NE MOZE SVE DA SE PROGUTA ODJEDNOM

Hajde onako prostacki, ja nisam bas osoba koja je za nazivanje sve svojim imenom, ali hajde. To neko prenosno znacenje ne mozes da opises drugacije sem sa pasusima i pasusima objasnjavanja koja su se vec i ovim zrikavcima, a mozda i ovom usisivacu koji cujem iz veceri u vece popeli na vrh glave. Ljudi znaju ili da se jebu ili da ih jebes. Eto, odvratno mi je i kad citam ali jedino to znaju. Onda te onako sa postovanjem i dozom odmerenog zadovoljstva gledaju i u jednom i u drugom slucaju.

………………………………………

 Danas sam provela pola dana na opelima i uzasno mi je jer ne mogu da placem i kad mi je tesko. Pametno je to znati kako da se ponasas u drustvu u kojoj prilici, a neki duvaju da se ne uguse i  ni makac. A najgore je od svega, svi znaju, posle dva sata zivot ide dalje, normalno i kao da nista nije bilo. Pogase se svece i gotovo.

…………………………………….

Zazirem da idem u jedan Maxi u cijem predvorju zivi beskucnik. Rusi kazu бомж, zvuci mi manje uvredljivo ali nista manje tuzno. Predvorje njegova dnevna i spavaca soba. Uocila sam ga jos zimus. Privukle su me kutije pa sam pogledala da se ne radi o nekim stencima, ne radilo se o coveku. Stariji covek sa jednim jogurtom. Kad sam mu prilazila sa kesom  za nega je upravo dolazio  sa hlebom pod miskom nekog otrcanog kaputa. Znam da me je pogledao  samo sa jednim“ ohoo“ kao da je to nesto suhomesnato bio cips koji je nedostajao za grickanje u fotelji dok gleda neki prenos fudbala. Evo sest meseci mi ne izlazi iz glave ni on ni njegove ogromne izradjene ruke. Vidi se da je bio zemljoradnik, covek sa nekog polja ali mi nikako nije jasno otkud on tu usred betona.

Prosle nedelje je sedeo scucuren sa licem u sakama i tako spavao. Razmisljala sam sta mu niko ne ostavi, verovatno ne nesto slatko i to je dobio. Nije bio kad sam ostavila pored kutija, ali to nije ni vazno, nadam se da je bilo opet „Ohoo“.

……………………………..

Ma da, treba napisati neki sexi post, a ne ove turobne teme. Imam jedan smesan napisan odavno, neki kako robin zamislja tog iz oblaka u datim uslovima i geografskoj sirini i duzini ali sada sve u papazjaniju ovakvu ne ide.

DAN KAO DAN I JOS MI NIJE PAO MRAK

To je taj dan , kada se lepo kao gradjanin neke klase probudis i kazes hajde da im platim struju da ne bude „ Dobar dan“ „ Dobar dan, evo sad cu“. Dakle puklo me je sunce u zoru jer farbam prozore. Jucerasnji razgovor :“ Sta radis?“ „Farbam“ „ Pa sto na ovu vrucinu“ „ Pa svejedno , iovako se znojim“ „ Pa jeste“ „ Jeste“.  Odradila lepo mozgom sta treba, dosla kuci, iskljucila klimu i krenula u dalje pohode. Nema tu onda razgovora o katastrofi koja nas je snasla, muka mi je od tog kukanja. Iovako sam hiperaktivna, kazu ta bolest ne postoji, te mogu da ovako javno izjavim. Ne mogu da mirujem, sem kad se smirim. Sto kazu neki mirno.

Zemunska pijaca, koju obozavam, lov na povrce i voce iskusnog lovca sa sve spahlom za skidanje farbe. Onda intremeco. Eto Krepki, ja sam bila ona u sarenoj haljini na bratele ( vidim da te to onako dojmi) sa ogropmnim dekolteom i ogromnim kamenom na oglici, sa crvenim naocarima i plavim staklima i crvenom tasnom. Pa ako si video nekog takvog dok je pio hladan nes kod Platana, to sam bila ja. I jos da znas da sam ja  dobila kaznu za parking kod Price pre neki dan, nasta sam malo popz, te sam im danas povratnicom poslala zalbu . Gledam one kucice preko reke i setim se obecanja da ce neko da me vodi u restoran preko, gde covek kuva za goste i dolazi camcem po njih , te razmisljam da je red da nadjem taj broj telefona jer jos nisam „ludom radovanje“ samo sam hiperaktivna.

