatam. To sam nekada shvatala kao packu, pitajuci se, kako da nabijem taj mrstavi odurni izraz lica na kojem ce se tezina svakodnevnice oslikavati kao ordenje za ulazak u i zajednicu ljudi, koji se medjusobno razumeju da  nije lako. Razumeju se  samo po namrgodjenom izrazu lica. Njih neki drugi gledaju sa uvazavanjem, naopako, smatra moja malenkost.

Jezim se od mucenja, samomucenja, mucenja za druge, zbog drugih. Nesto u zivotu radis, cinis, za sebe ili druge, iz volje, potrebe ili neminovnosti, onako kako mozes ili umes. Boriti se uspesno ili manje uspesno, sve jedno,  je pohvala, sve dok se smatra kao neka borba. Volja za boljitak  sebi i ljudima oko tebe. Kada borba predje u sferu sazaljenja sebe, kao objekta zivota koji ucestvuje nerado u borbi za opstanak, onda ta borba za necim, bilo za idelima, hlebom ili mestom pod suncem se vidi u polozaju tela, kretnji i izrazu lica.

Ne znam zasto se takva karateristika „mucenja“ uglavnom na neki neobican nacin miksuje u znacenje izmedju sazaljenja i divljenja i saosecanja. Svi smo ocekivali crveni tepih koji ce biti prostrt pred nasim nogama.  Osecamo da smo zasluzili bolje, da vredimo vise. A tu gde smo, treba da budemo samo mi, pored teskih okolnosti, oni koji nesto vrede, mada oko nas nije sve na ceni. Mozda da budemo bar oni koji ce sami sebe ceniti.

Jasno mi je da nas je munulo svasta u zivotu, da je zivot jedna stvar u kojoj se odigravaju razni obrti na bolje, na gore, ili po gradaciji i jos po nekoliko stepenika jace. Nije lako, ali je teze jos sa licima, na kojima se ocrtava samo to sivililo. Kolektivna depresija, nagrdjivanje koje nije nikakva novost a i nikakav lek kao konstatcija. Znamo mnogo, dosta, slazemo se, vidimo gde smo i sta je oko nas. Meni je dovoljno da se trgnem u mojoj sicusnoj spori, da  ne dam da uticu iznutra na nju, mogu samo spolja. Unutra ja pravim moj svet, ja se pitam i gledam svet iznutra na spolja. Moj svet nosim na licu.

Digla sam ruke odavno od toga,  da se pitam sto to ne razumem, da pokusavam da shvatim i da opravdam. Platila sam veliki danak, progutala veliki zalogaj, takav da bi neki ostali udavljeni samo pogledom na njega. Ne zelim nikome ni da ga pogleda, a kamoli da ga kusa. Svakom je svoja torba najteza i prihvatam da se ne treba uporedjivati. Kad preplivas dobijes  pocast, koja je ustvari naopaka konstatcija: „Lako je tebi“.  Nije to radost sto bi ti bilo dobro, cesto se oseti da nije. Pored svega znas i da se smejes, ima nesto sto je sposobno da odvoji u pojedinacne kapsule  tezinu, teskocu, brigu i da ostavi  prostora i za nesto drugo. Treba da budes slomljene kicme i slomljenog duha, a nisi. Iz iskustva znam da onima kojima je najlakse za druge, je obicno daleko od tog lakog, samo se ne daju lako svojoj „lakoci“.

Ima neki kvrc kod ljudi. Sve je super, sve je sjajno na prvi i drugi pogled,  onda negde u nekom cosku na treci spoznas rupu, prazninu koja zjapi i proguta prva dva pogleda. Tako bih mogla jos da redjam primere, koji nicemu ne vode. Svi mi konstatujemo stanje, ponadamo se da smo bolji i idemo dalje. Osmeh je vec poceo da biva ovde luksuz, osmeh, ne smajli i  selfi facijalis koji se srece na svakom koraku.

Beskucnici sviraju klavir, dele pice i placu. To su nova svetska cuda. Jedinoj zeni koja je reagovala na nasilje se ljudi zahvaljuju, vise od peseset je proslo okrecuci glavu. Cemu to, cemu takve vesti, da se mrzimo, da shvatimo gde smo, da shvatimo da nam ni parce hleba ne bi dali, a kamoli pomogli. Ljudi su zadivljeni reakacijama, jer su ponizili istu rasu. Beskucnici, kako stvari stoje nisu bezdusnici. „Kucnici“ imaju  briga za koliko da prodaju dusu. Ostali zaradjuju i na prvima i na drugima. A gde smo mi ostali?  Negde duboko u sebi, ako nas nismo izgubili u stramputici.

