…………

Odavno ne mislim na tebe onako. Nedostaje mi, ali se isprecilo izmedju hiljadu zvezda i crnh rupa koje gutaju uspomene koje sam obojila u lepo. Bilijarski sto koji ih proguta, ali su negde u podsvesti. Ostaje samo pitanje tebe, pitanje mene i zelja da niko ne sklizne. Mozda da ostane onako, koje daje nadu da je i bilo.

Resila sam da ovaj post objavim na kraju  godine , dakle danas je pred Bozic ove 2014 godine, u koju bas puno polazem.. Igram se da vidim kako ce mi izgledati kad ga procitam kasnije, ako narvno WP prezivi, a nadam se da cu i ja da preteknem.Pokusavam da dobacim kako je bilo prosle godine u ovo vreme i secam se, nisam mogla da predpostavim da cu pisati ovo da ne zaboravim. Serem, nije lepa rec, ali neka, nikada necu zaboraviti i nista nece pomraciti to sto je  zakapsulirano  u proslosti onako kako sam ja smislila. Jos jedna loptica kinder jajeta u mojoj glavi. Necu nista vise da ti kazem, necu verovatno ni cutii razloge zasto je sve ovako da pisem u  buducnost. Ali jedino je to vazno, buducnost u kojoj zelim sve lepo i da nikada ne procitas ovo. Vidis, kujem unapred pozitivnu energiju da ozari  sve , a ostalo onako kako sam i rekla i mislila, svako po svojim nahodjenjima. Imam pravo da fantaziram, to mi je sastavni deo psihe pa i da zivim svoje fantazije. Eto ovo neka bude to.