Intuicija nepogresiva, „ Dobar dan, ja bih da platim.“ „ Dobar dan, a koliko? „ „ Toliko“ „ pa nemojte sad, dodjite  15. tada ce sa 60 posto uplacenog duga da se skine preostlih 40“ „ Oho, super, kad je 15, koji dan?“ ‚“ Mislim da je petak“ .„ Hvala Vam puno“. To je servisna ro(d)binska informacija za sve vas u vezi struje.

Radosno pretrcah do kola, da mi ne zalepe sledecu kaznu pa u MTs. Tmurna situacija vlada tamo, „ Ne mozemo da vam ukljucimo dok ne platite“ Zena predpostavljam treci put pita.“ Da troskovi ona tri racuna sa tuzbom iz 2010 su oko hiljadu dinara, sudski troskovi sesthiljada, plus jos ova tri racuna po cetristo dinara“ Sedim iza zene u nekoj crnoj suknji i sandalama u kojima su oni spicasti krivi prsti od male obuce sa  noktima izrezbarenim zljebovima sa velikim cukljevima. Sedi ona, ne ustaje joj se, sluzbenica gleda u ekran, ja gledam u noge. Niko nikog ne pozuruje, nevazno koliko ce da sedi, kad bi bar to sedenje moglo da joj pomogne, mislim da bi laknulo i meni i sluzbenici.

Sledeca stanica posta, u majku mu da li su penzije ili sta li se deli tamo u 10. „ Ja sam iza Vas, idem samo da posaljem pismo“.“ Dobro“. Kad sam se vratila sa saletera 4 vidim da sam uznapredovala u redu i sa strepnjom se vracam u red. Da li ce neko iza da se pobuni kad se vratim tamo gde sam bila. Niko nista, samo sad se mislim, jos da mi mama naidje pa da i ona dodje kod mene, e tada bi nas lincovali. Onda jos u „ butik“ za farbu, jos jedan valjak i razredjivac i tako ponosno doleprsah kuci.

Mladunac se prucio pod klimom, ja cavrljam razderagano dok ne cuh blago rezanje „ e kevo, pusti me molim te“ Uhh, da li da ga ujedem sad za tu tetovazu na ramenu koja me gleda, (o tome cu dugi put u seriji „ Sad ti mozes kako hoces ali ja sam…“) ali ne, uzeh komp, konstatovah da sam ulov zaboravila u kolima i sedoh da popijem jutarnju kafu na miru. Bas sam dobro raspolozena, tako da preskacem sekvencu u samoposluzi „ Ako ste mu rekli“ a i onom tamo prucenom na mom krevetu necu nista da kazem. Dobice  valjak i farbu,  kao nagradu sa sve Kaprijem, samo da se dete naspava. Odoh u kola.

Zaboravih jos nesto. Ne znam zasto svi moleri izgledaju kao umetnici, kosa duga, spor odmeren govor, odmeravanje svake recenice po registru biblioteke. Jednog sad sretoh u butiku, a sa jednim sam imala poslovni odnos pre dve godine. U dogovaranju posla palo smejuljenje“ ha, ha, hi hi“ ok, moze, totalni promasaj u odmeravanju snaga “ Hi , hi, ali dodah i par recenica da je dzaba ha, ha jer sam sama skinula spanski zid satarom. “ “ lazes?“ eto mogao je da pita pruceno dete koje je za glavu bilo vislje od kosatog umetnika. Uglavnom, bese ime nesto na – iša, i odao mi priznanje da ne vide jos takvog atomskog mrava. Tako da je to recept za temperature. Posle smo razmenjivali burgije, masine, da bih mogla da izbusim rupe za slike.

SALVETE SA HLEBOM OD KAJSIJA

Jos 27 minuta i gotovo, probam sladak hleb sa suvim kajsijama i pomarandzinom korom. Ponosno sam usla sam u posed mini pekare koja sve radi sama, mesi, pece, jos da pravi i meze bilo bi super.“Pa jel si pekla hleb u tome?”. „ Jesam, jesam..“ i gleda me dok je izvlacim pored ormana u spavacoj sobi. Onako anfas se gledala mini pekara sa bracnim krevetom, valjda je to najbliza veza, masina za hleb i ljubav jedno naspram drugog. Bas dobro mesto, preko toga je jos mogla da se slozi i neku cebad.