17 mišljenja na „MISLJeNJE SPORE IZNUTRA

  1. „Lako je tebi“. Nije to radost sto bi ti bilo dobro, cesto se oseti da nije. Pored svega znas i da se smejes, ima nesto sto je sposobno da odvoji u pojedinacne kapsule tezinu, teskocu, brigu i da ostavi prostora i za nesto drugo. Treba da budes slomljene kicme i slomljenog duha, a nisi. Iz iskustva znam da onima kojima je najlakse za druge, je obicno daleko od tog lakog, samo se ne daju lako svojoj „lakoci“…..

    Зашто сам цитирала баш ово…јер ме „Лако је теби“ прати кроз живот…

    Где смо ми и да ли смо се изгубили или затворили у неки само свој свет…

    Браво робин!

  2. Аух, како је ово добар пост. Са сваком новом реченицом, све сам се више препознавао међу негативцима. Друго ни не могу бити у свету оваквом какав је сада, какав је у овом пресеку стања, какав, на крају крајева, заиста и јесте. Јер, и ја сам део тог света. И ја га чиним. Сјајан пост, Робин, сјајан….

    • nema tu negativaca ni pozitivaca u tom smislu. Ako mi, kao delici ovog sveta, zivota, ga ne ucinimo bar malo boljim, nece niko to moci za nas. Bilo sta vise da dodajem, bi izgledalo kao kadjenje nekom pozitivom, u smislu “ kako za par dana da ..“, ili neke jeftine psiholoske literature, a niti sam u tom fazonu niti me to privlaci. Jedino sve cesce primecujem, da ljudi nekada previse uzivaju u svojim tezinama, pa prosto kad bi tu energiju ulozili mozda u nesto drugo, mozda bi i pored svih objektivnih teskih stvari bilo lakse. Mozda ne bi bili svi tako otudjeni.

    • jedino nas je pesma odrzala :). Ozbiljniji komentar je kod oblogovanog, i sigurno nisi ni ti ni on u toj mrstavoj tmurnoj grupi, Meni je valjda to neki protivteg, vedrina, to me veseli i daje neku snagu, ali kad ja zmracim onda mogu da budem tamna od najtamnije noci. Isvadjam se onda sama sa sobom, podelim sebi po nekoliko samara, za nepristojno ponasanje, i vratim nazad u realu. Takvu kava je, tu je a i svest o mom veoma ogranicenom vremenu u njoj. Tako da je svaki dan i pored svega stvar izbora..

  3. Мајсторски приказ себичности. Анатомија. Сваку коску си јој овим постом преврнула. Уронили смо у самозадовољство и самодовољност, па тонемо све дубље и дубље… Недавно сам била у Србији и оно што заиста боде очи је колико су људи смркнути и апатнични!

  4. „Lako je tebi“ ilustruje njihov kukavičluk. Kao da si ti neko ko od šale diže sto kila, a oni, eto, sitni, ne smeju ni da pomisle.

    „Oprosti im ne znaju šta rade“ tu, bojim se, ne pomaže… Sa osmehom, na sreću, stvari stoje sasvim drugačije.

  5. nekada popz na sebe kad se ovako izujem, nije mi je to cilj,niti da kadim , kao sto rekoh, da moze bolje, a moze i usred najveceg sranja. Ne znam ni da li su kukavice, prosto mnogi se vrte u nekom mentalnom krugu, pa ako si izvan, mora da ti je dobro ili lako mada…ne bih da spustam teret nikome, da vidi kako je.

  6. Mnogo ti razmišljaš, pa ti svašta padne na pamet… Tačno mi dođe da ti pozajmim svoj mozak da malo odmoriš 😉

    PS Ni naslov nisi dobro napisala! SaĆu te bijem! 😉 :*

  7. nasmeja me nocas, Trzavice u kladionici, dal keca u dvojku ili obrnuto. :), tako da se nadjemo u Mozzartu da istipujemo koju. :)) .
    a PS: jedino da ti saljem ove nepismene da ih ispravljas, sve od naslova, da se ne blamiram bas mnogo :). secer si , sad cu da promenim. ;), ostale greske, oprosti mi pape.

    • Večeras videh na Vračaru poker aparate! I, nešto mi kroz glavu prođe da ne bi bilo loše da ih posetim. Još se mislim da li bi mi 1000 dinara bilo dovoljno da oprobam sreću na jedno po sata? Ako neko ima iskustvo sa poker aparatima neka kaže sada, ili neka ćuti zauvek!

Slusam pazljivo

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s