 „ Pa nosi je sine, ako hoces“. Sin, cerka  je konacno zavirila u tajne riznice svih coskova pa tako i doticne masine. Kapitulirala je konacno i pustila da dzelat  izbacuje sve sto je nalik polomljenom, starom i onome bez namene. Nije smela da prilazi bas da gleda sve, ali se junacki drzala.

Tako sam se prisetila sada trazeci na netu uputstvo za upotrebu doticne „ jesam jesam ganz nove“ kako zene prave famu oko svega. Citam recepte, trazim gral ali sve je poznato.Volim da se igram u kuhinji, nije da sam duduk ali sve moje kulinarske sposobnosti sam vrlo rano svela na meru koja meni odgovara.

Drugu turu dzema od kajsija nisam stigla da skuvam, omelo me porodiliste i prvenac. Pravila sam skoro sve iz repertoara jednom, mozda par puta i dosta. Probala  kao djak prvak tajne  velikih majstorca  i stala kod  slatka od sljiva. Omelo me je u neko potapanje u krec do te mere, da sam i prestala cak da uzivam  u njemu i kad me ponude. Sve se svodi na ogromnu kolicinu vremena, seckanja, pranja i ostalog i tu mnogo umetnosti nema. Ajvar se junacki ipak  nekako odrzao. Pecem taj hleb a pisem o dzemu jer u mini pekari moze da se pravi i  „confiture“( malo da dam na jacini ).

Umetnost je da  uzivas u tome kao moja  kuma i njena majka. Ako se zateknem u procesu sa njima ucestvujem kao „ mala“ od sudopere za  pranje plehova i ostalih posuda, loncica, modlica i mazaljki. Muka je od mene traziti recept, sve ono u gramima izmesam onako kako meni igra ide. Ali evo ovaj za mini pekaru. ( mera je casa prilozena uz aparat):

1/2  vode, jedna slatka pavlaka, ne znam koliko putera (onako dva prsta od pakovanja), 1/2 m. braon secera, 3 m. brasna, prasak za pecivo i naseckane kajsije i usecerene kore od pomarandzi. ( super je, mozda treba manje malo vode i vise secera, ali je ukusno, treba da se jos ohladi.).

Dakle bila sam par dana kod mame da joj malo „obradim“ stan. Mogu samo da prilozim sledecih par recenica posle ovog ulizivanja sama sebi sa dzemom i receptom, da ovo sve ipak lici na mene.

Dnevnik sam pisala u prvom razredu gimnazije i nisam shvatala pravu svrhu toga. „ Da li i ti pises?“ „Da“ bilo je dovoljno da ne budem van tokova. Sacuvala sam ga kao i spomenar iz osnovne skole sa imenima uz koje ne mogu da prizovem likove. Uvek se nasmejem kada ga prelistam i pomislim da je mozda tuzno sto deca nemaju vise takvih zabava koje mogu da ostanu kao uspomena na rukopis. Ustvari mozda im uspomene nece biti ni potrebne, one bude emocije a to vise nije tako u modi. Sakupljala sam salvete (ne smem ni da pomenem) i sacuvala. I to je to, ostalo kaze kuma, “cuti, mozda kad ostarimo i mi cemo ..”

Htela bih da odlepim seniku od cipela. Smeje mi se onako u ledja i onda kada se pravim da je ne vidim. Tesko mi pada da priznam da mi majka bas naglo stari i da je starila i onda kada ja nisam shvatala, da sam bila i „neprilicna“ u nekim situacijama ne shvatajuci sve to.

DA BUDE BRI-A

Nocas sam mu cestitala sa “ U tvojim godinama si ti imao dve godine. Srecan ti rodjendan.” “ Koliko? “ “ Dve” . Sta sam htela da kazem, ne znam tacno, tako mi doslo, ne bih da sirim pricu, nije bas za to. Tada sam i ja nekako  bila proleterski naslonjena na kevin novcanik, kao i on mada privredjuje. “ Racun za dva meseca interneta ti je poklon “ “ U supeeer, ti ces dobiti placen racun za telefon..” “Moze i nekoliko meseci unazad”.

A keva je keva, pomislim jutros cime da ga iznenadim, gradila sam  ukus godinama, to nam malo izlazi na nos ovih godina.

“Izlazi iz kuhinje, sad cu da te srusim sa doruckom.” „ Znam, bri i prsuta“ “Ima i kesa”

viri onako odozgo “ U nije moglo bolje, pena, dezodorans brijaci”, “ ima jos, pogledaj”

“No problem..ha, super” .“ Najlepse zeljice su u frizideru, malo su se istopile”. Smeje se, “ a zaboravih da stavim i rolnu toalet papira”. Gleda me onako ispod oka “ Sto nisi?” “Zaboravila sam, ali racunaj kao da jesam”. Sto bi rekla moja drugarica “ Sladja pika nego sika” sto je normalno i zna se na sta se trosi, pa ne ispomaze bas nesto zajednicu odraslih, zato toalet papir za slucajeve s, sto verbalno sto ovako.

A kad sam pola sata pre toga prilazila pekari pogled mi se ukrstio sa ispisnikom koji je onako drinkersim ocima i nesigurnim hodom imao nesto u sebi. Ne znam  tacno sta, neka crna majica bez rukava, gradja roker uskih kukova sa usahlim misicima ali koji nevise, verovatno sprzeni alkoholim, farmerke , neka produhovljenost i osecaj da je i on voleo bri.

Odoh da filujem tortu.

KAD KONJ IMA LEPE OCI

Mark-Shagal

Treba pricati i ziveti bajke, strastvene, ljubavne, tuzne i strasne. Sudbinski istinite kolko god bile bajkovite. Bajke o zivotu o nadama i prevrtima, mislima koje se retko kada prekotrljaju preko usta da bi  preko uva  stigle do mozga. Lepota svega je upravo postojanje paralelnog sveta u kome se  menjaju likovi i njihove karakterne osobine, daju zavrseci prica bas onako kako bi bilo najbolje iz ugla bajkopisca. Pisemo ih i sanjamo svaki dan koliko god zeleli da od njih pobegnemo, samosvesni i samozadovoljni zatvoreni  u realnosti. Mozda se tako zadrzava osmeh na licu i kada nisi u bajci, ona te saceka kasnije u mislima, prevnes malo radnju i navuces osmeh.

Svaka suza skotrljana niz lice se pretvara nekim nacinom  u grumen srece, svaka nepravda ili nerazumevanje se ispravlja. Nema tu negativnih i zlih ljudi koji nisu dobili pakao, pec ili kaznu za sve lose.  Neshvaceni i pravedni  su shvaceni i nagradjeni, losi su kaznjenji da se kuvaju na plamenu svojih niskih strasti i pakosti. Amplituda tasa sa tugom je jednaka onoj sa srecom koja uvek pretegne. Najvaznije je da je sve moguce, svi neocekivani obrti koji su razumljivi po zavrsetku price.

 Omiljena bajka u detinjstvu mi je bila “Koza i sedam jarica”. Naravno koza je spasila svoje jarice a ja sam u neumorno okretala i gledala slike i ono jedno jare koje se sakrilo u sat. Dobro se secam da je slika bila sa desne strane i da sam bila sretna sto vuk ne vidi da su vrata malo otskrinuta. Otrcane korice „Jezeve kucice“ su bile izlizane od stalnog listanja  i razgledanja a „Stiborova suma“ je plasila zmijskim jezikom koji je palacao iz usta zene. Znam da je bila neka negativna psiholoska anaiza bajki, ne znam ni da je parafraziram jer sam je ocito odmah odbacila. Nisam bila poklonik bajki o prncezama pa ocito u tom smislu nisam bila na zrnu graska.

Imam ukoricene Mikijeve zabavnike od prvog broja a u  plave korice je ugravirana   posveta „Dragoj ..od tate“. Ostalo je kao najvrednija uspomena nemerljiva ustaljenim etalonima za vredost. Omiljeni lik mi je bio i ostao Silja i Proka pronalazac. Nizali su se posle i ostali stripovi ali pre Zagora, Komandant Marka i Alana Forda zaboravljeni naziv stripa  sa fascinantnim naucnofantasticnim crtezima i nekim hrabrim „tetama“ nemoguce zgodnim i smelo obucenim. Neke verovatno amazonke, a to nisam ni znala. Naravno da sam skupljala i slicice Sare Kay da ispratim trend, ali prema onome na sta je moje oko naviklo su te slicice bile samo „slatke“.

Nikako ne smem da zaboravim  traumu koja je za posledicu imala dalekosezne posledice. Ni danas ne pamtim imena glumaca, tada  iz revolta sa jednostavnom logikom : „Ni oni ne znaju kako se ja zovem , zasto ja da pamtim njihova imena.“ Izgovereno u besu pred grupom drugarica listajuci neki od onih casopisa za devojcice „Tina“ (ako se ne varam). Nisam znala da je Robert Redford bas Robert ili vec.

Sve je tako jednostavno i logicno, matematika  ima samo jedno pravilno resenje, putevi kojima ce se ici su razni, ali rezultat je isti. Koza i danas grcevito brani svoje jarice, svuda gde se nadje pravi jezevu kucicu i ne dozvoljava da iko pipne u nju, sece zmijske jezike kako ih nasluti a neumorno trazi rupu na saksiji kao Proka svoj pronalazak. Mozda je i smusena i pogubljena kao Silja, imena glumaca i „ prominentnih licnosti“ i dalje ne pamti. Oko joj najvise uziva u Sagalovim slikama gde se bolje tako bezobrazno dobro slazu. Likovi lebde dok se zaljubljeni crveni bikovi i zute koze sviraju violine, a cirkuske plesacice jasu na plavim i zelenim konjima.

……………………

Ne bih da dobacujem u buducnost, jaricima sam svojevremeno ukidala one grozne monstrume od lutaka koji su sad smesno naivni prema ovim sadasnjim koji bacaju magije i uzimaju dusu ili sta vec rade ne znam. Teleltabisi i on glupavo prase, ne znam kako se zove su hit crtaci a skoro sam imala problema da kupim postenu lutku detetu za prvi rodjendan. One lutke sto lice na “tradicionalne” lutke su nasminkane i vise lice na neku zvezdu iz Pink produkcije. Sve u svemu jasno mi je da sam ispala iz „mode“ onomad,  jedino ne mogu da to bas shvatim potpuno ozbiljno. Kad imas ukoriceni Mikijev zabavnik koji povremeno jos prelistas, tesko to ide.

…………..

Nocas sam prespavala na podu slusajuci da li dise. Disala je do  do pet popodne. Mici , macka je izvrsila svoju misiju i samoubila se u pokusaju da shvati sta je to tako cenjeno iza zastite na prozoru, pala je sa terase.

Tuzna sam, ljuta, kamena i mrzim sto ne mogu da placem.  Ne bih mogla ni rec dalje da napisem, ne znam ni kada cu, ali ne bih mogla a da precutim ovo, da se “pravim”, da se nista nije desilo. Riznica pameti ili gluposti u recima, neka gleda kako ko hoce.  Znam da ima mnogo drugih tuga prema kojima ova nije nista, ali me nije stid da tugujem javno za svoj gros. Ponavljam se i stavljam biografiju Micija.

…………

Pretvorim se u trenutak kada  skoci  na mene i pocne sapama da tupka po mom stomaku. Obicno me prene iz misli i tada nista ne postoji. Samo ona, ja i neka moja iznenadjenost. Skrene paznju na nju i na to nesto sto zeli da mi pruzi. Posmatram  pazljivo kako zatvara oci i kao da tacno zna sta radi.  Mazim je, ona u tome  uziva i izgleda predanija u svojoj misiji. Tih par trenutaka je  upotpunjeno tihim neobicnim zvukom koji me dodatno smiruje i nekako uzavimo obe.

A kad sve prodje i trenutak ostane u proslosti, kao sada, iznenadjenst mi je i veca.  Prisetim se ljudi , kojima i kada kazes sta ti je potrebno nisu u stanju da to shvate.

POD ZVEZDAMA OVE NOCI

Vreme kažu leti, ( a i zimi) brzo prolazi. Čudno ali  nekad  čekamo pravo vreme  a istovremeno ga nikad ne mozemo sačekati, jer prolazi. Vreme se ne zaustavlja, ima samo jednu čudnu karakteristiku da što je više vremena proteklo to nam nekako sve brže i izmiče..čekali ga ili ne.
Neverovatna kombinacija dve suprotnosi.Kao da skačes i stojiš na mestu. Uglavnom tako biva, dok se  okrenemo, već je nesto prohujalo sa svim očekivanim , uspešno više ili manje dočekanim. U svom tom vremenu koje nas  okružuje ponekad ne damo sebi na volju da obezbedimo neke svoje stubove , nosace koji prkose tom proticanju.

Ostaju secanja , datumi kada su uzdasi dublji, mozak utisan i neka cudna tuga. Mogu da kazem da sam “ placipicka” ali tada ne placem. Ne znam gde sam mislima tacno, u nekoj medjudimenziji  uspomena.

…………

„ Uh kako bih volela da se zaljubim, onako da samo sedimo, cutimo a da mi je lepo“  kaze ona ispustajuci dim cigarete uz jedan polubezobrazan osmeh. Kad to kazes  a sve imas sem zaljubljenosti onda to izgleda kao nesrecan zivot.  Mnogi su neiskreni cak i prema sebi da bi  priznali postojanje  ovakve zelje. Sve je tu, sve je odlicno pa cak i preko proseka ali zar ne treba imati zelja. Moralisti svi moguci na ovom svetu neka se skupe i opljunu takvu potrebu udate zene  ali odavno sam shvatila da su oni spolja najmoralniji veoma tanki u svojim pogledima. Sve nauceno kako treba , uglavnom monotono uz sve pogodnosti, uz postovanje i  poverenje, da se ne lazemo.

„ E a sad Haljinicu boje lila“ govori i hvata se za lakovanu tasnu dok se razvlaci osmeh muzicara, jer  pamte dobro zensko drustvo koje je finansiralo pre nekog vremena gornju i donju protezu harmonikasa. Smeh , vino i obavezno neke teme koje se zavrsavaju sa “ma goni ih sve..“

„ Da  li si ti normalana? Stvarno si luda..“ gleda me sa nevericom dok nabadamo sve cetiri a ja vucem ka ideji da idemo u diskoteku. „ Sva sijas, pogledaj i oci ti cakle..dok pricas” smeje se ,  ne pokazuje da joj je to blesavo sto sam u stanju da kazem i ucinim. “ Cuti ne pricaj nikome..”  a dobro zna da necu.

“Idi ti pitaj, kazi da si sestra” gurka me jedna na hodniku neurohiruske, “eno sad je izasao hirurg. Operacija je gotova.” Kucam na vrata, zacudjen umoran pogled upitno procenjuje ko sam. “Cekajte me dole u kabinetu. “  Trojka silazi, markantna crnka me stipa i gurka..” Ti cuti, molim te,  nemoj sad odmah sa svojim..” Kao tri kokoske  sedamo na trosed preko puta pisaceg stola. Covek upitno procenjuje ko su jos dodatne dve osobe i gleda u mene.” Operacija je bila veoma teska…” Gledam ga netremice, crnka me sutira nogom i sve vreme se baca  ispred mene “ Da doktore..” uzima pricu ..pomeram se da mu uhvatim pogled. Cutim, culi smo sve.. crnka se zahvaljuje, poslednji put me sutira da krenemo ali cuje se:” Doktore, ne mogu da lazem nisam joj sestra, mi smo joj prijateljice ..” Pogled neverice i osmeh “ I sutra mozete da dodjete, znaci trio prevaranata..” Izlazimo smlacene, idemo na pivo ali se smejemo..” E kad joj budemo pricale.

Gledam te  I jos ne shvatam da si na listu papira. Gledas i ti mene a znam da si pored mene negde. Velicina crnog okvira, napisane reci tvoje porodice  i bol koji izbija iz njih,  sve je nebitno. U mislima mi je druga slika, nije ova…. Mislila sam da ce mi biti lakse kad napisem, ali nije.

………….

Mislila sam da ce mi biti lakse i kada procitam,  posle vremena koje tece  i svih racionalnih zakljucaka da drugacijeg ishoda nije bilo. Znas da mi nije lakse, uostalom sve znas sada. Koliko lazi u izreci „ Nada umire posednja“.

Zlatnim slovima

Sedecemo jednom jedan nasparm drugoga  netremice, kao hiljadu puta pre toga. Tada mi po prvi put nece biti od znacaja ni rec, ni pogled ni boja glasa. Da si samo znao koliko sam dobra u hvatanju svakog titraja u vazduhu. Bogovi ne silaze cesto medju ljude, bolno uobrazeno ali je tako.

Prijatelju mili, tebi sam napisala ode i hvalospevi u mojoj glavi, zasadila sam najlepse misli u bastu  secanja kojih se ne odricem. Zauvek ce ostati samo moja. Znas, nisam sigurna  da li sam te stvarnog zelela u njoj, da li bi ti zapravo bilo mesto tu. Sebicno mi je  odgovaralo  ono kakvim sam te predstavila. Vidis, napravila sam i od tebe Boga. Volela bih da mi cujes misli, da si ih cuo i osetio, mozda i vise nego da cujem tvoje. Kukakvica sam, igram na sigurno, nije to najstrasnija stvar.

Dragi moj prijatelju, ostaces zatvoren u mojoj dusi kao slova na papipuru. Nista nece ugroziti taj red, promasaja imam dovoljno,  ostace basta sa zlatnim slovima i secanje sta god tada bez ijedne reci pricali.